offline
- Baalzamon
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2005
- Poruke: 621
|
Ako je bila ova tema vec na forumu obrisite je.
Verujem da ste svi culi za tragediju na nekoj privatnoj klinici gde je umrla neka devojka ali da neznate sve detalje. Ja sam samo nacuo za to, ali nikad nisam imao prilike da cujem sta se tacno desilo. U vestima i novinama su uglavnom bili izvestaji bez nekih detalja...
Evo koji se bulletin vrti po myspace-u(verujem da svako treba da ga procita jer je stvarno tuzno):
„ Sutra je 20.januar veliki hrišćanski praznik Sveti Jovan Krstitelj. Sutra bi moja Jelica slavila svoj 20-ti rođendan da su neki neljudi hteli da joj pomognu, ili da su samo radili svoj posao za koji su završili visoke škole i položili Hipokritovu zakletvu. Da napomenem činjenicu da su bez obzira na sve diplome, sto je po meni mnogo bitnije i ima veći značaj, bili i adekvatno PLAĆENI!“-Dijana Radović, Jeličina mama.
Uvod
Jelica Radović (20.01.1997.) je još u srednjoj školi imala izrazite probleme sa čukljevima na obe noge, koji su prouzrokovali bolove pri dužem hodanju ili stajanju.
Zajedno sa svojim roditeljima se već duže vreme konsultovala sa najboljim ortopedima u Srbiji o najboljem načinu za rešavanje njenog problema.
Na kraju su se dogovorili sa našim poznatim ortopedom dr Tomićem sa klinike na Banjici da se obavi rutinska operacija na klinici Decedra (Šumatovačka ulica) gde dr Tomić privatno radi, jer ovakvu vrstu operacije ne izvodi na banjičkoj klinici. Na osnovu informacija koje im je dr Tomić pružio pacijent već posle dva dana ide kući i u narednih mesec dana nosi proteze na nogama da bi se deformitet potpuno ispravio.
Koliko su odgovorni dr Tomić, lekari i vlasnici klinike prosudićete i sami čitajući ovu potresnu priču.
A, kada je pročitate , MOLIM VAS da je prosledite svima koje znate i koje ne znate kako bi se saznala istina o ovoj tragediji i kako bismo svi zajedno doprineli da u ovoj zemlji konačno odgovaraju oni koji su uništili jedan mladi život.
Utorak 05.09.2006.
Jelica Radović je sa svojim roditeljima došla na kliniku između 9:30 i 10:00 h. Operacija u iznosu od 1600 evra (roditelji nisu dobili ni račun?!) je trebalo da se obavi toga dana oko 14 h. Uradili su joj analizu krvi i nikakve dodatne analize.
Kao sto je i dogovoreno anesteziolog je došao oko 14 h i predložio je spinalnu anesteziju, posto je ona citiram “mlada, zdrava, jaka i nema potrebe za totalnom anestezijom”. Operacija je počela između 14:30h i 15:00h i završena je oko 17 h. Dr Tomić je Veselinu Radoviću-ocu devojke rekao da je sve prošlo u redu i da je izraženi deformitet bio na levoj nozi.
Po završenoj operaciji se čula sa svojom porodicom ali je bila isuviše pospana za priču. Majka i sestre su bile u dva navrata: oko 18 :30, kada je Jelica bila totalno ošamućena i pospana i oko 21 :30 kada je rekla da joj se jako spava i da je razgovor zamara.
Porodica je napustila kliniku ne pomišljajući da TAMO NEMA DEŽURNOG LEKARA, sto bi bilo u skladu sa njihovim nazivom „Specijalna hirurško-ortopedska klinika“ i novcem koji traže za svoje usluge.
Sreda 06.09.2006.
Jelica je već od ranog jutra imala bolove i bila je modra u licu. Preneraženim roditeljima je medicinska sestra rekla da nikako ne mogu da joj regulišu pritisak (napominjem da Jelica nikada nije imala problema sa pritiskom). Roditelji su tražili da razgovaraju sa lekarom, ali lekara NIJE BILO NA KLINICI. Po objašnjenju sestre oni dolaze samo po pozivu i oko 12h ce moći da razgovaraju za drugim anesteziologom, a ne onim koji je vodio operaciju.
Znači odrade operaciju, uzmu pare i odu, a onda ih osoblje «OBAVEŠTAVA» o eventualnim komplikacijama ?!
Napominjem da se anesteziolog koji je uvodio Jelicu u operaciju nije pojavio do četvrtka (07.09.2006.) uveče ?!
Dakle, roditelji su od novog anesteziologa tražili da dâ neku terapiju njihovom detetu koje očigledno nije bilo dobro. A,na pitanje roditelja zašto je Jelica modra, doktorka anesteziolog je odgovorila da je to zbog niskog pritiska koji je posledica davanja jakog analgetika-trodona na svakih 4 sata. Videvši kako je trodon delovao na njihovo dete roditelji su insistirali da se da neki slabiji analgetik i doktorka je počela terapiju novalgetolom na svakih 4 sata.
Modrilo se povlačilo, ali Jelica je počela da halucinira. Na pitanja roditelja doktorka odgovara da je sve to jako normalno i da je posledica davanja analgetika.
Roditelji tada pozivaju dr Tomića, koji se uopšte nije pojavljivao na klinici i koji obećava da ce doći u toku dana. Pojavio se oko 14h, bacio letimice pogled od uzglavlja prema stopalima, ne reagujući sto mu devojka pokretom glave odgovara da joj nije dobro. Time je završen njegov obilazak pacijenta i on odlazi u salu, jer već ima zakazanu operaciju.
U tom periodu Jelica je više puta povraćala i imala je nesvesticu. Doktorka anesteziolog je rekla sestri da uključi neka 3 leka i to bukvalno rečima „KRKAJ JEDAN ZA DRUGIM“
Čitavo popodne i tokom noći Jelica je bila jako uznemirena, imala je jake bolove i grlu i halucinirala je. Tako slabu majka je vodila u toalet, i niko od medicinskog osoblja nije rekao da ne bi smela da ustaje u takvom stanju i da bi u takvim slučajevima mogao da se ugradi kateter.
Četvrtak 07.09.2006.
Jelica je ovoga dana trebalo da bude puštena kući, ali već ujutro ništa ne jede, ne pije, teško govori, počinje jako da crveni. Roditelji je vode u toalet. U toku dana boja prelazi u bordoljubičastu, otečena je, čitavo telo je boli, čak i na najmanji dodir. Kada je došla doktorka anesteziolog roditelji su ukazali na sve promene i naglasili da uz sve ima i jake bolove u grlu. Doktorka odgovara da je najverovatnije u pitanju viremija, jer je inače došla sa blago zapušenim nosem, što dva dana pre toga po njihovoj «stručnosti» nije predstavljao nikakav problem da se operacija izvrši.
Kasnije u toku dana Jelica je sve uznemirenija, halucinira, ne može da razgovara sa porodicom i prijateljima.
Roditelji su u toku dana tražili da se urade dodatne analize, ali su dobili odgovor da je sve rađeno pre i posle operacije i da su nalazi u redu.
Uveče oko 20 h Jelica počinje teško da diše. U to vreme na kliniku je došao i anesteziolog koji je uveo Jelicu u operaciju, ali ne zbog nje, već zbog druge zakazane operacije. Potresenim roditeljima (tek pošto su oni otišli do njega) objašnjava da je uradio najbolje sto je mogao, išao je na spinalnu anesteziju jer je dete mlado,zdravo. To je rutinska operacija, veće su komplikacije kod totalne anestezije. Zato je Jelici predložio da sluša vokmen da ne bi imala stres od same operacije. Ali,ona se očigledno ne oporavlja kako treba, i to najverovatnije zbog stresa, posto je kao jako senzibilna osoba doživela sok od same operacije ?! Napomenuo je da joj je dodatno dao da popije nešto za smirenje, jer je primetio da drhti.
Jeličin otac je vidno besan i uznemiren, iako ga anesteziolog uverava da nema razloga za brigu i paniku. Iako dete sve teže diše, anesteziolog sluša pluća i kaže da nema ništa, da je uznemirena, a sestra da je čak razmažena i histerična.
Po rečima njene majke Jelica je čitave noći bila jako uznemirena, ali nije dete koje plače, viče, histeriše. Videlo se da trpi bolove, ali se nadala da ce joj lekovi pomoći.
Tako je provela noć, a lekar-anesteziolog nije došao ni jednom da je obiđe.
Petak 08.09.2006.
Jelica u mukama dočekuje jutro. Anesteziolog je došao u neko doba i pošto je konstatovao da se ne oporavlja kako treba, predložio je da pozovu psihijatra, pošto je očigledno doživela jak stres od operacije.
Jelica je bordoljubičasta u licu, naduta je, oči su joj otečene i celo telo je boli.
U međuvremenu je Jelicin otac po ko zna koji put zvao dr Tomića i tražio da se svi lekari okupe i urade detaljan pregled i analize, jer je detetu sve gore.
Uzimaju joj krv više puta, tokom podneva rade EKG, internista sluša pluća i kaže da nešto nije u redu. Snimaju joj i pluća i u prolazu otac čuje da starija doktorka-stručnjak za abdomen sumnja na sepsu.
Spuštaju je sprat niže da se uradi ultrazvuk stomaka. Ultrazvukom doktor Petar Jovanović iz Gradske bolnice na Zvezdari utvrđuje da uzrok infekcije mogu biti policistični jajnici i tečnost van materice, koja po njemu može biti gnoj, krv, voda ili najverovatnije van materična trudnoća (sto je nebulozno jer Jelica nikada nije ni imala seksualne odnose, sto je i potvrđeno na GAK-u).
Sa takvom dijagnozom i uverenjem da oni imaju odlične veze oni šalju Jelicu i njene roditelje na GAK. Tamo su ih primili doktor Tulić i još jedna doktorka. Doktor potvrđuje da postoji tečnost van materice, ali da nije ginekološke prirode i da pacijent nije za njih. Postoji i izveštaj, nalaz sa GAK-a, overen i potpisan iz kojega se vidi sumnja, dijagnostifikuje sepsa i embolija. Šalju ih u Urgentni!
U Urgentnom ih je primio hirurg kome je anesteziolog sa Decedre rekao da dovodi pacijenta iz privatne klinike gde je rađena operacija čukljeva sa komplikacijom embolije i sepse. Roditelji su tada prvi put svojim ušima čuli o čemu se radi.
Anesteziolog je rekao da ima prateću dokumentaciju i analize urađene toga jutra. Lekar iz Urgentnog insistira da se ponovo rade analize.
Jelica je u strašno teškom stanju, jako teško diše. Tada lekari počinju sa snimanjima pluća i abdomena i ostalim analizama, posle čega su rekli roditeljima da se nalazi u stanju sepse i embolije pluća i da je stanje vrlo, vrlo teško i da ne mogu da predvide dalji tok niti da im daju lažnu nadu da će se stanje drastično promeniti na bolje.
Dr Bumbaširević je sa svojom ekipom čitave noći pratila Jelicino stanje.
Subota 09.09.2006.
Oko 10 h je Jeličino stanje počelo da se pogoršava. Lekari su je dva puta reanimirali i dali su sve od sebe da je spase.
Jelica je umrla oko 13 :15 h.
Epilog
Jeličin otac-Veselin Radović je bio prisutan kada su kopirali svu dokumentaciju, listu lekova, sve nalaze urađene toga dana i svu dokumentaciju vezanu za Jelicino lečenje u Decedri, pre nego sto je prebačena u Urgentni centar. Tako da je očigledna laž da ne postoji takva dokumentacija, npr anesteziona lista.
U toj klinici smrti je u vrlo kratkom periodu umrlo već troje ljudi i NIKO za to nije odgovarao.
Javni tužilaštvo III opštinskog suda u Beogradu koje zastupa interese roditelja Jelice Radović čekalo je na medicinski izveštaj zdravstvene komisije Ministarstva za zdravlje 3,5 meseca (izveštaj ide uz krivičnu prijavu). Izveštaj je stigao tek posle silnih intervencija i insistiranja roditelja, MUP-a, službenih dopisa tužilaštva. Za sve to vreme tužilaštvu je bilo onemogućeno da podigne krivičnu prijavu protiv navedenih lekara i klinike „Decedra“ koja na zaprepašćenje svih nas RADI!
U našoj zemlji ne postoji Lekarska komora koja se bavi pitanjem davanja i oduzimanja licence za rad. Oformljene su sestrinske, laborantske i farmaceutske, a lekarska i stomatoloska još uvek ne egzistiraju?! Tako da u našoj zemlji lekari mogu neometano da nastave svoj „rad“ iako svoju dužnost neadekvatno obavljaju i ona dovede do smrtnog ishoda pacijenta; biće u najtežem slučaju okrivljeni za nesavesno obavljanje dužnosti, gde je ako išta uspete da dokažete kazna od 1-3 godine (?!) što se do sada nije desilo (ili je presuda oborena od više instance).
„Kada smo se upustili u postupak (pokrenut po službenoj dužnosti), mnogi, pa čak i ljudi iz sudske i lekarske prakse su nam predočili da ulazimo u borbu sa vetrenjačama, jer je lekarski KLAN NEPOBEDIV i jako se dobro štite međusobno“-priča Dijana Radović,Jeličina majka.
„Na žalost, moram da kažem, da svi koji to podržavaju u ovom i drugom slučaju učestvuju u zataškavanju ubistva, jer štite one koji nisu pomogli devojci koja je došla u zdravstvenu ustanovu da nađe lek i pomoć.
Lekare koji su „lečili“ moje dete smatram direktno odgovornim za njenu smrt, jer su svi simptomi (onome ko se iole razume u medicinu) ukazivali da se dešava nešto veoma loše. Sada verujem i da su to prepoznali (sepsu i emboliju pluća), ali su se prosto oslonili na njen mlad, zdrav i jak organizam (nikada ni od čega nije bolovala) Nisu želeli da se zna da su tu na klinici smrti-Decedra nastale komplikacije izazvane njihovom greškom i nepažnjom. Sraman je u najblažem smislu rečeno obdukcioni nalaz koji je rađen po narudžbini i u kojem u opštem zaključku „stručnjaci“ tvrde da je smrt nastupila usled otkazivanja više vitalnih organa istovremeno usled dejstva NEPOZNATOG SINDROMA i pada imuniteta?!
Prozivam ih i poručujem da sazvaću svoje medicinske diplome jer su oni zaključkom rekli da ne znaju od čega je moje dete umrlo i smatram ih saučesnicima u ubistvu moga deteta jer su prikrili sasvim sigurna vrlo bitne dokaze;lično sam čula dijagnozu u Urgentnom centru, a postoji i otpusna lista sa tim tvrdnjama (mogli ste je videti na TV Košava i u dnevnim novinama Blic i Politika)“-nastavlja Dijana Radović.
„Smatrate li da imaju prava da njihove greške, neznanje, bahatost, nadmenost i lažna solidarnost oduzmu život 19-godišnje devojke, deteta, koja je po svemu bila jedinstvena, izuzetnih intelektualnih sposobnosti. Osoba koju bi u najkraćem smislu mogli opisati recima DOBROTA, INTELEKT, VEDRINA i NEOGRANIČENA ENERGIJA. Oni koji su je poznavali znaju da ne laskam svom mrtvom detetu i znaju šta za sve nas znači njen odlazak medu anđele“.
Na kraju pročitajte i dobro zapamtite sledeća imena:
Klinika „Decedra“-vlasnik Slobodan Sremčević
Lekari: Tomić Slavko-hirurg ortoped
Dakić Nenad-asistent
Stojanović Miodrag-anesteziolog
Mirjana Milivojević-sestra u sali
Olivera Jeremić-anesteziolog
Ne mozes staviti ... kao naslov teme [edit by Bojan]
|
