Poslao: 12 Apr 2013 15:20
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Najčešće reči kojima pozdravljamo jedni druge su: „Dobar dan!“
Odmah za njima, najčešće, usledi jedno: „Kako ste?“
„Dobar dan! Kako ste?“ je odraz lepog vaspitanja, pokazatelj radosti i prijatnosti kad ugledate vama poznatu osobu ili odraz iskrenog interesovanja za to kako je onaj koji je upravo stao naspram vas pogledavši vas direktno u oči ?
Najčešći i najbrži odgovor koji sugeriše lepo vaspitanje je:“Hvala na pitanju, dobro sam! A kako ste Vi?“
Ali, ponekad se zapitam, šta biva onda kada baš i nismo toliko dobro?
Da li naši sagovornici, ljudi koji nam žele dobar dan i pitaju nas za zdravlje, iskreno žele i da čuju odgovor i šta se događa u onim retkim situacijama kada poželimo da podelimo s nekim kako smo zaista?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 12 Apr 2013 16:00
|
offline
- m4rk0
- Administrator
- Administrator tech foruma
- Marko Vasić
- Gladijator - Maximus Decimus Meridius
- Pridružio: 14 Jan 2005
- Poruke: 15766
- Gde živiš: Majur (Colosseum)
|
Mislim da je u velikoj vecini slucajeva cista kurtoazija u pitanju a ne zelja da se zaista sazna kakvog je neko zdravlja (raspolozenja). Situacija kada neko tim pitanjem zaista zeli da dobije informaciju o zdravlju je uglavnom kada je neko zaista bio (ili je i dalje) bolestan ili preziveo neku tragediju ili stres pa se sagovornik zaista interesuje za zdravlje (psihicko ili fizicko)
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2013 19:45
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Može da bude kurtoazno, može da bude i iskreno, može da bude i rečeno na uvredljiv način.
Svakodnevno sam svedok sva tri razloga pozdravljanja.
|
|
|
|
Poslao: 12 Apr 2013 20:38
|
offline
- Fil
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2009
- Poruke: 16586
|
Vaspitanje: Dobar dan, kako ste?
Neformalna navika: Dje si, sta ima, sta radis?
Emocija: Ej,zdravo druze,cuo sam za (nesto),zao mi je,mogu li ti nesto pomoci?
Ili,kada cemo na kafu,voleo bih da popricamo o ...
Psiholoski,mislim da niko nije zainteresovan da prica na ulici:
- ima se malo vremena (obicno svi nekud zure)
- osetljivi ljudi mogu da zaplacu usled osetljivih tema
- pozitivna teznja da se ne opterecuje neko "teskim temama".I da se drugom ne pokvari dan.
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2013 01:28
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Pozdravljenje je odraz vaspitanja, ali i emocija...Zavisi. Svakodnevno se javljamo ljudima iz raznih razloga. Zato što su nam kolege, komšije, bratovi ili sestrini prijatelji, bivše kolege roditelja ili njihove kolege i prema važnosti, svakom od njih dodeljujemo pozdrav za koji mislimo da uz takvu osobu ide.
Ako mi neko nije toliko blizak, neću ga pitati za zdravlje niti bilo šta vezano za njegov život. Biće to formalan pozdrav i formalan razgovor, jer bih tu mogla ispasti nevaspitana i pitati nekoga nešto koga i ne poznajem baš toliko.
Ali zato najbliže pozdravim toplije, što je i normalno.
Inače, kada sam bila dete, roditelji su me vaspitavali tako da sve ljude u blizini poštujem i pozdravim prilikom susreta sa ''Dobar dan''...Sada je to sve izbledelo. Sada se sve ređe čuje to ''Dobar dan''...
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2013 03:13
|
offline
- NIKA
- Građanin
- Pridružio: 23 Okt 2012
- Poruke: 208
- Gde živiš: U prestonicU, bre.. ;)
|
Osnovna kultura nalaze da se osobi koju poznajemo,makar i povrsno,javimo sa "Dobar dan". Osnovna kultura nalaze da i osobu koju licno ne poznajemo,npr. prodavacicu u prodavnici,pozdravimo sa "Dobar dan". Dakle,to je sto se kulture tice,osnovne i to je nista vise do pozdrav.
Osobe koje su nam na bilo koji nacin bliske,trebalo bi da pozdravimo na nacin odgovarajuci odnosu koji sa tom osobom imamo.Ukoliko je to neko stariji ili bilo ko drugi prema kome se odnosimo s duznim postovanjem,ma koliko da nam je blizak,jasno da je "Dobar dan" najprimereniji pozdrav,a dalji tok komunikacije zavisi od vise faktora,koji verujem da su svima jasni i koje necu nabrajati.Medjutim,ukoliko je ta izvesna osoba nas prijatelj i ako uzmemo u obzir sta rec prijatelj znaci,pozdravljamo se,uglavnom,na poseban i drugaciji nacin i u tom slucaju u pozdravljanje su ukljucene i emocije.
Ne mrzim nikoga,ali da takav neko postoji,sigurna sam da mu se ne bih obratila nikako,a sigurno ne sa "Dobar (ti) dan".
Ono sto mene prilicno zulja po ovoj temi jeste pitanje "Kako si?".Oni koji su mi dovoljno bliski,vec dobro znaju kako sam (osim u slucaju da je to neko ko ga dugo nisam videla ili cula,tada se situacija u mnogome menja),a ostali pod koje ubrajam samo poznanike,sumnjam da su iskreno zainteresovani za moje "Dobro sam",koje ce svakako cuti,pa taman da sam u najgoroj krizi u zivotu i zato prema tom "Kako si?" imam poprilicnu averziju i zato licno izbegavam,odnosno uopste ne upotrebljavam tu Dobardanovu prikolicu. Moje "Kako si",obicno ide u nekom sasvim drugacijem kontekstu i znaci da sam najiskrenije zainteresovana za opste stanje drage mi osobe.
Ne bi bilo lose uvesti pravilo da "Dobar dan" ili "Zdravo" ne sme da ide zajedno sa "Kako si?" i "Sta radis?",a bogami i sa "Sta ima novo?".
|
|
|
|
Poslao: 18 Apr 2013 16:42
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18625
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Два велика народа, руски и енглески, имају фразе које се изговарају уместо ''добар дан'', а управо их и за то користе.
Руси кажу - ''Очень рад видеть вас'' - мило ми је да вас видим. Има и других поздрава као што су ''здроровья желаю'' - желим вам здравља, и томе слично. Наравно, имају и класичан поздрав - ''день добрий'' ''доброе утро'', итд.
Енглези кажу How do you do . Наравно да их при том стварно не интересује шта то радите јер се истим речима и одговара на то ''питање''. Реч је, као што видимо, о куртоазији. Но, како сам ја разумео ову тему, ми не разговарамо о куртоазији...Или , ипак да?
Код мене ствари стоје овако: када је етикеција у питању - ту наравно нема емоција. Једном сам устао (увек то радим ) када је у моју канцеларију ушао један ''важан друг''. Поздравио сам га , наравно, речима - ''добар дан, како сте'', на шта је он мени покровитељски одговорио - ''седи, седи...'' (!). Нисам му отрпео већ сам одговорио - нисам ја устао због Вас него што је такав ред.
Толико о етикецији. Нужно зло (када је неко не познаје), али и питање договора - код разумних људи. Тога ћу се увек држати и у том случају сви ће знати где су границе. И моје и њихове.
То ће рећи: немам времена за куртоазију. Никада не питам куртоазно - како си (сте) јер је то неискрено и непрактично. Али, зато они, који знају да представљају неку меру у мом систему вредности, добро знају да их нисам питао без разлога како су. У том случају одговор је увек искрен. Никада куртоазан. Рецимо да сам поносан што сам навикао своје пријатеље и себе да на прави начин трошимо време за комуникацију.
Наравно, остају они најближи, најинтимнији. Богу хвала, њих никада не морам да питам како су. Пише им на челу , што се мене тиче. Кад једног дана не будем могао да разазнам те знакове, престаћу да постојим као емотивно биће.
|
|
|
|
Poslao: 25 Apr 2013 14:59
|
offline
- E.L.I.T.E.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 23 Maj 2012
- Poruke: 4575
|
ThePhilosopher ::Psiholoski,mislim da niko nije zainteresovan da prica na ulici:
- ima se malo vremena (obicno svi nekud zure)
- osetljivi ljudi mogu da zaplacu usled osetljivih tema
- pozitivna teznja da se ne opterecuje neko "teskim temama".I da se drugom ne pokvari dan.
Upravo to! Dodao bih i još nešto;
strah od toga da vas neko neće razumeti
premalo je ljudi kojima se možete ispovediti danas (prenošenja, tračevi, ogovaranja i ostale negativnosti su najčešći razlog)
|
|
|
|
|