Koreni zavidljivosti

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemamo adekvatniju fioku za ovu temu, te se nasla ovde. Jedan nas ugledni neuropsihijatar (koga cenim) izrece u jednoj emisiji: (parafraziram) "Koreni zavidljivosti su objasnjeni kod Frojda. Sve je u muskom polnom organu. Muskarci vecito imaju problem sa velicinom (te se, otud, javlja zavist projektovana na druge oblasti), dok zene zavide muskarcima, jer ga uopste nemaju (o ovome se da diskutovati) (te i one zbog toga zavide drugima na onome sto same nemaju, bilo da je to posao, muskarac, uspeh ili nesto cetvrto)."

Fascinacija psihologijom cesto dovodi do njenih interpretacija koje pruzaju umrljane slike realnosti i stavljaju privlacnost same nauke ispred ljudskog bica. Ovo je, moguce, pametan nacin da se progovori o jednoj posasti kakva je zavidnost, kroz temu koja izaziva kikot kod vecine sagovornika. Meni, medjutim, smeta pomalo kad se mesaju biologija i socijalno i kad se jedno tumaci kroz ono drugo. A opet, granicu je tesko povuci. Elem, zasto zavidimo i odlucujemo se za delovanje na koje to osecanje nagoni: ogovaranje, spletkarenje, podmetanje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija :: "Koreni zavidljivosti su objasnjeni kod Frojda. Sve je u muskom polnom organu. Muskarci vecito imaju problem sa velicinom (te se, otud, javlja zavist projektovana na druge oblasti), dok zene zavide muskarcima, jer ga uopste nemaju (o ovome se da diskutovati) (te i one zbog toga zavide drugima na onome sto same nemaju, bilo da je to posao, muskarac, uspeh ili nesto cetvrto)."

Elem, zasto zavidimo i odlucujemo se za delovanje na koje to osecanje nagoni: ogovaranje, spletkarenje, podmetanje?

Frojd me potseća na lekara koji je ili zaboravio, ili nije ni znao, pa za sve bolesti i ama baš svakom pacijentu koji ima neki zdravstveni problem, prepisuje svemogući lek: aspirin. Tako i Fojd, polni organi i nagon su uzrok svemu. Tako je najjednostavnije, falus i libido su za sve krivi! Stoga njih, kao uzroke svih zala, treba iskoreniti, pa na svetu više neće biti nikakvih problema, jer su upravo oni uzrok svemu: i u pozitivnom i u negativnom smislu, ali ih ipak treba iskoreniti, jer zla ima više no dobra. To je ta Frojdova tvrdnja, svedena na nivo razumljivosti svakom, običnom čoveku i jeziku svakodnevnice, bez ikakvog filozofiranja, jednostavno, uprošćeno i na tu tvrdnju nadovezan logičan način otklanjanja negativnog uticaja.
Sad bar znam zašto mi se onaj đavo popeo za vrat, zašto me ogovara, spelatkari, podmeće mi: zavidi mi što sam stručnija od nje, a to je moj falus koji ona nema.Jel to to?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez uvrede, ali ovo je ipak simplifikacija Frojdove teorije. Njene pretpostavke - falička simbolika, strah od kastracije, zavist zbog penisa i dr. imaju smisla i opravdanja u izrazito patrijarhalnoj ili muški orijentisanoj kulturnoj sredini/sredinama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Bez uvrede, ali ovo je ipak simplifikacija Frojdove teorije. Njene pretpostavke - falička simbolika, strah od kastracije, zavist zbog penisa i dr. imaju smisla i opravdanja u izrazito patrijarhalnoj ili muški orijentisanoj kulturnoj sredini/sredinama.

Cini mi se da nije rec o pojednostavljivanju, vec o izbegavanju odgovora ili prilagodjavanju za medij. Nisam sigurna da Petar Bokun i sam veruje u to sto je izrekao. Frojd je imao tu nesrecu da svoja otkrica nije umeo najtacnije da artikulise i priblizi ih obicnom coveku, pri cemu je, fasciniran bioloskim, ponekad zaboravljao da ih umetne u drustveni kontekst. Pokusala sam da provokativnim uvodom pokrenem pricu o naizgled socijalnom aspektu ljudske licnosti, te nemogucnosti da se ista uklopi u okolinu. Vladeta Jerotic, rekla bih, jednim pasusom daje mnoge odgovore:

"Neurotičar je čovek koji je u razvoju svoga osećajnog života sprečen oštećenjima koja je doživeo postupcima hladnih, nezainteresovanih, potcenjivačkih, u osnovi nesigurnih i neurotičnih roditelja, ili onih koji zamenjuju roditelje. Naravno, ne samo ovakvih roditelja. Potreba čoveka da se oseća siguran i značajan jača je i od seksualnog nagona. Ako je ova potreba rano frustrirana, neće biti ništa čudnovato ako se i seksualni nagon pogrešno razvije.
Razvoj ovakvog deteta, neumitnom logikom svirepih zbivanja u njegovoj okolini, za koje roditelji često i nisu krivi, jer su i sami bolesni, opredeljen je, kako Adler kaže, jednim fiktivnim ciljem, čija je osovina neutoljiva potreba za priznanjem i važenjem."

Osnovna ljudska potreba je, dakle, da bude priznat i postovan, u svojoj prvoj mikrosredini i potom u ostalima u kojima se nadje. Frustracija koju izaziva nezadovoljavanje ove potrebe uslovljava nesigurnost koja se manifestuje, izmedju ostalog, zavidljivoscu. A kad se taj frustrirani covek nadje u zajednici, medju drugima koji su, takodje, frustrirani, pojava dobija ozbiljne razmere. Jerotic:

"Svima ljudima dobro poznata pojava, ogovaranje, toliko je raširena kod svih slojeva stanovništva u jednoj zemlji i kod jednog naroda, gotovo podjednako prisutna i kod školovanih i visokoškolovanih kao i kod neškolovanih ljudi, da je mnogi ne smatraju, ne samo bolesnom pojavom, već ni vrednom veće pažnje, npr. psiholoških ili psihijatrijskih stručnjaka. Da li je stvarno tako? Ako je, na primer, višečasovno dnevno gledanje televizijskih programa u većini zemalja sveta, drogiranje većeg dela školske omladine, takođe u više zemalja i na svim kontinentima, ili raspaljivanje šovinističke mržnje prema drugom narodu, opšteraširena pojava kod raznih naroda i rasa, bez obzira na njihov stepen civilizacije, da li je ova opšta rasprostranjenost dovoljan razlog da se ovakve i slične pojave proglase normalnim, običnim i uvremenjenim pojavama? Teško da bi se neko razuman, i ko nije verujući čovek mogao da složi sa ovakvim (ne samo za mene kao psihopatologa) bolesnim pojavama i primi ih, kao neminovnost "duha vremena"."

Gde je moguce resenje? Ne verujem da su ljudi spremni da priznaju ni sebi, a kamoli drugima, da ih izjeda ova strasna bolest. Mozda je najbolje i ne insistirati na tome. Valja se samo okrenuti sebi i baviti se sobom, te ce onda ova posast polako poceti da bledi i slabi i mozda na kraju i iscili. Osvestiti sopstvenu glad i potom raditi na sopstvenom zadovoljavanju potrebe za emocionalnom hranom nece dati vremena da se razmislja sta je na tudjem stolu. Oslusnite malo “sta vam se jede” i kao sto idete na pijacu po namirnice, krenite medju ljude da “pazarite” ono sto vam treba. I ne brinite da li cete naci. Onog trenutka kad shvatite sta zaista zelite i sta vam zaista treba, ispunjenje dolazi veoma brzo.

Citat:Sad bar znam zašto mi se onaj đavo popeo za vrat, zašto me ogovara, spelatkari, podmeće mi: zavidi mi što sam stručnija od nje, a to je moj falus koji ona nema.Jel to to?

Djavo ti zavidi jer nema ono sto ti imas, a ti sad vidi sta je to.

I nemojte se plasiti svoje zavidljivosti, ona vas moze dovesti do odgovora sta vam nedostaje. A tu ste vec presli veliki deo puta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Silija ::
Cini mi se da nije rec o pojednostavljivanju, vec o izbegavanju odgovora ili prilagodjavanju za medij.

Frojd je imao tu nesrecu da svoja otkrica nije umeo najtacnije da artikulise i priblizi ih obicnom coveku, pri cemu je, fasciniran bioloskim, ponekad zaboravljao da ih umetne u drustveni kontekst.

Osnovna ljudska potreba je, dakle, da bude priznat i postovan, u svojoj prvoj mikrosredini i potom u ostalima u kojima se nadje. Frustracija koju izaziva nezadovoljavanje ove potrebe uslovljava nesigurnost koja se manifestuje, izmedju ostalog, zavidljivoscu. A kad se taj frustrirani covek nadje u zajednici, medju drugima koji su, takodje, frustrirani, pojava dobija ozbiljne razmere.
Valja se samo okrenuti sebi i baviti se sobom, te ce onda ova posast polako poceti da bledi i slabi i mozda na kraju i iscili. Osvestiti sopstvenu glad i potom raditi na sopstvenom zadovoljavanju potrebe za emocionalnom hranom nece dati vremena da se razmislja sta je na tudjem stolu.

Zaista se radi samo o pojednostavljenju, jer ne slažem se s njegovom teorijom upravo zbog njene jednostranosti, odnosno svođenja svega i svačega na jedan jedini imenilac: falus, odnosno libido. Po čemu se onda ljudi razlikuju od životinja?
Uostalom i sama navodiš manjkavost njegovog učenja:"Frojd je, fasciniran bioloskim, ponekad zaboravljao da ih umetne u drustveni kontekst."
Upravo taj društveni kontekst je vrlo bitan, što takođe navodiš i sama.
Ne izbegavam odgovor, znam da ljudi okrenuti sebi, svojoj porodici, širenju nekih svojih vidika, zaokupljeni nekim drugim vrednostima i njihovom izgradnjom, što bi rekao naš narod "gleda svoja posla", ne ispoljava zavist, ne ogovara, već svoje vreme, srce i dušu ispunjava i troši na kreativan i pozitivan način. Neće traćiti svoje vreme zalud.