|
Неколико песам из те збирке:
Вислава Шимборска
из збирке Тренутак (издавач КОВ)
Три најнеобичније речи
Кад изговорим реч Будућност,
први слог већ одлази у прошлост.
Кад изговорим реч Тишина,
нараушавам је.
Кад изговорим реч Ништа,
стварам нешто што се не може сместити у било које непостојање.
Бара
Добро памтим онај страх из детињства.
Заобилазила сам баре,
особито оне свеже, после кише.
Можда нека од њих нема дно,
иако је личила на друге.
Коракнућу и изненада
потонути у дубину
и још дубље у дубину,
ка оним облацима што се огледају у њој,
можда и даље.
Затим ће бара пресахнути,
затворити нада мном,
а куда ћу ја, заувек затворена –
с криком неизнесеним на површину.
Тек касније, разумела сам:
све ружне згоде
не улазе увек у правила света,
чак и када би хтеле,
не могу се догодити.
Прва љубав
Кажу
да је прва љубав најважнија.
Веома романтично,
али не у мом случају.
Нешто је међу нама било, и није било,
догодило се и загубило.
Не дрхтим на ситне успомене
и свежањ писама привезан канапчићем
- иако би било боље да је машницом.
Наш једини сусрет, после много година,
био је разговор двеју столица
за хладним сточићем.
Друге љубави,
све досад, дубоко дишу у мени.
Овој недостаје дах да би уздахнула.
Међутим, управо таква каква је,
успева, што осталима још увек не успева:
да ме неупамћена,
чак не сањана,
мири са смрћу.
Мало о души
Душа се има.
Нико је нема непрекидно
и заувек.
Дан за даном,
годину за годином,
може се живети без ње.
Понекад само у усхићењима
и страховима детињства
гнезди се на дуже.
Понекад само чудећи се,
што смо стари.
Ретко нам асистира
при тешким радовима,
као што су померања намештаја,
вучење кофера.
или крстарење путевима у тесним ципелама.
У време попуњавања анкета
и сецкања меса,
по правилу, има излаз.
Од хиљаду наших разговора
учествује у једном,
и то не обавезно,
јер више воли да ћути.
Када нас тело јако заболи,
тихо напушта дежурство.
Избирљива је:
нерадо нас види у гомили,
гади јој се наша борба за било какву доминацију
и жестина грамѕивости.
Радост и туга
за њу нису различита осећања.
Само кроз њихову повезаност
она је с нама.
Можемо да рачунамо на њу
када ни у шта нисмо сигурни,
а за све смо заинтересовани.
Од материјалних предмета
воли сатове с клатном
и огледала, што ревносно раде
и кад их нико не посматра.
Не каже одакле долази
и када ће поново нестати,
али очигледно очекује таква питања.
Чини се:
као што је она нама,
и ми смо њој
за нешто потребни.
P.S. Још песама на:
pbunjak.narod.ru/prevodi/Szymborska.htm
А видео сам једну и овде:
mycity.rs/Poezija/Ljubavna-poezija_12.html#595014
|
