|
Alhemicar
Što me ne stvori Bože
kao priprostog paora
što ne razbija glavu
pitanjem svrhe postanja,
no se ovako spletoh
u vreže otrovnog graora
u zamke varljivih knjiga
i lažnog, providnog znanja?
Seljak je svoj na svome
srećan kad klasa žito
kad mu stasava dete
i drčni junac u štali…
A ja se nekad bus'o
da nije svrha ni to
u svet poš'o da tražim
kockicu koja fali.
Da svetski čovek budem
i svoje vidike širim;
što više znanja stic'o
više od sebe bež'o,
i sada istinu shvatam
(s kojom se teško mirim):
da mi ključ koga tražim
pred samim nosom ležo.
Varljivi klobuk znanja
nalik na vinsku penu
šljonu se kada shvatih
da lažnim sjajem sijah,
dok sam po belom svetu
jurio vlastitu senu
odgovor krila gruda
iz koje nekad proklijah.
(Milko Grbovic)
|
