|
Poslao: 05 Maj 2004 18:28
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 126
- Gde živiš: Toronto
|
MOZDA SPAVA
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.
Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.
Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2004 18:49
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
e sad bi ovde legla pesma Uzalud je budim, Serbedzija je to 'izrecitovao' uz jednu finu muziku, to obavezno kacim kad dobijem normalan net, u mp3 formatu je imam... (ko neće da me čeka, može da je nađe na nostalgiji, a garant ima i na DC hubovima)
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2004 19:29
|
offline
- Fej
- Super građanin
- Pridružio: 25 Mar 2004
- Poruke: 1293
|
Dis je legenda od co'eka bre...ponekad mi prosto lezi taj njegov veciti pesimizam...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 05 Maj 2004 19:47
|
offline
- Pridružio: 05 Maj 2004
- Poruke: 126
- Gde živiš: Toronto
|
TAMNICA
To je onaj ivot gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa ocima zvezda
i sa suzom mojom to nesvesno sija
i ali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj ivot gde sam pao i ja
Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ruoj
i ja plakah tada. Ne bee mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tunoj s
a nimalo znanja i bez moje volje.
I ne znadoh da mi krv struji i tece,
i da nosim oblik to se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, vece
i tiinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i tece,
I da bee zvezde iz mojih ociju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava raca sav svet jada,
i da bee zvezde iz mojih ociju,
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako ive kao bice moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za ivot rei;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja lei.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, to mi i sad sija
i ali ko tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.
Kao stara tajna ja poceh da ivim.
zakovan na zemlju to ivotu slui,
da okrecem oci daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu krui.
Kao stara tajna ja poceh da ivim.
Da osecam sebe u pogledu trava.
I noci, i voda i da sluam bice
i duh moj u svemu kako mocno spava.
ko jedina pesma, jedino otkrice;
Da osecam sebe u pogledu trava
I ociju, to ih vidi moja snaga,
ociju to zovu kao glas tiina,
kao govor uma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I ociju, to ih vidi moja snaga.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2006 21:28
|
offline
- Pridružio: 21 Sep 2006
- Poruke: 188
|
Vladislav Petkovic Dis
Naši dani
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigo se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Ponizeni svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakopana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i Bog rata,
Obesišmo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakopana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izgradjuju bogataše,
Mracne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatvorismo sve izvore,
A poraze pretvorismo u pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.
Ostala nam još prašina na hartiji,
Ko jedina uspomena na džinove,
Sad svu slavu pronadjosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci,
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu ko pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Okt 2006 21:29
|
offline
- x-tina
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 08 Jun 2005
- Poruke: 651
- Gde živiš: ...
|
eh, sad pisah na temu referenduma i politike, a ova pesma nasi dani je prica naseg vremena!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Isao sam U "Pogodak" i nije se pojavio V.P.Dis, a ni ova pesma . Priznajem da nisam " listao" ovaj forum godinu - dve unatrag ...
