offline
- Djole
- Mod u pemziji
- Pridružio: 02 Sep 2003
- Poruke: 4956
|
UVOD
Daleko u neistrazenim zaledjima jedne zabacene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, zuto sunce.
Na orbiti oko njega, na rastojanju od priblizno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznacajna plavozelena planeta ciji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da jos smatraju digitalne rucne casovnike strasno zgodnom idejom.
Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se moze ovako opisati: vecina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrecna. Kao resenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista cudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrecni.
Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se osecali bedno, cak i oni s digitalnim casovnicima.
Sve je veci bio broj onih koji su pocinjali da misle kako su svi napravili veliku gresku jos onda kad su sisli sa drveta. A neki su i drvece smatrali losom zamislju i rekli su da uopste nije trebalo ni napustiti okean.
A onda, jednog cetvrtka, skoro dve hiljade godina posto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga sto je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, poceli da se ponasaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj gros sedela u nekom kaficu u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u cemu su sve vreme gresili i najzad dokucila nacin na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srecno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.
Ali, na zalost, pre nego sto je stigla da to nekome javi telefonom, doslo je do uzasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.
Ova prica ne govori o tome.
Ali govori o toj uzasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama.
To je, takodje, prica o jednoj knjizi, delu pod naslovom 'Autostoperski vodic kroz Galaksiju' - ali to nije zemaljska knjiga, niti je ikada stampana na Zemlji, a i sve do trenutka kada je doslo do te uzasne katastrofe za nju nije nikada cuo niti ju je video ijedan covek.
Svejedno, bila je to izuzetno znacajna knjiga.
U stvari, bila je to verovatno najznacajnija knjiga koju je ikada objavila velika izdavacka korporacija na Ursa Minoru - za koju takodje nijedan Zemljanin nikada nije cuo.
I ne samo sto je posredi izuzetno znacajna knjiga, ona je i vrlo uspesna - popularnija je od 'Nebeskog omnibusa za kucepazitelje', bolje se prodaje nego 'Jos pedeset tri stvari koje se mogu izvesti u bestezinskom stanju', a i kontroverznija je od filozofskih bestselera Ulona Kolufida 'U cemu je sve Bog pogresio', 'Jos neke Njegove najvece greske' i 'Ma, ko je uopste taj Bog?'.
U mnogima od manje zatucanih civilizacija istocnog kraka Galaksije 'Autostoperski vodic' vec je zamenio veliku 'Enciklopediju galaktiku' kao standardni izvor svekolikog znanja, jer iako u njemu postoji veliki broj propusta i mnogo toga sto je netacno, ili bar neprikladno, on ima prednost pred ovim starijim i ustogljenijim delom u dve bitne stvari.
Prvo i prvo, nesto je jevtiniji; drugo, preko korica mu je ispisano 'Bez panike!' velikim, umirujucim slovima.
Ali prica o tom uzasnom, glupom cetvrtku, prica o njegovim neobicnim posledicama i prica o tome kako su se recene posledice neraskidivo povezale s tom znacajnom knjigom pocinje na vrlo jednostavan nacin.
Pocinje jednom kucom.
Ako nekog zanima, da saljem ostatak? 
|
