offline
- myplegaue
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 28 Sep 2007
- Poruke: 8
- Gde živiš: Novi Becej
|
Mogu vam priznati da ste vi imali jakooo puno srece.
Naime, i moj pas je imao "Maciju kugu", obozavao sam tog psa, retriver, imao je oko 7-8 meseci, 3 dana pre nego sto je uginuo, isli smo zajedno na reku, kupali se, naucio sam ga da mi donosi stap, vec iz 5. bacanja....
Vratili smo se na nas splav, posto je pas bio zivahan i sve je jeo, a tu su bili neki moji drugovi, pokupio sam neki plutajuci, ocigledno pokvareni paradaiz, i dao mu da pojede, da se pokazem, ja majmun 
Naravno, bio je mali i pojeo ga...Otisi smo kuci sve je bilo uredu, igrao sam se jos malo sa njim, i otisao do grada.
Obicno me je cekao da dodjem, da se "pozdravimo". ali ovog puta ga nije bilo, mislio sam da je zaspao, i otisao sam u krevet.
Ujutru kada sam izasao da ga nahranim, bio je skroz ne raspolozen, pojeo je malo, i popio par gutljaja vode i otisao... Nije bas bio raspolozen za igru... Isto kao i ti mislio sam da mu je lose od paradaiza...
Sledeci dan nije skoro uopste hteo da jede, pozvali smo veterinara, a on mu je samo nabio 4 sprica, i otisao, imao sam osecaj kao da ne zna sta radi, ali jbg zivim u selu, i imam posla sa seoskim jevtinim veterinarom, koji verovatno samo ima posla oko krava, i svinja...
Kad sam se probudio sledeceg dana mislio sam da je pobegao posto ga nije bilo nigde u dvoristu, mislim ja ga bar nisam nigde video...Obisao sam ceo grad trazeci ga ali uzaludno.
Kada sam dosao kuci, video sam ga kako lezi zavucen u zivu ogradu.
Vrsio je nuzdu na mestu na kome je lezao, i jedva da sam uspeo da ga pomerim.
Odveo sam ga kod veterinara, dali su mu infuziju, on je nepomicno lezao u nekom "Loncu", dobro ne bas loncu, mislim da je to bio neki pleh.
Krenuli smo kuci, nosio sam ga u nekoj kutiji, na motoru.
Drustvo me je zwalo, da idemo kod jednog druga iz ekipe na vikendicu, na rostilj,nisam znao sta da radim, bojao sam se da ga ostavim, plasio sam se da ce uginuti....
Trebao sam da ga vodim na sledecu infuziju oko 17h, pa sam odlucio da oodem sa drustvom, i da se vratim do 17...
Bilo mi je zao "Bude" kako je lezao u svom prolivu, nije mogao, ni hteo da se pomeri, bilo je leto, i odmah su se muve okupile oko njega.Odneo sam ga u VC, ostavio ga tamo i otisao...
Kada sam dosao kuci spreman da ga odvedem kod vet, u nadi da ce uskoro swe owo biti gotowo, docekala me je zabrinuta baka, koja je rekla da ga je pre oko sat vremena, pokrila mokrim peskirom... rekla je da bas nije daVao mnogo znaka zivota.
Uplasio sam se i pojurio ka VC-u, kada sam usao, imao sam sta da vidim
Lezao je na podu, nije disao, znao sam da je uginuo...
Osecao sam toliko bola i patnje da sam hteo da puknem, zagrlio sam ga i plakao, nadao sam se da sve ovo nije istina, i da ce ipak otvoriti oci, i polizati me, ali bio sam svestan da je to ne moguce, i da je zauvek otisao.
Plakao sam, plakao je i moj brat, i baka, kada bi pogledao u mog starijeg brata, koji je uvek bio jak u svim situacijama, i video suzu koja se sliva niz njegov obraz, jos vise sam se rastuzio, i rasplakao.
Odlucili smo da ga sahranimo u dnu dvorista, iskopali smo rupu, namestili mali krstic i sahranili ga.
Taj dan ce mi zauvek ostati u ruznom secanju, i ako imam novog psa, zlatnog retrivera, nije uspeo da zameni "Budu" mog najboljeg psa ikada.
Tako da vlasnici pasa, molim vas i za vase, i za dobro pasa, volite ih, budite uz njih, provodite sto vise vremena snjima, ipak u najboljem slucaju retriveri zive najvise 15 god.
Dusan92'
|
: 
