Dušan Matić

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisano pred zoru
(Iz zbirke” Senke zvezda “)
I
Ne lupaj na vrata stare kuće.
Kuće više nema.
Nema više ko da dočeka tvoje kucanje na vratima.
Samo tišina iza koje opet samo je tišina.
Ni na dovratnik se ne nasloni.
Ni dovratnika nema.
Ali klupa je ostala iz detinjstva.
Sedi. .......................

..........................................
..........................................

II
Otkuj pogled svoj sa cipela ti prašnjavih i
Izlizanih.
I uspravnu drži još malo glavu tešku
Od godina.
Od uspomena.
Još težu od nesreća. Još težu od sreće što je
bila i što
mine brže no što i dođe.
I grumen leda grumen sumnje i bola što u grudima nosiš bez
Leka
Daj suncu na smiraju: ima još snage možda
da ga isceli.

.........................................
.........................................

V
I u najgorčoj zori
Negde za nekog odškrinuti su prozori
i neko za nekog zebe. I čeka.

I u najgorčoj zori
Što mučno se probija iz tunela u tunel jada
Voz što suludo juri neizbežnom kraju
Negde kraj pruge u zagrljaju kestenova
Stanica jedna skrovita čeka. I čeka
Od puta umorna čoveka.

VI
Al uspravnu drži
Još malo glavu tešku
Od godina
Od uspomena.

Bez utehe i bez laži
Ostaje ti
Plamen da si
Da istraješ
Plamen dok si
Dan kad opet krene
Kolo naokolo.

____________________

Voli li jos neko osim mene poeziju Dusana Matica?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ume recima da iskaze svoj osecaj razocarenja i tezine.
u slicnom sam stanju, i savrseno mi se svaka rec uklapa, jednostavno ove reci su mi nekako previse bliske, prave... ne bih menjao nista, i stil se uklapa u moj tempo osecanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

---------------------------------------
---------------------------------------
Pišeš uvek kao što živiš, kao pred neki
polazak.
Neki konacan odlazak.
I zato je sve nekako nedovršeno.
Nezavršeno. Zadihano.
Kao da ostavljaš nekom drugom,
nekom spokojnom, kome citavo, ravnomerno,
ravnodušno vreme
stoji na raspoloženju do u beskraj, i koji ce sve
to da dovede u red, sve lepo da sredi.
Da misao najzad pliva po talasavom misaonom
moru, kao što
plivac na ledima odmara se na talasima u casu
cistog predaha.
(Dušan Matic)