Poslao: 30 Sep 2003 05:12
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Niska bisera
Uvjek se vracam ulicama sa kojih si potekla
U jesenja predvecerja osjencanih bora
znam da me iscekujes svakim treptajem
ispod naslaga paucine u laznom obilju
ljepota je kao parfem ide za tobom
diskretno a zatim naglo otvara sva vrata
i ostavlja te zbunjenu
jer nitko ne dolazi
jer nitko ne zna da se sama
ne mozes
izvuci
ne tragu bez spoznaje
na tragu bez svjetlosti
znam da me ocekujes u nisci bisera.
rasvjetali vinovnici jetkih uboda
ne dopiru do tvog srca
iako tavore na dnu protekcije
poput mumija
temeljito ispunjeni besmislom
ako ostane ista za nama
ako preostane nesto iza nas.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 01 Okt 2003 01:55
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
upravo skidam
|
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2003 21:19
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Pridodacu jos nekoliko Johnnyevih bisera, samo da mi prodje neka frka, ovih dana se kratko zadrzavam na forumu.
|
|
|
|
Poslao: 04 Okt 2003 16:03
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 488
- Gde živiš: Niš
|
trebalo bi ti puno vremena za sve njegove bisere...
---------
Flash
ništa se ne događa kad si dolje i kad si sam
i kad noći vuku u podsvjest sve do sjećanja
lavina kotrljajučih tegova na nogama pritiska
i znoj tek kasnije počinje da smeta
tek kasnije budi se grad
neke poderane ulice
bljesak morkih tračnica
prvi tramvaj preko trešnjevke
raste u mojim očima
jutro obilazi scenu rutinski
s dužnim poštovanjem
ja se uklanjam s puta
dvostruka krinka na njegovom licu
čini suvišnom svaku providnost
kako da se kontroliram kad me ubija
osjećaj tako drugaciji od svega što razumijem
od svega što želim da vidim
nešto kao flash
gledao sam opet film o beznađu
ili je to mozda bila kronika
nepoznatog jer tako se zvao
čovjek ni živ ni mrtav ni pomorac
ako ikad ispunim želju
i ti mi daš za pravo misleći
to je jedini način da ga zadržim
ako ikad dospijem tamo gdje prestaje strah
bit ću spreman da zaboravim
neke poderane ulice
bljesak mokrih tračnica
prvi tramvaj preko trešnjevke
sjaj u tvojim očima
|
|
|
|
Poslao: 04 Okt 2003 21:42
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Slazem se, a ti si odabrao pjesmu koju najvise volim, i koju sam namjeravao da otkucam.
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2003 02:13
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Duboko u tebi
-------------
duboko u tebi
mozda sam ostavio trag svjetla
u noci izmedju zidova
ni svi dobri ljudi
ni svi oni koje znas
ni bijeg od samoce
u koju se povlacis
(kada provali ocaj)
jedva da su dovoljni
pred surovom snagom
krajnjom i konacnom
duboko u tebi
strasti slamaju
i ono sto je preostalo
i ono sto ne postoji
ceznju za smrcu
zelju za opstankom
zudnju za slobodom
i volju da se poklonis sudbini
kao na dlanu
duboko u tebi
tisuce dobosara
fanfare iz daljine
zastave na pola koplja
koga oplakujes ljubavi moja
crno znamenje na licu svog dragog
sjetu u rijecima
jednom u zivotu
dat cu da me zarobi
muskarac hladnog stiska
i celicnog pogleda
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2003 09:15
|
offline
- hLAND
- Executor
- Pridružio: 09 Jul 2003
- Poruke: 862
- Gde živiš: Vrbas / Vojvodina
|
ZIVOT OBICNOG TEMPA
-------------------------------
Boce s benzinom su napunjene
Kada krece svadbena povorka
Lutko, suvise si pila prosle noci
Svijet je suzen izmedu trepavica
Nalik na licinku sto cuci u mraku
Krade zadnje trzaje sna.
U mojoj sobi zauzimas kraljevski dio
I dok se treses kao razjebani taksi
Odnekud dopiru krici ljubavi
I psi laju u susret danu
Danu obicnog tempa
I osamnaestkaratnog razocaranja.
Putuj, putuj kroz zivot
Putuj kroz zivot s velikom glavom
Zivot obicnog tempa
I osamnaestkaratnog razocaranja.
|
|
|
|
Poslao: 05 Okt 2003 09:17
|
offline
- hLAND
- Executor
- Pridružio: 09 Jul 2003
- Poruke: 862
- Gde živiš: Vrbas / Vojvodina
|
KARTA ZA SRECU
------------------------
Stojim na uglu, prijepodnevni sat
Zicam kartu za srecu u jednom pravcu
Stojim na uglu, siguran sam da znas
Karta mi je u dzepu u jednom pravcu.
Razmisljam, trazim razlog da ne brinem
Odlazim da ti kazem da te volim.
Stojim na uglu, izmedu deset i dva
Odlucujem se da ti pisem u jednom pravcu
Stojim na uglu, tako obican dan
Sanjam o tome da te nadem u jednom pravcu.
Razmisljam, trazim razlog da ne brinem
Odlazim da ti kazem da te volim.
Stojim na uglu, prijepodnevni sat
Zicam pravu kartu za svoje snove
I da me postedis
Kad ti kazem da te volim.
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2003 01:49
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Odlazak u noc
uz tihu kletvu jurim kroz grad
kaput na ramenu normalna stvar
novine u ruci jucerasnji broj
ne izgledam lijepo briga me za to
zalazim u svaku birtiju
tamo trgnem vino rakiju
a onda zurim da ne zakasnim
i prije nego sto se pozdravim s njom
dodirnut cu joj usne lagano
odlazimo zajedno u noc
ona zeli da joj govorim tiho
da ne velicam svoje probleme
hoce da zivi s onim koga voli
gleda u druge a misli na mene
priznaje mi da je udata
da ne ljubi svoga covjeka
a ja sutim mudro razmisljam
njeni prsti kao da traze krivca
samo lete oko moga lica
hajde zeno koji ti je vrag
diskretno sapucem spominjem kino
vani je tuzno a unutra fino
skupe pare za dosadne sate
ne zalosti se srce mislim ja na te
kupuje mi tada kokice
kikiriki slane kostice
stvarno se trudi da mi ugodi
a oko nas sve neki gladni ljudi
suste papiri odozada nam smrdi
jao gospode kako grozan film
ponoc se blizi predstava traje
sjedamo u kola idemo dalje
izvan grada ima parcela
lijepo mesto na kraju sela
vodimo ljubav zagusljiv je zrak
snazno svjetlo pada ravno na nas
nije normalno pa to je vlak
grabimo volan i dodajemo gas
hladan znoj mi curkom nagriza vrat
paranoja
bjezimo u mrak
|
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2003 01:50
|
offline
- offman
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Avg 2003
- Poruke: 3525
|
Kad fazani lete
zasto trazis karizmu u sebi punjena ptico
mogucnost prosvijecenosti
razdvaja te u beskraj od zudnje za misijom
miris zemlje
koncentricni krugovi gluposti i neznanja
kao prstenje
ono dalje ne razumijem
izgleda mi da je mrtva straza
rekoh sebi
moj boze koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske salve
koliko pokradenih misli iza koji ne stoji nista osim
mrznje
sujete
vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred nase noge
i kako je do neprepoznavanja dovedena sustina prevare
i rijeka nije bila rijeka u samom pocetku
i nije nuzno da ne bude ponornica do kraja
sto se dogadja kad mrtvi fazani lete iznad nasih glava
kad
ocajanje neumitno prelazi u kajanje
gledajuci iz daljine konture na sceni
padaju mi na pamet vodene boje
umazane ruke
brzo se peru
|
|
|
|