|
Živorad Nedeljković, kraljevački pesnik, dobitnik je nagrade "Meša Selimović" za knjigu poezije "Ovaj svet". Tija voda breg roni, govorili su naši stari. U Živoradovom slučaju stvari baš tako stoje: (Pre)skroman, uvek odmeren, nerazbarušen (u pesničkom smislu), ali svakako čovek sa stavom i osećajem za magnetnu snagu suštine. Radi kao glavni urednik izdavačke delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, a od prošle godine je glavni i odgovorni urednik časopisa "Povelja". Poezija mu je prevođena na engleski, ruski i poljski jezik. Osim knjige-laureata, objavio je i sledeće zbirke pesama: Pogrešna prognoza, Majka, Tutin i još pedeset pesama, Jezik uveliko, Tačni stihovi, Sušti poslovi, Negde blizu i Drugi neko. Dobitnik je Zmajeve nagrade (Matica srpska), nagrade Branko Miljković i nagrade Đura Jakšić.
Citat:* Znači li to da su pesnici danas ostali bez čitalaca?
- Stevan Raičković se „žalio“ početkom šezdesetih da poezija nema čitalaca i da se nada da će za pedesetak godina, a to je sada, tehnološki unapređena civilizacija čoveku omogućiti da manje radi i da ima više vremena za čitanje. Kakvo je to unapređenje ako ceo dan sediš ispred kompjutera koji ti pojede vreme? A u svakom dobu ima ljudi koji čitaju poeziju. Ona je namenjena onoj „ogromnoj manjini“ kako je rekao čuveni meksički pesnik Oktavio Paz. Kako vreme prolazi ta manjina je sve veća.
* U čemu vidite ta čuda svakodnevnog sveta o kojima pišete?
- Čuda i lepota su svuda oko nas. Možemo da je nađemo u šolji kafe. Možemo da se divimo nekom ko je uzeo glinu, osmislio taj oblik, pa se setio da to može da se napuni... Sve do toga da možemo da zamislimo da u tom predmetu postoji nešto živo - Dah stvari, kako bi rekao pesnik Vojislav Karanović. Čuda koja priroda pravi jesu prava čuda: kad pada kiša i kapljica se razbija na ulici ispred vas ili vam padne na teme... Nije čudo kad se avion zarije u Svetski trgovinski centar ili kad filmska diva ili fudbaler potpišu ugovore koji se mere budžetom jedne države. Ali mi smo to promovisali u čuda, svet traži takve senzacije. A senzacija u najsuptilnijem, esencijalnom obliku ima svuda, to je sve ono što čoveka može da pokrene. Ne mislim na senzaciju u medijskom smislu. Sve je čudo i sve jeste pesma, samo ako čovek želi tako da oseti, a posle je sve pitanje pesničkog zanata.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=12&.....0selimovic
Citat:Ovo je osmi put da poetska knjiga dobije „Mešu Selimovića“, a laureat Živorad Nedeljković je govorio o značaju nagrade i pisca čije ime priznanje nosi, a potom, između ostalog, rekao: „Ono što me posebno raduje jeste činjenica da je ove godine među uspelim proznim ostvarenjima(…) poverenje ukazano knjizi poezije. To potvrđuje da poezija u svakom, pa i ovom, vremenu, ipak nalazi svoje istinski posvećene čitaoce. Ta tumačenja doživljavam i kao snažan eho reči Meše Selimovića da poezija ’traži slobodu za riječ i misao, i odriče savršenstvo svijeta koji je bog uredio. Snom živjeti, u nadanju, u čekanju, znači ne pristajati na ovo što jest’.
Verujem da medijska pažnja koja prati nagradu može podstaći i čitanje pesničkih knjiga u kojima se ili veliča ovaj svet ili mu se odriče savršenstvo.“
Nagrada „Meša Selimović“ se sastoji od skulpture s likom pisca (rad Miroslava D. Savića), povelje i novčanog iznosa, a biće uručena polovinom marta na svečanosti u Narodnom pozorištu Beograd.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/176939/Priznanje-poetskoj-knjizi-Ovaj-svet
Sa decembarske promocije Živoradove knjige u Kraljevu:
http://kulturakv.blogspot.com/2009/12/blog-post_396.html
http://www.kv-biblio.org.rs/index.php?option=com_c.....p;Itemid=2
Odličan prikaz knjige i poezije Živorada Nedeljkovića od strane Sonje Veselinović:
http://polja.eunet.rs/polja461/461-27.pdf
|
