Direktan TV prenos kao odraz autenticne stvarnosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se iko zapitao zasto se sve vise otudjujemo od kada nam je televizija,mobini telefoni ili internet postao sastavni deo nase svakodnevice...?
Ne bih mnogo ga polemisem na ovu temu,ali bih samo hteo da procitate deo rada na temu "Direktan TV prenos kao odraz autenticne stvarnosti" i da razmislite... Jako interesantno.


.....


Od početka televizije do danas tehnologija je znatno uznapredovala. Mnoge televizijske forme su se menjale i nastajale u odnosu na tehnologiju (revolucija pronalaska hroma-ki efekta npr). Jedina forma koja je ostala podjednako aktuelna nekad i sad je upravo direktan TV prenos. Od nastanka televizije i njenog odomaćenja u narodu, tehnologije je napredovala koracima od sedam milja. Mnoga čuda moderne tehnologije omogućavaju nam nekada nezamislive stvari – kontakt sa ljudima udaljenim od nas hiljadama kilometara, rad od kuće, kupovnu od kuće. Sve je podredjeno čoveku kao kupcu i korisniku i njegovim željama i potrebama. Čovek nema više toliko potrebe da izlazi iz kuće. Kako je čovek ipak društveno biće, danas je direktan prenos atraktivniji nego ikad, jer na taj način čovek upražnjava svoju potrebu da bude deo nekog masovnog dogadjaja.



Danas, imamo luksuz izbora preko nekoliko stotina programskih kanala - domaćih, stranih, satelitskih, kablovskih; raznorodan program, širok spektar kanala specijalizovanih za jednu oblast (Discovery Channel, History Channel, Movie Channel...) tako da svaki gledalac ujedno može biti i urednik i odabrati samo onaj sadržaj koji ga zanima.

Televizijski program možemo pratiti i putem interneta koji je sada još jedan „prozor u svet". Imamo mogućnost da kao gledalac učestvujemo u raznim dogadjaima. I to ne više pasivno kao nekad, sada putem teleteksta i raznih dodataka koje ima moderna televizija možemo ostvariti neku vrstu interakcije sa dogadjajem čiji direktni prenos pratimo. Najbolji primer za tu vrstu učestvovanja su razna glasanja koja se odvijaju tokom recimo muzičkih emisija, kvizova, možete postaviti pitanje gostu u političkoj emisiji i slično.



Postavlja se pitanje sadržaja direktnog prenosa, jer nam današnja tv tehnologija omogućava da zavirimo svuda. I kolika je odgovornost televizije kao medija prema svojim gledaocima?



Kao dete koje je odraslo uz televiziju i računar, vreme „pre televizije" mi deluje kao naučna fantastika. Stvari koje nam nudi moderna tehnologija uvlače nam se pod kožu, olakšavaju nam život i svojim postojanjem ga komplikuju. Stvari poput računara, mobilnog telefona, interneta. Čovek se može potpuno prepustiti svoji samoći a da opet bude deo raznih dogadjaja, sve češće „on-line". Televizija drži korak s vremenom i sve više postaje interaktivni medijum. Mi koji smo odrasli uz televiziju imamo drugačije potrebe od ljudi „pre televizije". Naviknuti da budemi informisani o svemu i svačemu, samo smo odraz društva čija jedina valuta postaje informacija, a njena vrednost varira od njene aktuelnosti. Tehnologija nam omogućava da razmenjujemo sve veće i veće količine informacija (nekad kilobajtui, megabajti danas se to meri gigabajtima i terabajtima). Generacija pseudopustinjaka koja svaki dan ide na hodočašće pred svoje ne više tako male ekrane i monitore i bira odgovarajući prikaz svoje stvarnosti. Televizija nam je pomogla da napravimo svoj mali svet koji je samo odraz života koji se dešava oko nas. Pomogla nam je da se obrazujemo, da vidimo stvari koje nikada ne bismo bili u stanju da vidimo, daleke kulture, narode, stvari i dogadjaje. Takodje, pomogla nam je da postanemo uobraženi i oholi zbog širine našeg saznanja. Televizija je jedan od najvažnijih izuma koji su uticali na razvoj ljudskog društva.

A šta je sa sadržajem direktnog prenosa? Posle sporta i kulturnih manifestacija, zabavnih i muzičkih emisija, kamere su morale da zavire sve dalje i dalje da bi utolile glad „razmaženog" gledaoca koji je dobio poziciju moći sedeći pred svojim malim ekranom sa daljinskim upravljačem u rukama. Televizija je rob i gospodar gledaoca. Broj televizijskih programa se uvećava iz dana u dan. Borba za gledaoca postaje sve surovija, tako da se više ne postavlja pitanje kvaliteta sadržaja koji se prenosi, već samo njegova ekskluzivnost. Tako dolazimo do fenomena da ljudi sedeći u svojim domovima gube ekskluzivnost svog života u korist života ljudi sa one strane ekrana. Najupečatljiviji primer takvog življenja televizijskog života je fenomen Velikog Brata gde kameri više ništa nije sveto – postajemo svedoci direktnog prenosa svih aspekata života, spremanja hrane, upražnjavanja osnovnih fizioloških potreba, zavirujemo u dnevnu sobu, špajz, čak i ispod pokrivača.

Televizija je naša majka i maćeha, ona kreira stvarnost oko nas, savetuje nas kakav život da vodimo. Stvorili smo Frankenštajna.

Kuda sve to vodi?

Moje stav je dosta pesimistički. Ja svoj TV predajnik držim u kutiji i ne uključujem ga već godinama, bojkotujem TV program i ono što smatram da je televizija danas postala. Opet, i ja sam licemer. Od direktnog prenosa se ne može pobeći, to je potreba modernog čoveka. Možda je televizor u kutiji, bezopasan. Ali monitor koji je zamenio njegovo mesto još je opsaniji. Život on-line. Ali to je druga priča.



Da li će televizija gledaoca ostaviti kao zla maćeha ili će ga ponovo prigrliti na grudi kao majka? Ili je samo pitanje trenutka kada ćemo uživati u direktnom prenosu iz nečijeg uma?



Jedno je sigurno, televizija neće nestati, ona će samo menjati oblik kao bi se prilagodila novom gledaocu.