|
Tema u kojoj bi pomogli jedni drugima da saznamo ime autora stihova... pa ono što mene trenutno "muči" je  ...čija je ovo pesma?
Kakav je to način dobra dušo moja,
Kakav nesporazum između mene i tebe?
Kakve su to nejasnoće, čemu neprilike?
Tako smo bliski – skoro jedno.
A ne vidiš li ovu strašnu daljinu
Što izmedju nas tako silno raste?
Odavno se ti i ja ne podnosimo:
Ja jedno – ti drugo, ja o dobru – ti o zlu...
I tako, u večnom nadmetanju,
Prevariti se niko ne dâ,
A u borbi neprestanoj nestajemo
I zajednički kraj nam se piše.
Dotle – nikad spokoja, nikad sna mirnoga,
Sve jedno drugo čekamo u zasedi
Misleći - nekom od nas je bolje.
O, dobra dušo moja, moja večna protivnosti,
Lepo li mi je kad te ne osećam,
Kad na tebe zaboravim.
Lepo li ćeš me jednom izdati, osećam,
Kad bude najvažnije, kad me pretekneš.
To čudo ne bih nikad preživeo.
I eto, dobra moja dušo, dolazim ti na kolenima
Kroz crno predsoblje budućeg groba.
Dokle će izmedju nas tudji svet da se naseljava?
Dokle ćeš, strasno, iz osvete
Slabe temelje da mi potkopavaš?
Kucaj, kucaj u svojoj samoći, dobra dušo moja,
Dahći vrelo, i spremi se na poslednji juriš.
I ne znadoh, dobra dušo moja, kako mi
Zlatnu prašinu u lice bacaš.
|
