MyCity » Poezija » poveriću ti veliku tajnu

poveriću ti veliku tajnu

Napisano na dan: 22.5.2009

poveriću ti veliku tajnu

Sledeća strana

Pagination

Odgovori

asimetricnost Poslao: 26 Maj 2009 09:24 Idi na vrh
offline asimetricnost Građanin Pridružio: 13 Sep 2007 Poruke: 265 Gde živiš: navrh' trepavica	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Napisano: 22 Maj 2009 13:36 luj aragon raspolutio sam dunju života i kao za gluvog šum ili tišina obe polovine za mene su istovetnost pa sad da li izabrati ludost ili mudrost fuga radost je odjeknula u tri četvrtine takta lire i ko da se raduju svi ta radost nikad damine oh nikad je ne izreći tu radost o silnoj sreći tu radost silnu svoju za ljubav čega za ljubav koga za ljubav moju Poveriću ti veliku tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge kao kad se haljina rašiva Vreme je kao kosa beskrajna Oćešljana Ogledalo koje dah zamućuje i razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budim I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji I ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osete stranom Da bežiš sa mislima izvan nas I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A u stvari i jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočniu kao časovnik I ako ti ne dišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tamni pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata Ne vređaj se zbog mog prostčkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se prvim Kao oni koji vvrlo dugo na peronu stanice mašu rukama pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se tebe Bojim se onog što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja Dopuna: 26 Maj 2009 9:24 Ljubavi moja ne reci ništa više Ostavi nek padnu obe ove reči u ćutanje Kao kamen dugo glačan između dlanova mojih ruku Kamen hitar i kamen težak I dubok svojim pasom kroz naš život Dugim putovanjem i ništa ne susrećući do samo ponor Taj beskrajni put bez šuma da trajanje I neisprečavanje nikakve daleke vode rađa užas Nikakve površine dodirnute nikakvo odskakivanje od prepreka Ništa do univerzum koji treba dostići i ja te uzeh za ruku Nikakav eho sve pada i uzalud sam ćulio uvo Ništa čak ni uzdah ni sinkopa zvuka i ukoliko više pada i prolazi kroz tminu Utoliko vrtoglavica raste i noć je sve brža Ništa do samo zahuktani teret Neprimetna pesma izgubljena Izbegla lepota poneta i sudarena Već možda ili Ne još ne ljubav Ništa do samo nepodnoljivo odlaganje bez mere Smrvljavanju sigurnom užasno podmetnutom Kamen ili srce stvar savršena Jedna stvar dovršena ipak živa Pa preko toga udaljuje se i manje je kamen O naopaki bunaru gde plen posle tame poleće kao ptica Kamen ipak kao svi kamenovi Na kraju krajeva koji se zamara od svega Izavršava time da bude grob Čuj čuj Izgleda da preko ograde bunarske Neće preći krik udar ili lom Već nejasno i uzvitlano neodređeno zastrašeno Svetlucanje bledih i čistih dubina Slično priviđenjima u detinjskim pričama Boja nas samih možda za poslednji put I kao da je sve bilo iznenadno sve što još može biti Došlo da nađe objašnjenje jer je neko Koga nisu videli da je ušao podigao zavesu prozora A kamen tamo dole nastavlja do zvezdanih dubina Sad znam zašto sam rođen na ovom svetu Pričaće se moja istorija jednog dana i njenih hiljadu peripetija U stvari sve je to samo lepršava varka Venac od šarene hartije za jedno veče u siromašnoj kući Sad znam zašto sam rođen I kamen silazi dalje između nebuloza Šta li je gore šta li je dole u tome donjem nebu Sve što sam kazao sve što sam učinio sve što sam izgledao da sam Lišće koje umire i ne ostavlja drvetu do samo goli pokret svojih ruku Evo ispred mene velike istine zime Svaki čovek ima sudbinu varnice Svaki ćovek je samo Vodeni cvet a šta sam više nego svaki čovek Moja gordost je da sam voleo Ništa drugo A kamen se zariva bez kraja u prašinu planete U suštini sam samo malo vina prosutog a vino Svedoči o pijanstvu u rano bledo jutro Ništa drugo Rođen sam bio za te reči koje rekoh Ljubavi moja

Profil
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.

Silija Poslao: 27 Maj 2009 13:00 Idi na vrh
offline Silija Prijatelj foruma Pridružio: 18 Feb 2008 Poruke: 987 Gde živiš: na putu za jedno ostrvo	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! kad covek ume da iskaze neizrecivo Luj Aragon Došao sam tebi kao što reka ide moru Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose Spavam samo u tvojim snegovima Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se vec davno svojih legendi U kojima su Rembo Kras i Dikas I Valmor koja place u ponoci Konopac Nervalov prekinuo se I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce Podeljeno tvojim koracima Razvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke šume Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana Bršljan koji raste a da niko ne primecuje Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno Petparacki roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja Trepatanje soba kroz koje se prošlo Parfem koji ostavljaš ua sobom A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

Profil

asimetricnost Poslao: 29 Maj 2009 09:53 Idi na vrh
offline asimetricnost Građanin Pridružio: 13 Sep 2007 Poruke: 265 Gde živiš: navrh' trepavica	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Napisano: 27 Maj 2009 16:27 Ne veruje mi se a uzalud sam Pisao svojom krvlju moje violine moje slikove I kako se ne zna govoriti više u noći Starinski jezik vesala Iznad visećih voda Govoriti crnim dijalektom čoveka i žene Govoriti kao druga prvoj od dveju uhvaćenih ruku Kao pomamnost sreće Kao usta koja su izgubila sve reči različite poljupcu Kao jačanje što se ne veruje Kao odbijanje od obasipanja O savršena reči iznad svih reči Visino pesme sazvučje krika Trenutak dolazi kad nota dostiže neslućenu visinu Uvo ne čuje više muziku tako visoku Ne veruje mi se ne veruje A ja sam uzalud Razgovarao sa prolećem i orguljama Razgovarao sa svim slogovima neba Sa orkestrom neobičnim stvari običnih I banalnošću gluvih aleksandrinaca Uzalud govorio varvarskim instrumentima Uzalud govorio pesnicom u pregrade Uzalud govorio kao što se stavlja ugarak u državne šume Uzalud govorio kao objava rata Kao pakao koji izbija iz usta gutača plamena Ne veruje mi se Sebi su načinili Sliku mene možda po svome liku Odevaju me svojim viškovima Šetaju me sa sobom i idu dotle da čak citiraju moje stihove Ali na takav način da im služe Ili posataju za njih ljupke pesme Ja bitišem pod njihovim uticajem Očekujući da postanem ulica Pripadam rečnicima I školskim udžbenicima A skandal mi je zabranjen Uzalud sam vikao da te obožavam A drugo ništa nisam do tvoj ljubavnik Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voliš da čitaš večerom u odaji prema svome raspoloženju Samo tada uzdižem se do plafona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okreće strane Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se Ne znam kakvoj čudnoj otmenosti sa moje strane Sve što je crno nije senka govore oni Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnosti tela jednu statuu Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu A kada stavljaju nož za sečenje hartije U nežni pazuh mojih knjiga Ne shvataju ni najmanje zašto ja vičem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se šta li za njih moje pevanje znači Ako za svaku reč koja se lomi u mome glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke Bar jednom ću ovde da govorim iz svoje duše Čovek je izgubljena igra karata Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali između letećih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju Telo moje sačinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje će obeležiti ruke moga oca o kome neću pričati ništa Od koga nemam ništa drugo do način kako da obaram glavu Zato što nije čuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takođe Od svoje majke imam oblik ušiju I način rastenja kose Ali duša u svemu tome ali duša Beše to jedna duša neuglađena smućena još bezoblična Duša slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti Duša iskrsla niko ne zna odakle Iz nekog pretka u nesreći vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije ni živeo Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet Jedva duša tek nagoveštaj duše rđavo uobličena duša čekinjava duša Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili u sudarima na železnicama Jedna sirota duša koja nije znala šta da čini sa samom sobom Nošena strujom današnjeg vremena Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije Bosa u moru bez pisma u njoj Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici I ti padaš u –nulu- ili –stotinu- Što je u stvari jedno isto Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nađe svoju numeru Duša za jedno veče karnevala a sutra će se baciti ta maska Duša rasparena sa kojom se ne možže izaći među svet I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja Nikada nisam razumeo zašto si povela brigu o mojoj duši Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi rađanje drugog Čudom hirurgije Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice Kada si je ti izvajala prema sebi Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko biće Kad sam prestao da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli Miris i tajnu Pokidajte grubim prstima strane Izgužvajte ih iscepajte ih I iz svih ćete zadržati samo jedno Jedan jedini šapat jedan jedini pripev Jedan pogled koji ništa ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrmljava Tu sreću kao neku dolinu Dete-Boga moje obožavanje Beskrajno Ave u molitvama Moju beskonačnu nesanicu Moje cvetanje Moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja Moj mesecu maju melodijo moja Moj raju moj požaru Moja vasiono Elza živote moj Dopuna: 29 Maj 2009 9:05 Otpadnik sam sviju crkava Jer tebe pretpostavljam svemu za što vredi živeti I mreti Tebi prinosim tamjan svetih mesta i pesmu foruma Pogledaj moja krvava kolena od molitvanja pred tobom I moje iskapane očI za sve što nije tvoj plamen Jer gluv sam za sve jadikovke koje nisu sa tvojih usana Ne razumem milione mrtvih kad tebe čujem da ječiš Na tvojim nogama osećam zlo od šljunka sa puteva Na tvojim izgrebanim rukama vrzinu trnja Svi nošeni tereti muče tvoja ramena Sva nesreća sveta stala je u jednoj tvojoj suzi Nikada nisam patio pre tebe Patila da li je patila Životinja koja je za ranom vapila Pa kako možete da poređujete sa životinjskim bolom Tu vitrinu u hiljadu stakala Na kojoj se svakog dana događa Po jedno razapinjanje na krst Ti si me naučila azbuci bola Sad znam da čitam jecaje Svi su oni sačinjeni od tvog imena od ruže obezlišćene Tvog imena vrta svih Strasnih nedelja Tvog imena zbog koga bih išao u pakao da ga napišem pred licem sveta Kao ona tajanstvena slova na tablici iznad Hrista Tvog imena krika moga mesa I nezarasle rane moje duše Tvog imena za koje bih spalio sve knjige Tvog imena svekolike nauke na ivici ljudske pustinje Tvog imena koje je za mene istorija vekova Pesma nad pesmama Čaša robijaša u okovima I sve su reči samo bodljikava žica pred vratima nekog prokletog grada Kad tvoje ime peva na mojim ispucanim usnama Samo tvoje ime I neka mi odseku jezik Ali tvoje je ime Sva muzika u trenutku smrti Dopuna: 29 Maj 2009 9:53

Profil

ljubicasta Poslao: 29 Maj 2009 12:06 Idi na vrh
offline ljubicasta Prijatelj foruma Pridružio: 19 Jun 2005 Poruke: 2673 Gde živiš: u pokretu...	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Dođe tako na jedvite jade neki trenutak U kome onaj koji se zakačio za tvoj skut Nađe se odvojen od tebe Ko neki slepac po danu usred sunčanog podna Kao ono neznalica pred skupom mudraca Ili hromi usred igranke U izvesnim prilikama u životu Video sam da se otvaraju vrata tvoga carstva A tamo ne ulazim nikako jer tu počinju čarolije Sve vrste pokora pratećih koje zasipaju vilu Samo ako poželi da je prati izvan oblasti dozvoljenog Bilo je to jednom u Provenu gradu koji je kao neka veličanstvena kanta za otpatke A ništa ne bih rekao ni za Avinjon a ništa ni za one Crne Pokajnike Ali postoje još i oni hodnici bede u Gradju Jovanke od Arka I onaj napušteni grad iza Nice pozadi železničke pruge Sa čarapama koje se suše po pokrivenim balkonima sa stubovima palata Tamo negde gde se provlači starost izbeglica oko njihovih crkava sa tornjevima kao glavice crnog luka I kao neka pisana slova Kule i kulice na starim zgradama iznad zavojaka Sene Koje se utapaju naglo u crne čekinje drveta Ili prosto one kuće za prodaju koje obilaze senzali i notari Neki put govoriš o Bergenu gradu koji ja ne poznajem A gde bi ti kako reče otišla još jednom dok postojiš Da okušaš bljutavost maka i divljih jabuka koje se ugrizu i bacaju na Tahitima O ti krunisani što kažu volim te po uvu Mirisu reči koje se odvijaju kao stubovi Hodnici hodnici eto otišla si Eto u tome mi ti izmičeš zauvek Kraljice one perspektive u kojoj ja nemam svoje mesto Begunice nova Meluzino I tvoja ptičja noga udaljuje se na terasama Tvoja haljina još dobar trenutak blista pod drvetima Kao u onim maglama Vatoa Čekam te unezveren sasvim na dnu jedne ulice Gde na ivici drveća pozlaćenog na zalasku sunčevom Može se dogoditi jednom da ona ne dođe Jednom da bi se po volji prošetala malo po svojoj mašti Sasvim odlučno palo ti je na pamet da me zamisliš mrtvim I da ja kao nisam došao da te uznemirim pod ovim suncem nesreće E od tada svaki put kad te pogledam Ja se setim da si me ti ubila kako se to obično kaže I da prema tome ja sada živim samo zato što ti tako hoćeš Jer tvoje oči zamislile su ovaj svet bez mene A tvoja usta govorila su sasvim prirodno o meni u prošlom vremenu I sve to u punom ovom dvadesetom veku Sa svim satelitima koji kruže oko zemlje I mašinama koje misle Ali nož ostaje nož A srce srce Gorka pesma Ljubavi gorka ploda Pesmo moja vetre i gora Vilajetu tamni gde tihota hoda Dolazi da umre more Avgustu blagi dok nebo tvoje Zvezdama zasipa obzor sav Snovi moji tim livadama plove Gde je vazduh tako plav Moje zlatne ruke te nežne tajne Bude mi žeđ i glad Kolajne đerdani večeri beskrajne Kada sam srcem mlad I reči da mogu nestati tako Iščileti sa prvom zorom Jato golubova rasturiti lako Pod tvojim prozorom I ne postati ni strela gola Strela uznemirenja i cveta Sveže vode i najvećeg bola Usred najžešćeg leta Pa da li se zna šta se događa I da li je to možda ono Kad mi se baci zastor beznađa Iznad mog oka ko zvono I sav taj govor koji slama To blago u izvoru živom Moj krik ugušen molitvama Nad mojom napuštenom njivom Ne žalim ni malo što tužna lika Usta su mi puna nemih reči A suviše malo tužnih spomenika Da trag za tobom u meni ječi I tako još uvek snažno udara To trošno srce o kaveza žice Za Nju se ono do dna izgara Žrtvuje nemilice Posecite mi grlo i božure Da krvi moje bude napita Priklonite joj se u predznaku bure Kao što to čine bure Kao što to čine žita I suviše malo još časova brojim Do kraja mojih obzorja o sliko I da dovičem do Boga da te volim O koliko

Profil

Silija Poslao: 30 Maj 2009 15:43 Idi na vrh
offline Silija Prijatelj foruma Pridružio: 18 Feb 2008 Poruke: 987 Gde živiš: na putu za jedno ostrvo	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Ti si me gledala svojim ocima cak do opustelih horizonata Svojim ocima ispranim uspomenama Gledala si me svojim ocima cistog zaborava Gledala si me preko ramena secanja Preko bludecih refrena Preko uvelih ruža Preko ismevane srece Preko zaboravljenih dana Gledala si me svojim ocima plavog zaborava Ti se ne secaš više nicega što je bilo O mnogo voljena Ni ljudi ni pejzaža Sve je nestalo u tebi kao u rukavici dima Ti stojiš postojano I prvi put prelaziš preko neba Svojim ocima od lave i tromosti Svet je pred tobom kao što si ga zamišljala pod svojim ocnim kapcima I kao da je pocinjao sa tobom pred tobom Vecno mlad od tvog spokojnog pogleda A ja sam ljubomoran na njega zbog zbog njegove lepote Sa mojim sirotim požutelim fotosima od kojih ti okreceš glavu Da bi videla nova prostranstva Obecao sam ti i necu više govoriti o prošlosti Sve odlazi danas za tvojim stopama Jedino što mi ostaje od života to je neki nabor tvoje haljine A ništa još nije ni bilo Tek sad te nalazim O ljubavi moja ja verujem samo u tebe *** Kupleti otmenog sveta U Kleridž Daj šofera Smeh lutki i demona Meša se s brujem zvona U zemlji cilindara Novine sjajna lepeza Beznadan reči ples Reklamni namig i kres U ritmu mitraljeza Čuvstva bolovi Čipke Vi postojite sve rad Onih što su na nerad Navikli još od zipke U mlečne ruke lenosti Bore urezuju dani Sirovnjaci i grubijani Ah naučiće ih nežnosti Na groblju pasa zimi Starinska romansa jeca Do srca glas taj seca Ah Mimi Vrati se Mimi Rad se u vidu imetka U lopovskoj špilji zbira Na berzi eksplodira Zapaljivi gas poretka Sumnjiva senka dana Seća na san naš na mrak Vaš glasić lažan lak Dalek je eho apsana Crkva Madlene bajne Senat i Parlament Nasledstvo testament Svi nose iste fišbajne Engleska skijaška strast Lepi koferi u snegu Njima što po banjama se legu Svaka čest i svaka čast. Modiskinja pajac i pet Odsto od Birsa Šela Pajkan i vlasnik bordela To je kapitalistički svet Luj Aragon, sa francuskog preveo Milovan Danojlić

Profil

asimetricnost Poslao: 04 Jun 2009 13:50 Idi na vrh
offline asimetricnost Građanin Pridružio: 13 Sep 2007 Poruke: 265 Gde živiš: navrh' trepavica	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Napisano: 03 Jun 2009 17:45 Pesma napuštenog ogledala O gde si ti što se u meni krećeš Ti što u meni lik tvoj tek pljusne I pokret ti ruke ko hoćeš il nećeš Da staviš ruž na svoje usne O gde si radosti što me stalno prati Tvoj prolaz ko da se u meni njiše Kraljice moja sa kosom paprati Sa očima tvojim boje kiše Kao što zemlj nproleće čeka Vrebam kad ćeš prominut u času Žudno te čekam ko voda neka Zamah vesala po svom talasu U mome ramu tamnom I dubokom Nudim ti sve moje poglede skrivene Približi mi se progutaj me okom Zakrili I moju senku I mene Pregazi me kao vojske moćne Zauzmi moja brda I dolove I moje misli I snove noćne Parkove cvetne I moje dvorove Otkri mi kako ti obrazi rude Ko zločin neki ili urota Bolje no usne koje se nude Il narod kad je usred komplota Kao u zasedi u baruštinama Po tragu neke barske ptice Bori se s onim što je u nama Ono što si bila utri nemilice Povrati se licem u moje lice I nek tvoje oči moje oči love Vrati mi čar neba I izmaglice Povrati mi vid I snove Koja je to obala daleka Na kojoj se plavi čičak u magli pustinje Čudno prostranstvo u kome u znak oproštaja Njiha se trava na oštricama duna Pod limunom je zemlja meka Po kojoj ne ostavlja traga ni sunce ni luna Stopalo gazi smireni prah zvezdanih stoleća Liskun nesreća Kosture davno potopljenih brodova Talog velikih dubina slamu kostiju Snežni tepih snova Prašinu pokojnih podmorskih civilizacija Izglodanu plutu plodove minerala talog plima Riđi odblesak astralnih raspojasanih konstelacija Blato globigerina Ukus soli uvukao se na silu u srž moje ploti Večeras mi se ponovo svetlost I jutro na Herdeloti Čoveku I moru kad dođe čas da poležu Iz prostog razloga da umru Ne znam da li im se tada uvek pojavljuje pena na usnama Ili je to samo osmeh taj beli grč koji iviči umor od života Ali pogledaj usred morskih okreka na smiraju talasa To srce nasukano koje još kuca ili je samo školjka Čiji se oblik pukim slučajem poklapa sa ogromnom prazninom u meni Od one stvari iščupane iz mojih grudi Jer maločas nisam našao cveća za tebe na cvetnom trgu Na plaži se desilo to jednog davnog dana A bila je sećaš li se I tvoja majka s nama Moja ljubav stavlja jednu malenkost Mali crni sedef u tvoje uvo Sav sakupljen bol sveta koji se uspeo zabeležiti Staru izgrebanu ploču sa koje igla iskače Ponor šumova zbog koga se tvoje oči jednom ili dvaput raširiše Zatim ti ostavljaš sve to između poštanskih karata Na hotelski kamin Zaboravljajući duboki bes okeanskih jadikovki Zbog gramofona koji svir THE MAN I LOVE Sećaš li se bilo je to jedno bezbojno leto Kao pesak I mi na vetru Hardelota To srce u meni to srce u tebi koje se povlači po našoj sobi Sa slonom od porculana I jastučetpm od plavog velura za igle To srce u koje nisi verovao I pored pesme koju je nosilo u sebi Istina je da je potrebno vreme jednom srcu da da dokaza Jer nije dovoljno samo biti prisutnik borišta A što mu nije dobro ne dokazuje tim ništa Slušaj slušaj još nikad se nije ućutala Jadikovka sumorne školjke Hardelota Dopuna: 04 Jun 2009 13:50 Ти сањаш широко отворених очију Шта ли се то догађа а ја не знам Пред тобом у твојој уобразиљи У томе царству само твоме У тој земљи без капија И за мене без домашаја За оне који схватају музику За њих би рекли гране су растиња Које се савија под дивним теретом Птица које су на њима свиле гнезда А ти Или они чији поглед саздан од многих плочица Они који се играју дужностима које не постоје И чији параоблични дух ко огледало пали све А хипотеза је њихово завијање цигара А ти Ти стављаш своју руку на лице А ја ни храбрости немам да те питам Шта се то догађа у томе плавом простору У који се духом утапаш Можда си у некој земљи дивљих коња И сама ко област измеђ добра и зла Она стаза калуђера кроз планину Лука гусара на Срећном острву Или састављене руке љубавника Можда А ја сам само бедник изван свега тога Тек једва да ме пирне налет оркестра И никад да уђем у салу Велике Опере Обећао сам да говорити нећу О прошлости и говорити нећу О оним собама у којима сам вребао Твоја ћутања Ни она у којој је Тереза Скинула дијамант са твоје руке Ни она у којој је Мишел Певао а да га нисам ни чуо Рађала су се бића из тебе Бића која ти ја нисам створио И нико неће знати за бес Мучења и љубомору Заборављања моја када си свирепа Показивала ми само своју децу И као нехотице запажену Да пролазе испод прозора И малочас још увела си човека Са очима ко зелени смарагди У кућу неке непознате жене И можда ће тек он сазнати од ње Све оно због чега умирем што не знам у теби Човек неког тешког и плавог Његово тело Између нас је смао као екран Човек непрозиран али умиљат Расејано нека млечноплава тајна Био је то чудни и страшни дар Дар да се даје живот Али кад се ишло по старинском обичају Спаривање трудноћа и порођај Па оне госпе што носе свеже рубље И оптрчавају одаје степеништа отварају ормане А ту је и онај крик детета и све остало Ништа није друго до велико славље и честитања Од којих отац прима блажено свој део Блед од гордости и страха Али овде реч је о другој врсти рођења И онај који није рађао то Не види свој лик без стида у оглгедалу С перверзношћу да воли бића твоје пути Моје болно љубопитство за твојим сновима Оним порађањем против мене Из ког потиче народ настањујући се у нашем дому И ево једног од њих који седе испред наше постеље И који тежи и дише Ах да могу да дам ко ти дах и било И реч сенкама супрничким Можда би могли и да их чујемо Како се препиру у суседним собама Моји синови завидљиви и твоји Твоје велике кћери са сјајем бисера и покретом ветра Можда би њима пристајало боље Овај рат између нас Који сам читавог века оклевао да водим нештедимице Јер човек није срећан док не потчињава И на колена не обара оног кога воли Зато сам покушавао све могућности чини Свих прељуба духа И бацао на себе проклетство На местима свим врзиног кола И заклињао све кочијаше попова Маршале царске Кћери разбојника Обесвећивао заборављене успомене И крао њихове тајне гробова Прах костију кушао као ракију Прошлост сводио на блудницу између својих колена Али узалуд Јер само један твој зрак светлости растурао је све моје авети И ти корачаш у тријумфу Са свим потомством својим безбројним Тим јатом твоје светлости Пролећем људским у твојим стопама Љубичицама твојих вена Којима сам раздира јер личе на тебе И још на неког Од кога сам веровао да те дивљачки чувам Заробљеницу мојих руку У нашим пребивалиштима Опустелим од свега другог

Profil

ljubicasta Poslao: 04 Jun 2009 14:52 Idi na vrh
offline ljubicasta Prijatelj foruma Pridružio: 19 Jun 2005 Poruke: 2673 Gde živiš: u pokretu...	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Sve reci sveta koje bih ti dao u isti mah Sve sume Amerike i sve nocne zetve neba I sve sto sija i ono sto oko ne moze da vidi Sav oganj zemlje sa jednom casom suza Plodno seme prepotopskih vrsta I ruku malog deteta Ali i kada bih ti mogao dati sav kaleidoskop bolova Srce na krstu razuzdanih udova Ogromnu prostirku mucenih ljudi Zivih odranih u toku pogubljenja Izrovana groblja nepoznatih ljubavi Sve sto prelazi preko podzemnih voda i Kumove Slame Veliku zvezdu uzivanja u nekom najbednijem maloumniku Kad bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz U kome bih slikao za tebe taj nejasni pejzaz U kome se parovi fotograficu na vasarima I za tebe placu opevani vetrovi koji moje zice kidaju Djavolja sluzba vecnog Obozavanja Prokletstvo moga tela s mojim duhom Koje vreda buducnost i proklinje proslost Stvara od svih jecaja automatsku muziku Koju ces zaboraviti u ormanu Kada ne bude bilo vise slavuja po drvecu zbog silnog im bacanja pred tvoje noge Kada ne bude bilo vise dovoljno metafora u jednoj ludoj glavi Da se od njih moze naciniti pritiskivac za hartiju Kada ti budes bila toliko umorna da vec umires od mog cudovisnog obozavanja tebe Da vise necu imati ni glasa ni stomaka ni lice ni mesta na rukama i nogama za klince da ih zakujes Kada ljudski glasovi budu u mojim prstima polomili njihovu casu I moj jezik i moje mastilo budu usahli kao neka eksperimentalna stanica za meduplanetarne rakete A mora za sobom budu ostavila samo zaslepljujucu belinu soli I to tako dobro da samo Sunce bude zedno i svetlost zaigrala po dnu vodenicnog jaza A i ugaseni skriljac i tamni nebeski svod i sva bica za svagda budu iscrpljeni od preobrazavanja Izmislicu za tebe ruzu

Profil

asimetricnost Poslao: 09 Jun 2009 14:20 Idi na vrh
offline asimetricnost Građanin Pridružio: 13 Sep 2007 Poruke: 265 Gde živiš: navrh' trepavica	0Niko još nije pohvalio poruku. Registruj se da bi pohvalio/la poruku! Napisano: 06 Jun 2009 15:46 Sve stvari tamne govore mi o tvome sjaju Mračne sobe u pipanju pređene Udovice Smola u dnu brodova Voda baruština Crne maslinke Krstovi krila grabljivica iznad snega koji obleću Jedan uvežljaj na izdanku snage Obuća umrlog Mržnja sa noktima noći Sve stvari gorčine Ljubičasti prsten nesanice Odbijeni hleb Onaj koji je našao svoju kuću pustu I svoje poljupce ukaljane Ogledalo sa licem odvratnim Tragedija sa stubivima bogatstva Starenje Sakaćenja Mladež ponižavana po volji Zatvori u kojima je čovek odvojen od samoga sebe Sve stvari nasilja Požar I krv Varvara nastup u gradove Dželati žena I žita Gradići kao konji bičevima rasterani Pobeda zverova Gromoglasni smeh streljanja Polomljeni udovi kamdžijama I volja bližnjega Umorstvo žuto I crveno Rumrnilo bola I sve što svečeri koja nastupa dobija boju svireposti Meni meni govori o tvojim plavim očima Dopuna: 08 Jun 2009 9:22 док сам говорио језиком стихова она се полако успавала снено у срцу живота као кућа снова жижак њен обвио растиње зелено њен образ обузе пролеће одмора и душа јој лако вину се у снове небо ока прели звездана одора тело јој озари боја пути нове и низ пад прошлости мисли је одвуку бог зна којој жељи да се пода ничице и можда је њихај снова нежних руку односи у бајку снег и саонице и рука јој креће и усне и велим нек остане тако дуго у тишини њенога детињства нежност и ја желим да просањам малоо у њеној дубини преклињем те моје ти узглавље меко у мени све луђа љубомора бива о не иди ипак сувише далеко уз тебе сам вечно као тужна ива луди страх ме мучи где твој сан то лута моје срце пати (мом болу сам рад) поврати се амо с тог чаробног пута и врати ми савест и мој дивни јад Dopuna: 09 Jun 2009 14:20 Ја нисам од оних који подваљују универзуму И сав припадам овом величанственом и тужном крду људи Никад ме нису видели да сам се скривао од буре Својим рукама сам увек гасио пожаре Знам добро шта су ровови и тенкови У великим данима сам увек не обазирући се отворено износио своје најгоре мисли И нисам се повлачио када су долазили да ми пљују у лице Живео сам обележена чела Делио сам црни хлеб и сузе свију А када је дошао ред и на мене пео сам се на ратни брод Који ме је одводио далеко од мог поробљеног родног краја Тако сам се укрцао на брод који само што се није потопио под теретом људи А на крову су велики ратници Атласа монотоно певали жалопојке Примао сам свој део горчине Носи освој крст несреће За мене лично овај рат још никако није завршен Јер још увек се черече удови мога народа Ушима прислоњен на земљу допиру ми још увек Далеки страшни уздаси који прожимају месо глувог човека Ја не знам за сан а када будем затворио очи То ће бити само за свагда Не заборавите то Историја овог века и ужасна рана времена Куга и колера скорбут или глад И крвава орања у војним походима И искидане руке на веслима галија Човек и жена исмевани у њиховом говору и у њиховим нежностима Свака величина извргнута руглу и речи дрско сабијане у уста Свака музика вређана Сваки зрак светлости плаћен ценом очију Свако миловање плаћено сечењем руку Све то најзад може се упоредити са изразом мога лица Са дрхтањем мојих очних капака Грчењем мишића испод коже мојих образа И покретима мога тела А и савијањем мојих колена на изазване крике после мојих суза И са грозницом која ме тресе И са знојем мога чела Постоји под кожом мога лица и преплануле коже мог општег изгледа Нешто друго без чега бих ја био само један камен између осталог камења Једно зрно у пшеници силоса Један беочуг мог личног ланца Нешто као крв која кружи венама и огањ који прождире Нешто као на фронту идеја Као на уснама реч Као песам у грудима Као божански назрени дах живота Постоји оно што је мој живот А постојиш и ти трагедијо моја Моје велико унутарње позорје Оно нешто нежно изнад нас када се затварају наша улична врата Јер тада заокружујући се у златном и снажном кругу тишине Уздиже се у нама најзад онај велики црвени дрхтај завесе

Profil

MyCity » Poezija » poveriću ti veliku tajnu

Ko je trenutno na forumu

Ukupno su 1058 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 7 sakrivenih i 1022 gosta :: [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:: Korisnici trenutno na forumu: ajo baba, bokisha253, bozo13, celik, Darko8, DPera, Duh sa sekirom, gasha, Haris, krasta, mercedesamg, Milometer, Milos ZA, moldway, Nemanja.M, nenaddz, Neutral-M, ObelixSRB, ruso, S2M, stegonosa, stokssone, UAV operator, vathra, Vlada78, vukovi, wizzardone, yufighter, zbazin

Svaki korisnik ovog sajta je odgovoran za sadržaj svoje poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za sadržaj tih poruka.
Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela na ovaj sajt, saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela, i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja, bez saglasnosti uprave sajta.
Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta, i uz obavezno navođenje adrese MyCity sajta. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika MyCity sajta.
MyCity pokrenuo, administrira i razvija Predrag Damnjanović, a o uređenju sajta se brine MyCity Tim.
Ukoliko želite da nas kontaktirate kliknite ovde.
Naši sajtovi:
Vesti, Vojni forum, Zaštita od virusa, TekstPesme.rs

This content is licensed under a Creative Commons License.
Based on phpBB 2, translated by Simke, designed by