|
Moto Grupe 484 je rečenica Itala Kalvina: "Najbolji za život je onaj grad u kome se stranac oseća kao kod kuće."
U skladu sa načinom svog nastanka i opredeljenošću za razvijanje vrednosti kulture civilnog društva, Grupa 484 je u radu sa mladima od osnivanja do danas dosledno razvijala programski tok za povećanje tolerancije i međuetničkog sporazumevanja. Samo nazivi nekih od projekata (Bogatstvo različitosti, Ovo sam ja, a ko si ti?, Pronađeni prijatelj, Otvorena vrata, Jednačina sa dve upoznate, Mi i oni "drugi", Ručak u Beogradu) – ukazuju na njihov sadržaj.
Kroz ove projekte mladi su na svetlo dana izneli zaboravljene i zapostavljene istorijske činjenice i svedočenja o kumstvu, pobratimstvu, časnoj reči među prijateljima i susedima različitih vera i nacija. Dokumentovali su skoro zaboravljene porodične kaže i primere koji potvrđuju da je zajednički život raznih nacija u regionu bio moguć i da susedi obogaćuju jedni druge kroz umetnost i kulturu (jezik, muziku, arhitekturu, spomenike...), kao i kroz svakodnevne stvari (nacionalnu kuhinju, nošnju, društvene igre, običaje...).
Projekti ove vrste uspešno su:
- ostvarili saradničke kontakte među mladima različitih nacionalnosti; svaki učesnik doveden je u poziciju da o sopstvenom kulturnom nasleđu i tradiciji govori i iz ugla porodičnih sećanja i tragova usmene istorije i da istovremeno bude otvoren da istovetnu percepciju prihvati s druge strane;
- učesnike odveli na različite izvore proučavanja zajedničkih korena u zavičajnoj istoriji, u potrazi za sličnostima i razlikama. Tako su mladi prvi put dovedeni u priliku da budu radoznali turisti u svom gradu i da obiđu i katedralu i pravoslavni hram i džamiju i sinagogu i Jevrejski muzej, arhiv, i gradsku kuću, da sprovedu anketu u romskom naselju, kao i da odu na druga mesta ukrštanja i susretanja različitih kulturnih struja i uticaja; proširena su iskustva i učesnika i voditelja novim oblicima aktivnog učenja;
Pitam se treba li neko da nas uči da poštujemo različitosti ili to svako od nas treba da nosi u sebi od rođenja? Odnosno, svi to u sebi i nosimo od rođenja, jer smo neispisani listovi kad dođemo na ovaj svet, ali nas onda par budala iz civilnog i duhovnog sveta, uz svesrdnu pomoć društva, a i roditelja, znaju, ako nemamo svoje izgrađeno JA, odvesti put kolektivnog ludila!
Poražavajuće je da nas bilo ko, pa i nevladine organizacije, uče onome što se podrazumeva!
|
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
