offline
- Pridružio: 17 Okt 2005
- Poruke: 334
|
Kao Adam u rano jutro
Kao Adam u rano jutro,
Dok koracam iz svog stana osvezen snom,
Gledaj me kako prolazim, cuj glas moj, pridji,
Takni me, takni dlanom svoje sake telo moje dok
prolazim,
Ne plasi se moga tela .
Dopuna: 24 Apr 2006 21:36
Sijaj! Sijaj! Sijaj!
Sijaj toplotu svoju, veliko sunce!
Dok suncamo se, nas dvoje zajedno.
Dvoje zajedno!
Duvajte vetrovi juzni, il` duvajte vetrovi severni,
Dan da se beli ili noc da se crni,
U zavicaju, ili mnogo reka i gora za zavicajem,
Sve vreme pevajuci, ne mareci za sve vreme
Dok smo nas dvoje zajedno.
Dopuna: 24 Apr 2006 21:56
O zvezde na izlasku!
Mozda ce ona koju toliko volim da izadje, izadje
s vama.
O grlo! O drhtavo grlo!
Zazvuci jasnije vazduhom!
Prodri kroz sume, kroz zemlju.
Ona koju zelim zacelo negde slusa, da ulovi te.
Sipaj slavopojke!
Samotno tu, slavopojke, noci!
Slavopojke samotne ljubavi! Slavopojke smrti!
Slavopojke pod tim tromim zutim krnjim mesecom!
O , pod tim mesecom gde je skoro u more klonuo!
O , bezobzirne , ocajne slavopojke !
Al` tiho! Spusti se nisko!
Tiho! Da mrmorim samo,
A ti pricekaj za tren, ti more promuklo zvucno,
Jer mi se cini da negde cujem odziv drugarice
moje,
Tako slabo, tiho moram da slusam,
Al ne sasvim tiho , jer onda mozda nece odmah
mi doci.
Amo, ljubavi moja !
Ovde sam , ovde!
Zvukom ovim tacno suzdrzanim objavljujem
se tebi,
Ovaj nezni zov za tebe je, ljubavi moja,za tebe.
Nemoj da te nesto drugamo odmami ,
To je zvizduk vetra, nije to moj glas,
To tamo vihori pena morska,
To su senke lisca.
O tmino! O uzalud!
O, vrlio sam bolan i jadovan.
O, smedji oreol na nebu, oko meseca sto klone
u more!
O , uskomesani odrazi u moru!
O grlo! O zatreptalo srce!
A ja uzalud , uzalud pevam cele noci!
O proslosti! O srecni zivote! O pesme radosti!
U vazduhu, u sumama, nad poljima ,
Voljen! Voljen! Voljen !Voljen ! Voljen !
Al nema mi drugarice vise, nema je sa mnom
vise!
Nas dvoje nismo zajedno vise !
Dopuna: 24 Apr 2006 22:12
SUZE
Suze! Suze! Suze !
U noci, u samoci , suze ,
Po belom zalu kaplju, kaplju, pesak ih upija ,
Suze, ni zvezda da zasija, sve je mracno i
pustosno,
vlazne suze iz ociju umotane jedne glave;
O , ko je taj duh? Taj lik u tami, u suzama ?
Kakva je to grudva bezoblicna, sagnuta , zgurena
na tom pesku?
Suze sto teku, suze jecave, ljuti bolovi pomamnim
kricima prigusivani ;
O ta oluja , otelotvorena , sto dize se , brzim
koracima hita duz obale!
O ta divlja i kobna oluja nocna, s vetrom - o kako
riga, kako ocajnicki!
O senko sto tako sabrana si i uljudna po danu,
smirena izgleda i odmerena koraka,
Ali nocu kada pobegnes, a ne gleda te niko - o ,
onda taj oslobodjeni okean
Od suza! Suza ! Suza !
Dopuna: 24 Apr 2006 22:19
POSLEDNJE PRIZIVANJE
Na kraju, nezno
Iz zidova mocno utvrdjene kuce,
Iz sklopke spojenih brava, iz zaklona vrata cvrsto
zatvorenih
Neka odlebdim.
Neka se besumno isuljam napolje;
Kljucem blagosti , otkjlucaj brave - sapatom,
Otvori vrata , o duso.
Nezno - imaj strpljenja,
( Snazno me drzis , o smrtno meso,
Snazno me drzis , o ljubavi ) .
Dopuna: 24 Apr 2006 22:34
ZBOGOM, MASTO MOJA
Zbogom , Masto moja!
Zbogom mili druze, ljubavi mila!
Ja odlazim, ne znam kuda,
Ni kakvoj kobi, ni da li cu te opet videti.
Zbogom dakle, masto moja .
Jos samo jedno - da se osvrnem za trenutak;
Sve sporije , sve slabije otkucava sat u meni,
Odlazak, sumrak , ubrzo stace srcani damar.
Dugo smo zajedno ziveli, radovali se , milovali ;
Divno ! - a sada rastanak- zbogom , Masto moja .
Pa ipak , da se ne zaletim;
Zaista , dugo smo ziveli , spavali , prociscavali se ,
u stvari se stopili u jedno;
Pa ipak , tako umiremo li, zajedno umiremo ( jeste,
ostacemo jedno)
Odlazimo li ikuda, zajedno idemo u susret onome
sto biva ,
Mozda cemo bogatiji biti i radosniji , i nesto
nauciti,
Mozda me to sada u stvari ti privodis istinskim
pesmama ( ko zna ? )
Mozda to ti zapravo otvaras , okreces bravu smrti -
pa onda , konacno.
Zbogom - i zdravo ! - Masto moja .
|
