Nizovi-teorija

Nizovi-teorija

offline
  • ToNca? 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 31 Maj 2011
  • Poruke: 3

Pozdrav svima !
Imam problema oko pascala ne kapiram nizove, pa mi treba pomoc oko te oblasti.
Ako neko ima neki link, nesto sto mi moze pomoci da shvatim nizove, cistu teoriju neka postavi ovde.
Unapred hvala!
PS:Nov sam pa nisam siguran da li vec ima identican tread... izvinjenje unapred



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • biloxi 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 15 Jul 2009
  • Poruke: 25

Imas na ovom linku nešto o pascalu

znanje.org/knjige/computer/pascal/pascal_prir/pascal_zadaci.htm

Nizovi,skupovi i slogovi

Pored prostih tipova podataka, programski jezik Pascal raspolaže i sa nekoliko složenih tipova podataka. Složeni tipovi podataka sadrže više podataka istog ili različitih tipova, čime se omogućuje efikasnije organizovanje podataka u memoriji računara, pri čemu upotreba odgovarajućeg složenog tipa podataka najčešće značajno olakšava pisanje programa. Složeni tipovi su nizovi,skupovi i slogovi.

Vrijednos nizovnog tipa sastoji se od tačno određenog konačnog broja elemenata niza, koji su istog polaznog tipa. Elementi niza su linearno uređeni po mjestu pojavljivanja u nizu. Broj elemenata niza naziva se dužina niza. Niz nad polaznim tipom T, sa elementima koji su indeksirani tipom Q označava se u formi:

array[Q] of T

pri čemu Q može biti bilo koji skalarni tip(integer,cahr,boolean...).
Elementima niza pristupa se indeksiranjem niza u formi:

<ime niza>[<index>] npr. a[1],a[3]...

Nizovi sa više dimenzija(nazivaju se polja) definišu se navođenjem više dimenzija indeksa elemenata, razdvojenih zapetom. Elementima višedimenzionalnih nizova pristupa se navođenjem više dimenzija indeksa. Višedimenzionalni nizovi mogu se realizovati i pomoću običnih jednodimenzionalnih nizova čiji su elementi nizovnog tipa.

U odjeljku definicije tipova mogu se definisati i nizovni tipovi, npr:

type
vektor = array [1..100] of real;
matrica = array [1..100,1..100] of real;
paragraf = array [1..2000] of char;

Pored opisanih nizovnih tipova postoje i pakovani nizovni tipovi:

packed array [Q] of T;

Oni označavaju da se elementi niza, ako je moguće, pakuju tako da zauzmu manje prostora. Ovo ima smisla najčešće samo kod logičkih, znakovnih i podoblasnih tipova. Neke verzije Pascala ne prave značajnu razliku između običnih i pakovanih nizova.

Preuzeto iz knjige OSNOVI PROGRAMIRANJA(Nenad Mitić, Saša Malkov, Vladimir Nikić)



offline
  • Biljana
  • Pridružio: 29 Nov 2009
  • Poruke: 2494

I meni treba Pascal i programiranje... Treba mi za upis na fax.
Da ne otvaram novu temu... Iskreno, nisam sve ovde čitala, ali...
Ima li neko da mi preporuči neku knjigu o programiranju koja će mi koristiti kasnije?!
Znači treba mi baš početak i osnova... Od svega, što se tiče programiranja, što razumem to je begin i end kad se stavljaju... Kao i P i K Mr. Green

Mislim, može meni sigurno da pomogne ovo, ali... Knjiga je knjiga Very Happy

offline
  • Ričard  Male
  • Lavlje srce
  • Supermoderator
  • Zver!
  • Electro maintenance engineer
  • Pridružio: 28 Nov 2006
  • Poruke: 13745
  • Gde živiš: Vršac

http://tutoriali.org/Pascal.html

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1055 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 4 sakrivenih i 1011 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: airsuba, AleksSE, amaterSRB, aramis s, bojank, Brana01, Bubimir, cavatina, cifra, comi_pfc, darkangel, Denaya, doloress, FOX, Georgius, goxin, hyla, ikan, Inner-Cell, JOntra, Kubovac, Marko Marković, mikrimaus, milenko crazy north, Milos ZA, mkukoleca, mnn2, Oscar, pein, Sirius, Steeeefan, stegonosa, VJ, voja64, vukdra, vukovi, W123, x9, Zoca, Žrnov