|
Želeo bih da izdvojim ovu pesmu...
Čekanje
Čekam u senci jedog strog duda
Da mesec zađe I, skrivena tamom,
Po uskoj stazi što kroz noć krivuda,
Da siđes k meni čeznjivom I samom.
Čekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.
Već zora sviće, blede mlečni puti,
A ja još čekam, - I večno bih ček'o!
O, šta je to što mene veže sada
Za jedan put, za jedan oblik tela,
I sto mi duša zatreperi cela,
I sva nemoćna izdiše I pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!
I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog časa zivot dajem,
Prilazim tebi pun pobožnog straha,
Posrćem, klecam, dokle me privlače,
Ko provalija tamna I duboka,
I dok se strašnim prelivima mrače,
Tvoja dva crna neumitna oka...
Milan Rakić
|
