offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13409
- Gde živiš: Z-moon
|
Već nekoliko meseci se spremam da postavim ovaj tekst, koji sam dobio mejlom od drugara.
Nije znao da mi navede izvor, ali sam ovih dana naišao na nekoliko stranica na netu identičan tekst, pa sam ipak rešio da ga postavim.
Citat:Poslednjih godina sve je više nekadašnjih insajdera iz Službe državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima
su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od
najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne
bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine
ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.
Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u
blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala
domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata
koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako
je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji
nešto po čemu se razlikuje.
Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko
hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje
da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već
da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od
ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne
bezbednosti dao na revers.
Operacija Miljacka
Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske
demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je
primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek
bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska
kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od
frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se
front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku
bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao
približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim
predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova
snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi
borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne
mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.
Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom.
Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od
američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na
kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime
"Miljacka" po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u
Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao
najurbaniji toponim u toj republici.
Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem
i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku.
I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.
"Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema,
on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako
dogovorili", svedoči Velisavljević. "Sa Bregovićem sam čak primenjivao i
jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da
kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za
obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da
krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira
ono što je nama bilo potrebno."
Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.
Samit u Skenderiji
"Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da
regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome
išta duguje" Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza,
Velisavljević je u tome video svoju priliku. "Obišao sam ga u zatvoru u
Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta."
U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je
histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika
kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao
u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza
Čolića.
"Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona
RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen
Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz
Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk,
Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi
drugi."
"Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih
čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im
da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.",
Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.
Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je
rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj
ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju
opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u
javnost.
"Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti
največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono
što je "Smile" bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola
je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega."
Ratne trake
Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih
albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i
nuklearne apokalipse. "To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u
službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je
ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu."
Na pesmama je radio sam kren jugoslovenske scene, u saradnji sa timom
psihologa. "Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I
zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz
lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da
u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na
produžavanje rase."
"Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti
snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas." Velisavljević nerado
govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke
od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i
Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije
radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, "Denis i Denis su
za ovo vrtić..."
Dvostruki agenti
Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim
agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe
Videosex. "Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma "Lacrimae Christi"
kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa
njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi." Kako se približavao
raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala
ka Nemcima. "Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je
bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O
tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na
engleskom"
Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena
provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se
kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. "Oni su želeli da
marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na
engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu
šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod
alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim
stiskom."
"Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao
svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo
svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio
službujući u Beogradu." Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. "Alen
Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda
iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili
mestom pevača u Bijelom dugmetu."
Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same
republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak
i u domenu rokenrola. "Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke
Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u
saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali
neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma "Mojoj majci (zadnja
ruža Hrvatska)" maslo zagrebačkog odeljenja."
"Nema nevinih", nastavlja Velisavljević, "kada smo primetili da se bog i
crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da
vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i
rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio
da svaka republička služba ima svoj bend."
Ibarska magistrala
"Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta",
naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba
između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim
poljima. "Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a
drugi put na Draženu Ričlu." Velisavlljević odgovorno tvrdi da u
saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. "Zlaja je ubrzo
napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi
Jugosloven", kaže Velisavljević. "Mislim da će biti zanimljivo ako Žera
ikada progovori, on zna celu priču."
Sadašnja scena
Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što
vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. "Dosta talentovanih
ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na
engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB
kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza."
Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu "Lipe cvatu" angažovao
čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da
pomognu Bregoviću da je osmisli. "Danas više nema takve ambicije, nažalost.
Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao."
 http://www.index.hr/forum/97/povijest/tema/263924/operacija-miljacka.aspx
Naravno, bilo je i reakcija na ovakav tekst:
Citat:"To je laž, to je izmišljotina nekog psihopate koji hoće da skrene pažnju na sebe. Niko normalan ne bi tako nešto mogao da kaže"
http://www.24sata.info/vijesti/dogadjaji/25093-Beo.....adili.html
Ako mene pitate, meni ova priča zvuči skroz realno, imajući u vidu metode i ciljeve ondašnje Službe bezbednosti.
Šta vi mislite?
|
