|
Zbog mene – Desanka Makismovic
Zbog mene umre bezbroj cvetova danas,
prosu se bezbroj kapi rose sa trava.
O, boze cveca, ne ljuti se na nas,
sto cvecem on me jutros u ljubav uverava.
Zbog mene umre prva bulka plamena
ukraj talasavog polja zitnog,
zbog mene, ponikao steni iz kamena,
umre svet crvenog srca sitnog.
Zbog mene se moj dragi penje uz goleti,
i spusta niz okomite staze skliske.
Kako srecni, kako smeli behu njegovi poleti
radi svake malene cvetne liske!
Zbog mene umre danas list, i svet,
slomljene sred struka, iscupan iz korena;
zbog mene misljase moj dragi da postoji svet,
da priroda je sva meni za ukras stvorena.
|
