offline
- vasiljevic
- Stručni saradnik
Hardware
- Pridružio: 09 Jan 2006
- Poruke: 1882
- Gde živiš: Beograd
|
Pravilo kaže da se najčešće klokuje procesor. Problem tu je da se time klokuje sve, dakle, ne samo proccesor već i čip set i memorija, ili ti menjaju se performanse dotičnih. I tu je umetnost podesiti sve parametre da bi sve na kraju raidilo kako treba. Jednostavno ečéno, povećamo FBS mi nećemo dići samo brzinu procesora već uticati i na brzinu memorije. Pravilo kaže da svako menjanje tih parametara zahteva da se menja i voltaža na dotičnim komponentama i to na više. A tu treba dobro da se raspitamo koje su granice za neki tip procesora, samog čip seta (ovo je ređa situacija) i memorija. Dakle, bez znanja ne ulaziti u to.
Pitanej oko toga koja kompnenta čime može da se sj....? Ako neznamo šta radimo, može bilo koja. Dakle, ako procesor može najvišé na 1.5V, a mi stavimo 1.7 V, to lako može da ga ošteti. Isto je sa memorijama. Zato je ono gornje upozorenje, paziti koje su fabričke preporuke. Dalje je bitno znati da iako često može i preko fabričkih preporuka, to nije ni malo preporučljivo. Ima primer od pre par godina kad je takva igra, kad se nisu imali podaci od Intela o granicama voltaža koje podnose njihovi procesori, dovela do toga da su oni posle klokovanja radili jedno vreme, dakle, to nije bilo pitanje hoće li ili ne, ali su vrlo brzo počeli da degrdiraju i da su ti procesori, inače tada plaćani i po 1000 dolara, vrlo vrlo brzo ( a to je bilo pitanje par nedelja) završili na đubretu.
Pod pretpostavkom da smo pazili, i da smo u sferi dozvoljenih napona, najveći protivnik postaje toplota. Svako klokovanje je vezano za dizanje napona,, a rad kompa je praktično pretvaranje električne energije u toplotu. I tu proizvođači daju jasne preporuke oko temperatura, dakle, ne prelaziti ovoliko ili onoliko. Kod AMDa recimo, to je negde oko 60-65 stepeni. Sad, ako kratkotrajno pređe dotičnu temperaturu, neće biti nekih većih problema, ali ako duže bude na toj temperaturi, opet počinje degradacija i eto gornjeg slučaja. Najbolje sredstvo odbrane je dobar kuler, a on po pravilu košta ..... Isto ide i sa memorijama, dakle, naponi su glavni problem. Kod čip setovam najveći neprijatelj je temperatura. Dalje je bitno imati i dobro napajanje jer svako povećanje napona na procesoru je povećanje potrošnje, i to ne malo povećanje, i sistem radi na granicama i tu svako kolebanje napona može da napravi razliku između sistema koji radi i sistema koji se restartuje. Sve u svemu, nije jeftino.
Kod grafika, najčešće je napon stavka koja je fiksirana. Tako da je tu dizanje frekvencija GPU i memorije, i tu je opet temperatura glavni igrač koji pravi problem. Dakle, kad se ona klokuje treba se obavestiti koja je maksimalna preporučena temperatura za dotični čip, i obezbediti da postignuta temp bude ispod toga. Problemi nastaju najčešće baš zbog temperature. I tu važi pravilo dobrog napajanaj, svako dizanje frekvencija je dizanje potrošnje, pa je jasna uloga napajanja. Dobra vest je da današnji GPU radi i na 100 stepeni, dakle, postoji dobra margina do kritične granice. Loša vest je da to znaju i proizvođači i da oni ne prave kulere koji će grafiku držati daleko od tih granica već podešavaju rad kulera na nekim većim temp koje jesu stabilne i sigurne za def klokove, ali u klokovanju ..... Dakle, pažnja je bitna.
Znači ostao odgovor napitanje. Iz onoga gore, vidi se da može da strada sve. Dakle, obratiti malo pažnje. Proveravati kolika je temp grafike i sa vremena na vreme izduvati prašinu. U BIOSu ploče, ima opcija postavke na kojoj temp se gasi komp. Fabrički, ona je ili 90 stepeni ili isključena. Otići tamo i podesiti potrebnu vrednost, to je tačka koja će prva dejstvovati i isključiit komp ako do nečega dođe. Daleko pre onoga što bi vi primetili, jer taj sistem radi uvek, a mi priimetimo tek kad je ksano jer više ne radi kako treba. Dobro se rapitati pre nego što se počne sa ovim poslom, nije pametno raditi nešto što ne znamo napamet.
|
