|
Poslao: 20 Nov 2004 07:24
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Celoga je dana sneg lagano pad`o
kao s vocke cvet.
O, kako veceras, o kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne
kao leptir lak,
i nekome htela reci reci nezne
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog, sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust.
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekas, a spusta se mrak.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2004 07:34
|
offline
- Vodolija
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Feb 2004
- Poruke: 3013
|
Uspela je docarati i prirodu i tugu... ceznju, i cudan sklad izmedju to dvoje...suton, hladnoca, sneg polako pada, ... u njoj ceznja za ljubavlju, uzburkana osecanja, tople reci, neznost, let na krilima ljubavi,...toga nema...i nadolazi bol, stisavaju se nezne emocije, ustupa mesto "sutonu u kojem sneg pada umoran i gust"...umoran kao njena dusa,...
"nekome htela reci reci nezne
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak."
Ovo tako dobro pokazuje kolika je njena ljubav...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2004 15:42
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
hmmmm, nesto tu ne stima...
znam da se pesma zavrsava drugacije, pa primetih da nesto ne stima.
pesma ide ovako:
-----------
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s vocki cvet.
O, kako veceras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snezne,
kao leptir lak
i nekome htela reci recci nezzne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Veceras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji slecu
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doci nece
neko koga cekas, a spusta se mrak.
---------
I to predstavlja samo remek delo srpske [a i svetske] poezije!
BTW, pesmu sam ja odavno postovao... ali neka, nije na odmet da se ponovi.
Uzivam citajuci ovu pesmu... ima veoma snaznu zadnju strofu. Ostavlja coveka bez teksta...
|
|
|
|
|
|
