|
Citati su iz knjige Megi O'Farel - Kada si otisao
toplo preporucujem ovu knjigu svima onima koji su nekada u zivotu ostali bez nekog sebi dragog, bilo tragicno kao sto je smrt, bilo samo dolaskom na drugi kraj sveta. Definitivno knjiga o svima nama, o svim nasim zivotima, o nasim razmisljanjima, nasim osecanjima.
Zaljubljena sam, razmislja, volim ovog coveka. Ispituje svoja osecanja, pazljivo, kao neko ko hoda po tek izrasloj grani prvi put, otkriva njena ogranicenja, trazi znake slabosti. Je li uplasena? Da - neopisivo. Zeli da proguta vreme, da proleti kroz dane, nedelje i godine sa njim, i da ih dozivi bas sada. Ali u isto vreme, zeli da zamrzne trenutak: dovoljno zna o ljubavi i svesna je njene dvojakosti - nema ljubavi bez bola, nikoga ne mozes voleti bez tog nagovestaja strepnje da se sve to moze zavrsiti.
Sta da vam kazem o vremenu koje smo proveli zajedno? Da smo bili srecni. Da se nismo razdvajali. Da me je na trenutke zahvatalo to bozanstveno osecanje, od koga bi dobijala vrtoglavicu, osecanje da poznajes nekoga tako dobro da si u stanju da gledas svet njegovim ocima.
Nisam se ni pre no sto sam ga srela osecala nepotpunom, ali sa njime sam imala utisak da sam dovrsena, cela. Sta jos? Ziveli smo u njegovoj kuci u Kemden taunu. Naucila sam ga da bude uredan a on me je, smejuci mi se kada sam bila besna, naucio da kontrolisem svoj temperament.
Lecio je moje nesanice tako sto bi mi usred noci citao naglas dok bih lezala u polusnu. Sta jos, sta jos? Pustali smo zmaja u Ridzents parku i na plazi ostrva Vit. Zajedno smo kroz stari teleskop posmatrali Veneru, obasjanu svetloscu Sunca, u opservatoriji u Pragu. Za vreme magnetne oluje u Sri Lanki sedeli smo na plazi i posmatrali kako fantastcne munje paraju horizntom dok je voda bleskala fluoroscentnim bojama, poput macijih ociju. VOdili smo ljubav u svakoj raspolozivoj povrsini u kuci, u mnogim prestonicama, u skupcenom kupeu voza koji je jurio kroz Poljsku dok je kondukter pokusavao da otvori vrata, u vodenici u Norfolku, na terenima za golf u Skotskoj, u mracoj komori, a jednim i u metrou.....
...Sta bi jos trebalo reci? Da sam ga volela vise nego sto sam ikada pomislila da se neko moze voleti....
Kopkale su me one zene iz proslosti, koje su umirale slomljenih srdaca, koje bi samo legle u krevet i iskopnile. Tako sam i ja htela: zelela sam samo da lenem i pustim da zivot iscuri iz mene. Ujutru bih otvarala oci, ne verujuci da i dalje osecam strujanje sokova, kao kroz biljku, da osecam zivot i neporecivu silu postojanja. Otkucaj srca, sirenje pluca, kontrakcija misica - sve mi je to govorilo da, uprokos svemu, moram da ustane i upotrebim svoje ruke i noge.
Jos ne mogu da verujem da si otisao. Pre nego sto mi se ovo dogodilo, budila bi se i u delicu sekunde samo se pitala zasto mi grudi pritiska ta tuga i zasto mi je jastuk mokar. Stalno sam zaboravljala, posto mi je jednostavno bilo apsurdno da postojim bez tebe. Apsurdno.
|
