" Ako jezike čovečije i andjeoske govorim,
a ljubavi nemam,
onda sam kao zvono koje ječi,
ili kimval koji zveći.
I ako imam dar proroštva
i znam sve tajne i sve znanje,
i ako imam svu veru da i gore premeštam,
a ljubavi nemam,
ništa sam.
I ako razdam sve imanje svoje
i ako predam telo svoje da se sažeže,
a ljubavi nemam,
ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je,
ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se,
ne čini što ne pristoji, ne traži svoje,
ne razdražuje se i ne misli o zlu,
ne raduje se nepravdi, a raduje se istini
sve snosi, sve veruje, svemu se nada
sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje,
dok će proroštva nestati,
jezici će zamuknuti, znanje će prestati.
Jer delimično znamo, a delimično prorokujemo.
A kada dodje savršeno,
onda će prestati što je delimično.
Kada bejah dete, kao dete govorah,
kao dete mišljah, kao dete razmišljah.
A kada sam postao čovek,
odbacio sam sve što je detinjasto.
Jer sada vidimo kao u ogledalu, u zagonetki,
a onda ćemo licem u lice.
Sad znam delimično
a onda ću poznati kao što bih poznat.
A sad ostaje vera,nada, ljubav, ovo troje.
Ali od njih najveća je ljubav. "
|