Postovani, potreban mi je savet za kupovinu psa za porodicu, ovo ce nam biti prvi pas i meni i zeni... Dete nam ima 3 godine ... Primetili mso da mnogo voli da se igra sa psima pa smo odlucili da joj kupimo kucu za rodjendan... Zivimo u kuci sa dvoristem.. Voleli bi da bude stene .. ali ne znamo koju rasu... Razmisljamo da li bi to bio pas koji bi ziveo u kuci sa nama ili u dvoristu i kuci... Pa vas molimo za pomoc... Nasao sam neke savete ovde mojaoaza.com/kategorije/zabavnik/deset-.....sa-za-decu ali ako imate bolji pomozite molim vas negde sam procitao da je svajcarski bernski pas jako dobar ali ne znam gde sam to vodeo...
Ako pitats za rasu psa ja bi ti preporucila Sibirskog Samojeda.Ukucaj na google-u.Mislim da je to stvarno najlepsa rasa psa,cula sam da su jako skupi ali ima i ljudi koji ih poklanjaju.Po meni,pas nije za kucu ali nastavnica koja mi je drzala neke privatne casove davno imala je celu "cetu" pasa u stanu koji su regularno isli u kupatilo i vrsili nuzdu.Sve je tu do dresure....
pa ne bi ja ih drzo u stanu.. vec u kuci.. napisao sam da zivim u kuci sa dvoristem.. a najvise sam dobio saveta da uzmem zlatnog retrivera ili labradora.. i da su oni najbolji ako imam decu
Standardno se preporucuje labrador ili retriver....Dobre su to pasmine ali su za moj ukus velike i pomalo precenjene (i po pameti i po ceni). Evo ja predlazem Ovo Cudo, nema boljeg prijatelja, malo jede, samim tim malo i ostavlja iza sebe, pas nema nikakav miris izgleda ko lutkica, ima dugi zivotni vek, malo se linja, voli vodu voli da se vozi u autu, fantastican temperament i licnost.
moja preporuka ide jack russel terijeru ,trenutno imam haskija i strasno je tesko sa njim raditi,moj brat ima samojeda takodje je katastrofa za kucu da ne pricam, mislim da je manji pas i pas koji se ne linja pravo resenje
stvarno je jako sladak.. ali smo se ipak odlucili za nekog kucu koji bi bio u dvoristu... a i traze 200 ili 250 evra za Bichon Frise a za labradora oko 100 €
Možda će vam se ove reči (pa i predlog) učiniti čudnim, ali da sam u vašoj situaciji, evo šta bih učinio. Saznao gde do vas najbliže ima azil za napuštene i odbačene pse, utvrdio radno vreme azila, pripremio dete, koliko je moguće u njegovom uzrastu (a verujte mi jeste, jer deca su samo mala ali nisu glupava) i otišao porodično na izlet u azil. Ubedjen sam da će vas tamo lepo dočekati, uputiti vas i "upoznati" sa svim svojim stanarima sa kojima to poželite i ostavio detetu i psu da "pronadju" jedan drugoga.
Verujte, nikakve veze to prijateljstvo nema sa rasom, već samo sa snobizmom i nekim prikrivenim (a neostvarenim) ambicijama. Nemojte takvu osobu praviti od deteta. Dete će nepogrešivo izabrati kojeg psića hoće za druga i prijatelja... ne pričam napamet, naravno...
Mozda ce ovo zvucati pretenciozno ali najvise volim kad vidim komentare poput dole navedenih, gde vam samo iz vedra neba navedu neku rasu, za koju su CULI da je dobra.
Pre svega moram da nagovestim, da su sve gorenavedene rase, individualno sjajne. Ali, ovde moramo da uzmemo u obzir vise faktora: mlade roditelje, koji nemaju iskustva sa psima i devojcicu od 3 god.
Dakle, rasa mora da se uklopi u oba kriterijuma.
Mali psi ne dolaze u obzir zbog devojcice koja ima 3 god. Mali psi znaju da budu prgavi ili osetljivi, ne retko i jedno i drugo. Deca znaju da podivljaju, i da budu nepredvidiva, sto dalje znaci da morate da uzmete psa koji ima dobru narav, veoma je flegmatican, lak je za dresuru i pre svega da je izdrzljiv i jak.
Vi u sustini mozete da uzmete sta god hocete od rase, ukoliko imate dovoljno vremena da se posvetite dresuri psa. Svaki pas je odlican, svaki pas je divno bice koje moze da bude najbolji drug vasoj devojcici, ali moramo da adaptiramo rasu vasim potrebama i mogucnostima.
Pripremite se na jos jedno dete u kuci. Moracete da date stencu isto onoliko paznje koliko i vasoj
devojcici, jer morate da ga vaspitate isto kao i nju. Morate da ga ucite sta sme, sta ne sme, da ga
vodite veterinaru [i da pritom ne stvorite strah od istog], zatim na DNEVNE setnje u parku, koji ima pse, jer pas mora da se socijalizuje i da nauci kako se pas ponasa, bez obzira na to sto imate dvoriste... Morate da ga socijalizujete jer ce pas postati vremenom agresivan prema drugim psima, pa cak i prema ljudima.... Spremite se na raznorazne ispade poput zvakanje omiljenog para obuce,
garderobe, pa cak i delova namestaja. I cinice vam se da vas pas to namerno radi, znajte da on to
NAMERNO radi. Znajte da morate da ga hranite dosta cesto u prvih 6 meseci i da cete cak u
odredjenim slucajevima da mu posvetite vise paznje nego vasoj kceri, jer MORATE. Pas ne zna da
kaze da je gladan, ne zna da nagovesti da je zedan i ne zna da vam kaze da li ga i sta boli. Dakle, morate da znate da je pas VELIKA odgovornost.
Moj, najiskreniji savet vam je da uzmete psa kada vasa devojcica napuni 6-7 god. Tada cete imati apsolutnu kontrolu nad vasim psom, jer ce devojcica do tad nauciti sta sme a ste ne i nece vas testirati kao roditelje, kao sto klinci to najcesce rade u do 5 god.
Ukoliko, ipak smatrate da ste sada spremni za jos jednog clana porodice, izvolite pa procitajte sta imam da vam kazem. Izvinjavam se unapred zbog opsirnog opisa.
Moja licna preporuka bi vam bila labrador ili retriver, jesam pristrasna, jer sam vlasnik retrivera, ali budimo realni, ti psi su veoma pitomi, laki su za dresuru i veoma dobri sa decom i sa dobrom razlogom su proglaseni najboljim rasama za porodice sa decom godinama unazad.
Problem sa retriverom, moze da bude to sto se linjaju, ali uz adekvatne navike cesljanja nije strasno. Takodje, moram da dodam da retriver, po mom licnom misljenju, najbolje funkcionisu u domovima sa pristupom u dvoriste. Pod 'funkcionisanjem' podrazumevam, da su najsrecniji psi kada su blizu svoje porodice [kada spavaju u kuci i kada imaju svoje mesto u kuci], kad imaju njihovu potpunu paznju, i kad mogu slobodno da se krecu po dvoristu. Retriveri koji su isljucivo u dvoristu i koji su zatvoreni u boksu, ili izolovani od svoje porodice- copora, znaju da budu jako tuzni, asocijalni psi.
Labradori su slicni retriverima, razlika je samo u tome sto su retriveri dugodlaki i za nijansu veci, dok su labradori kratkodlaki i malo siri od retrivera u ramenima i mogu da se biraju u vise boja ^_^
Obe rase su jako aktivni, vole da jurcaju i obozavaju da plivaju... dakle, rezervisite leta za jezera i reke i za mnogo zabave u vodi sat vremena dnevno minimum je potrebno da se pas lepo iseta.
Skloni su displaziji kukova, okostavanju zglobova sapa [nesto slicno reumi], i problemima sa ocima.
Uzmete stence, i jedini problem ce biti sa njima to sto imaju ostre zubice do 7 meseca.
S druge strane, ukoliko vam ne odgovaraju te rase, mogu da vam predlozim Bigla, irskog setera i kolija [ili bolje poznatog kao Lesi]. Ima ih jos milion, ali su ovi nekako najpristupacniji nasim uslovima i najpopluarniji.
Bigl -Problem sa biglom je u tome sto znaju da budu jako glasni. Lovci su, zato laju i zavijaju i ukoliko se ne izdresiraju kako treba znaju da budu mnogo glasni i naporni. Veoma su grlati psi. Lovci su, moraju da budu u zatvorenom dvoristu, skloni su bezanju. Takodje, moram da dodam, da vole da se valjaju i da smrde... i moraju da se cesto kupaju. Sto se tice dresure, nisu za pocetnike, ali mogu da se izdresraju.
Irski seter- prelepa pasmina, imala sam prilike da cuvam ovakvog psa na par dana [pobegao je vlasnicima] i da shvatim njihovu velicinu. Veoma su pitomi, inteligentni psi, veselog karaktera i trpe sve moguce vrste decije 'torture'. Dugodlaki su psi, kojima je potrebno cesljanje 2-3 puta nedeljno. Jedini moguci problemi bi mozda bili njihova velicina, za nijansu su veci od retrivera i labradora, ali nije toliko strasno i cinjenica da zahtevaju MNOGO fizicke aktivnosti. Ipak su pticari u pitanju.
Skotski koli- u svetu poznatiji kao Lesi, je sjajan ovcar, izuzetno pitomog karaktera, inteligentan, svojevremeno proglasen najinteligentnijom pasminom sveta. Laki su za dresuru, ali jedini problem koji bi mogao da se javi je taj da ce u jednom trenutku, kao odrasla jedinka da se ponasa onako kako mu geni nalazu- da tretira vasu porodicu kao stado, i da decu [ za sada je dete, ali nikad se ne zna ] da tretira kao ovce, i ukoliko se dete izdvoji od stada, da ga vraca u isto, bilo kroz igru, bilo ozbiljno. To moze da bude jako korisna navika, ali problem nastaje kad pas pocne da gricka u takvim situacijama. Moze dobrom dresurom da se to sanira, ali opet , ako nemate vremena da ga dresirate, bolje nemojte da rizikujete. Takodje je potrebno da ga cesljate cesto. Ali, je zato pas koji moze da bude u dvoristu i da uziva u tome.
Da sumiram, bilo koja od ovih rasa je sjajna, stavise, mogu da dodam jos nekoliko,ali ove rasu su najjednostavnije za cuvanje. Pricajte sa svojim psom, pruzite mu svu ljubav ovog sveta, naucite ga kako da se ponasa, isto kao dete i imacete bice koje ce vam pruziti najlepsu ljubav koju ste ikada doziveli...
I jos jedna stva, sad ovo ce sa moje strane biti jako drsko... ali:
Dusan ::Možda će vam se ove reči (pa i predlog) učiniti čudnim, ali da sam u vašoj situaciji, evo šta bih učinio. Saznao gde do vas najbliže ima azil za napuštene i odbačene pse, utvrdio radno vreme azila, pripremio dete, koliko je moguće u njegovom uzrastu (a verujte mi jeste, jer deca su samo mala ali nisu glupava) i otišao porodično na izlet u azil. Ubedjen sam da će vas tamo lepo dočekati, uputiti vas i "upoznati" sa svim svojim stanarima sa kojima to poželite i ostavio detetu i psu da "pronadju" jedan drugoga.
Verujte, nikakve veze to prijateljstvo nema sa rasom, već samo sa snobizmom i nekim prikrivenim (a neostvarenim) ambicijama. Nemojte takvu osobu praviti od deteta. Dete će nepogrešivo izabrati kojeg psića hoće za druga i prijatelja... ne pričam napamet, naravno...
To mozda funkcionise bajno u Evropskoj uniji, Americi, Australiji... gde su azili ustanove sa kompletnom zdravstvenom negom, i strucnjacima koji sve 'azilante' tretiraju ponaosob. Dakle, psi kada se dovedu u azil, prolaze kroz kompletan zdravstveni pregled, zatim dalje idu na psiholosku analizu, na osnovu koje se dolazi do kategorizacije karaktera psa. Tu se uzimaju faktori poput nivoa socijalizacje, pitomost psa, pa cak i inteligencija.
sto se tice izjave, o snobizmu i neostvarenim ambicijama, razmislite o sledecem... KAda se uzme rasan pas, zna se sta se od istog ocekuje. Jer se zna koje su karakteristike rasnog psa. Pocevsi od temperamenta, do godine starosti, pa do genetskih predispozicija za bolesti i moguce defekte.
Sa psima koji nisu rasni, ne znate na cemu ste. Jesu daleko pametniji psi, jesu mnogo zahvalniji, jesu izuzetno verni psi i olicenje su one dobre stare 'pas je najbolji covekov prijatelj', ali ako se uzima pas, onda ne bi trebal oda se uzme odrastao pas iz nasih azila, jer to moze da bude mac sa dve ostrice.
Takav tretman NE POSTOJI u Srbiji. Gore opisan azil, ne postoji u Srbiji. Dakle, psi koji su udomljeni u nasim azilima nisu prosli kroz potrebnu kontrolu, da bi mogli da budu udomljeni sa devojcicom od 3 god. Bez uvrede, apsolutno se slazem sa Vasim misljenjem, Dusane, ali ipak, takav predlog nosi jako veliki rizik po dete. Istina je, deca najbolje biraju svoje prijatelje, ali opet, ovde je jako tesko to odraditi sa apsolutnom sigurnoscu.
negde sam procitao da je svajcarski bernski pas jako dobar ali ne znam gde sam to vodeo...
] da tretira kao ovce, i ukoliko se dete izdvoji od stada, da ga vraca u isto, bilo kroz igru, bilo ozbiljno. To moze da bude jako korisna navika, ali problem nastaje kad pas pocne da gricka u takvim situacijama. Moze dobrom dresurom da se to sanira, ali opet , ako nemate vremena da ga dresirate, bolje nemojte da rizikujete. Takodje je potrebno da ga cesljate cesto. Ali, je zato pas koji moze da bude u dvoristu i da uziva u tome.
