|
Potrebna mi je doblja analiza ove dve ljubavne pesme od Desanke Maksimovic, ukoliko neko ima neke dve upecatljivije pesme vezane za njenu ljubavnu poeziju neka napise i njihovu analizu:
Uteha
Jos danas smo zajedno,
pa ko zna kad vishe,
oticci ces daleko.
Pochece nemilo i prazno
da se muti svitanje.
Bolece me ljudi hitanje
kroz romorenje magle,
i nocni razgovor ptica
kojima ne znam imena.
Znam, plakacu sa rodjene tuge
kad umre u jesen kakva
bledolika zhena.
Jos danas smo zajedno
pa ko zna kad vishe,
oticci ces daleko.
A ja ti nikad ne reko'
shta meni bishe
tvoje tople priche,
ni tvoje utehe blage:
kako cemo od drage do drage
zvezde provoditi vechnost
u radosnom lutanju;
a plakati kad budemo hteli,
kako cemo u tihom cutanju
zagledati se u daleku, tuzhnu zemlju,
gde smo se prvi put sreli.
i
STREPNJA
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!
|
