|
Napisano: 15 Feb 2012 16:16
Ovo je onaj trenutak kad ne možeš nikome blizu sebe da kažeš sve što ti je trenutno u glavi ...
Trudim se cijelo vrijeme da sve oko mene bude perfektno, da je konstantno sve pod *pod konac*, brzo se iznerviram i ma koliko se trudila i uvjeravala sebe u suprotno ne ide, čak i najmanja sitnica me uspije isprovocirati, iako sam vremenom naučila da potisnem i ne prikazujem da me izbaci iz takta. Najviše od svega mi smeta činjenica da ako pogriješim nešto i sve ne ide po planu, onda se uspaničim i kao da se adrenalin ufura u glavu i sve zablokira, počnem histerisat i razmišljati "jao a šta će sad, a kako ću poslije, šta ako ovaj kaže ovo, onaj nešto drugo..." i onda nakon pola sata shvatim da u suštini to i nije neka graška ili razlog za sve ovo prethodno, i onda budem u bedu. To pokušavam već jedan dugi perod promijeniti al' ne ide ... Problem je što to nisu uopšte velike stvari ni razlozi za nešto slično, to su brutalne gluposti i sitnice preko kojih svi ostali *normalni ljudi* pređu olako, čak se i ne osvrćući ...
nadam se da će poslije ovog napisanog bit bar 2% lakše, il' neće
jedno od ta dva 
Dopuna: 15 Feb 2012 16:20
i dođavola, onda shvatim da sam ovo stavila u odjelu za ljubav a ne u pričaonicu, kako je prethodno bilo planirano
zabrinuta sam za sebe 
|
