Kriza je i šansa?

• 9Ovo se svidja korisnicima: Sirius, ThePhilosopher, Peca, mcrule, Neprimetna, DreamingStar, Dusan, daxytt, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predrasude mogu da budu žestoka kočnica odraslim ljudima da budu usmereni na svoj emotivni život i svoje potrebe.
Mnogi su do skora smatrali da se razvoj čoveka završava adolesencijom i da odraslo doba treba da bude miran period u kom smo već potpuno oformljeni. Danas većina smatra da se čovek razvija tokom celog života i potpuno je jasno da i odrasli ljudi prolaze kroz krize.
Krize odraslih mogu da budu i bolnije od mladalačkih.
Faze depresivnosti odraslih ljudi predstavljaju normalan odgovor na ono što se u tom periodu dešava.
A dešava se mnogo.
Čovek, živeći život-gubi, ali i dobija.
Međutim, odrasle i zrele ljude, kako prolaze godine, sve češće muči to što imaju dugu prošlost, a kratku budućnost. Mnogi su, nažalost, fokusirani na ono što gube i bol koji osećaju i zato je osećanje gubitka primarno.
A vremenom se gubi mladalačka predstava o sebi, gube se iluzije vezane za period mladosti i gube se neke fizičke predispozicije.
Čovek mora da prihvati da je mladalački heroj iščezao u njemu, ali i da osvesti da postoji i druga strana medalje jer čovek može da bude druga vrsta heroja- kome je zrelost donela mudrost, staloženost i dobrotu.
Međutim, nije samo odvajanje od mladosti uzrok kriza odraslih. To mogu biti: razvod braka, gubitak posla, smrt u porodici, sopstvena fizička bolest...

Danas se smatra da je srž razvoja u krizi i da je kriza šansa. Ona jeste opasnost, ali i istovremeno mogućnost da čovek razreši svoje zastoje, stvori zdrav uvid i počne da napreduje.

Šta vi mislite o tome ?

Da li u životu treba igrati samo na jednu kartu, bilo da je to posao ljubav ili fizički izgled ili se kvalitet života ogleda u dostizanju sopstvenih dometa u različitim oblastima života?

• 9Ovo se svidja korisnicima: Bojan Marjanovic, Aco, ThePhilosopher, mcrule, Panonsky, Neprimetna, DreamingStar, daxytt, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једна демагошка парола кружи већ неколико векова светом - да се људи рађају једнаки, односно с једнаким правима. То , наравно, нити је исто, нити је тачно.Ако се родите у сиромашној породици, још у стомаку ћете осетити разлику у односу на богатије. Ако се, при том, родите у земљи која је поробљена или под неким протекторатом, онда је јасно да је позив на једнакост само лепа жеља која , вероватно, никада неће бити остварена.

Где су ту емоције? Тамо где им је и место - у непредвидивом делу људске свести. Ипак, нешто се може и предвидети. У овако прешироко постављеној теми (праведније и прецизније речено - у теми која отвара много асоцијација) треба се усредоточити на емоцију у кризним временима. Ми смо тзв ''кризна времена'' докторирали. Нема Србина (па и Балканца) који не живи у непрекидном стресу већ дуже од три деценије...А за то време се заљубљујемо, рађамо, растајемо, мрзимо, волимо, патимо и гаснемо. Вођени примарним људским потребама многи забораве на емоцију. У комаду ''Свети Георгије убива аждаху'' тетка Славка тешећи жандара Ђорђа говори му: ''Ђорђе, како сте Ви добар човек''... А Ђорђе одговара: ''Лако је мени бити добар кад ми друго није преостало''. Како волети усред кризе када нам ништа друго, сем те кризе, није преостало? Па и ако, хипотетички, заволимо, шта онда с том љубављу? На сву срећу, сама љубав с тим нема никаквих проблема. Када се појави, не хајући за околности (сетимо се да су се чак и у дантеовском ужасу Аушвица рађала деца), онда онда долази по своје и тражи душу. Ако је имате, добро ћете размислити да ли ћете одбацити ту љубав. Ако је одбаците, неповратно сте одбацили вредан део себе...а онда ће и та злокобна криза лакше довршити започето.

Подсетићу на дело велике књижевнице Смиље Стојановић, а за оне који питају - '' ко је она'' морам да напоменем: није позната као новокомпоновани ''трафика књижевници'', али је њено име изашло у три издања ''Енциклопедије Британике'' - ''Ко је ко у свету жена''. Дама која је била први кустос галерије ''Милена Павловић Барили'' написала је прелепу збирку прича о једној хомољској несрећници (удата по наређењу родитеља) и њеним тугованкама и назвала их ''Небеска ткаља''. Књига почиње речима: ''Човек умире полако; најпре умиру жеље''... Мислите о томе када љубав дође по вас.

• 6Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Aco, mcrule, Sirius, daxytt, zoranzota
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius me uvek oduševi odličnim postovima.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po mom mišljenju, ljudi se menjaju kroz čitav svoj život. Ne moraju to biti neke krupne promene, mada ima i toga, najčešće su to neke inkrementalne promene, nadogradnje.

Čovek najviše može da se promeni kroz različite krize, kada udari glavom o zid. Nažalost, poznajem osobe koje su bile u stanju da se promene jedino kada udare glavom o zid, da im se dosta stvari obija o glavu dok ne tresnu glavom i - promene se.

Tako da kriza može da posmatra i kao šansa, šansa da kroz krizu, gde smo "užareno gvožđe", možemo i da se "iskujemo" na pravi način.

Citat:Čovek mora da prihvati da je mladalački heroj iščezao u njemu, ali i da osvesti da postoji i druga strana medalje jer čovek može da bude druga vrsta heroja- kome je zrelost donela mudrost, staloženost i dobrotu.
Ovo je lepa misao. Tačno je da svako doba nosi neke svoje vrednosti, pa i starost. I da se shodno godinama dešavaju kvalitativno drugačije krize.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Život čine usponi i padovi. Da je život ''ravna linija'', baš bismo se dosađivali....

Čovek treba da bude realan pre svega. Ništa nije večno pa ni mladost. I niko nije srećan ravnomerno ceo život. Svako u životu ima svoje srećne i manje srećne periode.
Ako se igra na kartu lepote, devojke to baš umeju da iskoriste , ali ta karta nekako brzo izbledi.
Ako se igra na kartu znanja, može ti promaći život. Ako se igra na kartu novca, može ti promaći ljubav. Jedno je sigurno, ne može se sve.
Biramo onu kombinaciju ''špila'', koja nama najviše odgovara...
Da li je kriza šansa? Zavisi kako je doživimo. Može biti i naš kraj, ako se suviše osvrćemo na prošlost i na ono što smo nekad imali a izgubili ili na ono što nikada nismo posedovali, a želeli...

Može se imati više kriza u životu, nevezano za godine...Uvek te negde mogu sačekati neke ''nesretne okolnosti''...
Iz svake krize čovek izlazi jači, samo što se ponekad desi da ih neko ima suviše mnogo, pa se postavlja pitanje, a koliko taj čovek mora biti ''jak''....?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bojan Marjanovic, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Јевреји кажу : ''млади треба да верују како старији знају више од њих''. Ми тај фини цинизам другачије формулишемо: ''Слушај старијег, али никад не иди иза њега уз брдо''. Читав људски род је смислио (да ли као алиби, да ли као утеху) много изрека којима је спреман да се припреми, али и оправда за све пропусте или неуспехе, да нас припреми за разочарања и поразе. ''Питаће те старост где ти је била младост'' једна је од таквих изрека. Проблем је само што је никад нисам чуо из уста неког детета, већ само старијих људи...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Па и ако, хипотетички, заволимо, шта онда с том љубављу? На сву срећу, сама љубав с тим нема никаквих проблема. Када се појави, не хајући за околности (сетимо се да су се чак и у дантеовском ужасу Аушвица рађала деца), онда онда долази по своје и тражи душу. Ако је имате, добро ћете размислити да ли ћете одбацити ту љубав. Ако је одбаците, неповратно сте одбацили вредан део себе...а онда ће и та злокобна криза лакше довршити започето.

Odgovor, ili kočnica, je u uvodnom postu


Citat:Međutim, odrasle i zrele ljude, kako prolaze godine, sve češće muči to što imaju dugu prošlost, a kratku budućnost. Mnogi su, nažalost, fokusirani na ono što gube i bol koji osećaju i zato je osećanje gubitka primarno.

Duga prošlost implicira kratku budućnost te nam ne ostavlja prostora da se upuštamo u nove poduhvate. Nema se više vremena za korigovanje pogrešno donetih odluka.Osim toga, duga prošlost je ostavila pečat na našoj duši, obeležila je, i zaista treba biti izuzetno hrabar da bi čovek odabrao novi put. Staza neizvesna, vreme kratko.


Citat:Da li u životu treba igrati samo na jednu kartu, bilo da je to posao ljubav ili fizički izgled ili se kvalitet života ogleda u dostizanju sopstvenih dometa u različitim oblastima života?

Sve zavisi od sklopa ličnosti.
Kod isključivih osoba je 'ili-ili'.
Sve životne karte ulažu se na jedno polje, pa kako se zalomi.
Sagacity ::
Iz svake krize čovek izlazi jači, samo što se ponekad desi da ih neko ima suviše mnogo, pa se postavlja pitanje, a koliko taj čovek mora biti ''jak''....?
Takav čovek je emotivno istrošen.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, $elena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zelena, kad ovo tvoje pročitam... Omatorio sam.

• 6Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Sagacity, SlobaBgd, Bojan Marjanovic, mcrule, daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једна изрека постала је популарна захваљујући интернету - ''ко хоће - нађе начин, ко неће - нађе разлог''. Неки људи, једноставно, свој живот преспавају чекајући да се ''ствари саме десе''. Пролазе им дани (а они , без обзира што умеју да се ''тегле'', прођу брзо) у ишчекивању да неко други реши њихове проблеме или да се сами од себе реше ...а живот пролази. И то врло брзо. Одједанпут одрастеш, оматориш и видиш да је време да сводиш рачуне. Е, кад дође до свођења, онда је за многе од тих рачуна касно.
Јевреји лепо кажу - ''кад уђе срећа - понуди јој столицу''. Кад се укаже прилика - искористите је, без обзира на године, искуство и окружење. Неки срећу ухвате за вео, а неки за гушу. Зато мислим да је питање односа према шанси једноставно ствар животног, личног опредељења - и, наравно, кућног васпитања. Ако вас је неко у породици научио да се борите за своје место под сунцем, лакше ћете се уклопити у друштво и у њему препознавати своје шансе. А када их препознате, ствари су већ много лакше...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::''ко хоће - нађе начин, ко неће - нађе разлог''.
Odlična, uvek aktuelna. I dobar podsetnik, kada neko nešto izbegava, ignoriše, traži izgovore - šta je zapravo po sredi. Ko hoće, nađe načina!

Takođe, na ovaj način možemo utvrditi koliko značimo ljudima. Kome značite, posvetiće vam vremena, pa za koju cenu.

Ono što često čujem u okolini je izbegavanje aktivnosti i prelazak u pasivnost, pod parolom "Bog će mi pokazati put", "Bog će mi pomoći". Ovakvim će baš i "Bog dati krizu" nakon izvesnog perioda kada shvate da je to samo potrošeno vreme u pasivnosti...
Ovde ne mislim da dotičem religijska pitanja (poštujemo pravilnik), više mislim da ovo nereligioznim ljudima služi kao izgovor za svoju pasivnost.

Ako postoji neki problem, dakle, treba ga vrlo aktivno rešavati. Što pre - to bolje.
Jer nerešeni problemi imaju tendenciju da gomilaju, dok ne dođe do krizne "žute minute", kada "ekspres lonac pokipi".