Poslao: 14 Apr 2013 17:55
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2010
- Poruke: 274
- Gde živiš: Beograd
|
Od pamtiveka, odnosno od trenutka kada je postao svestan svoje smrtnosti, čovek je razmišljao i sanjao o tome da postane besmrtan. Takve težnje možemo videti svuda oko nas, recimo odlasci plastičnom hirurgu ne bi li se makar vizuelno skinula koja godina, strah od smrti koji je prisutan u gotovo svakome od nas, jaki nagoni za samoprezervacijom koji su najočigledniji u raznim kritičnim, životno pretećim situacijama. Dakle, činjenica je da niko ne želi da umre E sad, da li to implicira da baš svako želi da živi večno, ne znam, ali isto tako ne znam nikoga ko bi imao nešto protiv
Međutim, tu se javlja jedan paradoks. Nije li besmrtnost u stvari nešto što bi zapravo eliminisalo sve ono zbog čega uopšte i želimo da postanemo besmrtni ? Ili drugim rečima, jedini razlog zbog kojih bi neko želeo da bude besmrtan jesu svi oni lepi trenuci u životu koji nas čine srećnim i u kojima uživamo. Međutim, kada bismo iz nekog razloga (evolucijom, naučnim dostignućima, čime god) postali besmrtni, da li bismo zaista mogli da uživamo u tim stvarima ? Da li bi uopšte pazili šta radimo, kada znamo da ćemo imati neograničeno vremena na raspolaganju da ispravimo svaku grešku ? Da li bi se imalo trudili u međuljudskim odnosima, ljubavi, druženju, kada znamo da ćemo imati neograničeno vremena da se sa nekim zbližimo, kao i da će za to vreme još milioni osoba proći kroz naš život ? Da li bi uopšte pronalazili uzbuđenje u bilo čemu, kada naiđe trenutak da smo sve životne situacije prošli i kada više ništa ne može da nas iznenadi ? Da li bi imalo smisla raditi bilo šta u životu ? Jednom rečju, da li bi život uopšte imao smisao ?
Moje mišljenje je da tu nema paradoksa i da je vrednost života upravo u njegovoj prolaznosti. Isto kao što je zlato vredno samo zato što ga ima u ograničenim količinama. Da ga ima koliko kamenja, vredelo bi... pa, koliko i kamen Kakvo je vaše mišljenje na tu temu ?
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 18:03
|
offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Ja nikad ne bih voleo da budem besmrtan... Jedino ako ces biti zauvek mlad - onda mozda... Ako pronadjes neki 'fountain of youth'...
Mada i to je cak glupo, jer gledaces zauvek kako svi oko tebe umiru, porodica, rodbina, prijatelji, bices sam nekada, OK, upoznavaces druge ljude, ali to nije to.
Jer ovako ako si mator i zivis u tim godinama zauvek, ne daj Boze nikome.
Od zdravlja pa na dalje, problema tisucu.
To je kao da su te bacili u pakao/zatvor i da trunes zauvek. [For all eternity ]
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 18:12
|
offline
- Acid_Burn
- Moderator foruma
- Glavni moderator foruma Zabava
- Hellraiser
- Demon to some. Angel to others
- Pridružio: 07 Jan 2005
- Poruke: 25503
- Gde živiš: Beneath the Black Sky
|
O da želeo bih da budem besmrtan i bez obzira da li mlad ili star najviše zbog toga da bih video kako se svet menja i kako čovečanstvo napreduje (ili nazaduje zavisi kako posmatrate) jer me to u neku ruku fascinira.
Što se tiče ponašanja ne verujem da bih bilo šta menjao. Kako se sada ponašam ponašao bih se i tada jer me to ne bi promenilo
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 18:52
|
offline
- daxytt
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 30 Okt 2012
- Poruke: 623
|
Citat:Moje mišljenje je da tu nema paradoksa i da je vrednost života upravo u njegovoj prolaznosti. Isto kao što je zlato vredno samo zato što ga ima u ograničenim količinama. Da ga ima koliko kamenja, vredeo bi... pa, koliko i kamen
To si lepo reko, što je veća naseljenost to je svaki pojedinačno život manje vredan u smislu koliko ljudi živi ponižavajuće. Takva besmrtnost teško da kome treba. Sve više i više će biti bolesti, gladi, žeði pa će se želeti da se muke što pre okončaju. Besmrtan će biti samo onaj ko to sebi bude mogao da priušti, neki multimilijarder. Rečju, odbio bih lek za smrt, nisam toliko bogat da bih živeo i lečio svoje bolestima već uveliko zahvaćeno telo. A i ko sam, najjača domina : duplo golo, ne vredim više od bilo kog insekta.
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 19:16
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2010
- Poruke: 274
- Gde živiš: Beograd
|
Citat:O da želeo bih da budem besmrtan i bez obzira da li mlad ili star najviše zbog toga da bih video kako se svet menja i kako čovečanstvo napreduje (ili nazaduje zavisi kako posmatrate) jer me to u neku ruku fascinira.
Što se tiče ponašanja ne verujem da bih bilo šta menjao. Kako se sada ponašam ponašao bih se i tada jer me to ne bi promenilo
Da, to ima logike ukoliko bi jedino ti bio besmrtan. Ali, moje pitanje se više odnosilo na besmrtnost kao globalnu pojavu.
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 19:48
|
offline
- Acid_Burn
- Moderator foruma
- Glavni moderator foruma Zabava
- Hellraiser
- Demon to some. Angel to others
- Pridružio: 07 Jan 2005
- Poruke: 25503
- Gde živiš: Beneath the Black Sky
|
Michael Samuel ::
Ali, moje pitanje se više odnosilo na besmrtnost kao globalnu pojavu.
To bi možda bilo onda i bolje s tim što bi u tom slučaju sigurno došlo do kolonizacija drugih planeta jer bi Zemlja u takvom scenariju bila prenaseljena i stanovništvo bi moralo da migrira što zbog prostora što zbog resursa koji bi pre ili kasnije nestali....
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 21:15
|
offline
- Pridružio: 17 Apr 2010
- Poruke: 274
- Gde živiš: Beograd
|
Bravo. I to je jedna od stvari koja je jako bitna kada se pomene pitanje besmrtnosti. Da li bi ljudi i dalje imali potrebu da se razmnožavaju ako znamo da je razmnožavanje proces vođen nagonom za samoodržanjem, odnosno produženje vrste, koji bi u ovom slučaju postao nepotreban u evolutivnom smislu.
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 21:18
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Michael Samuel ::
1.Međutim, kada bismo iz nekog razloga (evolucijom, naučnim dostignućima, čime god) postali besmrtni, da li bismo zaista mogli da uživamo u tim stvarima ?
2.Da li bi uopšte pazili šta radimo, kada znamo da ćemo imati neograničeno vremena na raspolaganju da ispravimo svaku grešku ?
3.Da li bi se imalo trudili u međuljudskim odnosima, ljubavi, druženju, kada znamo da ćemo imati neograničeno vremena da se sa nekim zbližimo, kao i da će za to vreme još milioni osoba proći kroz naš život ?
4.Da li bi uopšte pronalazili uzbuđenje u bilo čemu, kada naiđe trenutak da smo sve životne situacije prošli i kada više ništa ne može da nas iznenadi ?
5.Da li bi imalo smisla raditi bilo šta u životu ?
6.Jednom rečju, da li bi život uopšte imao smisao ?
Kakvo je vaše mišljenje na tu temu ?
Koliko fantastičnih pitanja na jednom mestu, a bojim se da odgovore nikad nećemo saznati.
Moje mišljenje je da možemo samo slobodno da asociramo na svako postavljeno pitanje.
Kažu da je strah od smrti najjači strah, kao i to da je u prethodnih deset godina preko 600 000 ljudi umrlo od posledica infarka izazvanog paničnim strahom od smrti.
Plašimo se kada ćemo umreti, kako ćemo umreti, bojimo se da nam ne umre neko od bližnjih, a iza svakog od tih strahova, najčešće, čuči pitanje ŠTA POSLE ?!
Mogućnost da više nikada ne budemo živi nas, možda, plaši neuporedivo više od same smrti.
Pitanje konačnosti i smisla života je druga strana medalje ove teme.
Mnogo ljudi se poziva na uzaludnost i besmislenost. Srela sam mnogo ljudi koji se pitaju ima li smisla išta raditi u životu ako je, zaista, sve konačno.
Skoro svakodnevno čujem pitanje: Koji je smisao života?
Pitanje potencijalne besmrtnosti za sobom povlači mnoga druga pitanja: pitanje prenaseljenosti, procesa rasta i razvoja, proces starenja,itd.
No, da se ja izjasnim:
Ako bi besmrtnost ujedno označavala i prestanak rađanja dece- ja bih (ako bih mogla) ipak izabrala smrt kao prirodan proces i sastavni deo života.
Ovo je moje mišljenje na tu temu.
|
|
|
|
Poslao: 14 Apr 2013 21:39
|
offline
- Acid_Burn
- Moderator foruma
- Glavni moderator foruma Zabava
- Hellraiser
- Demon to some. Angel to others
- Pridružio: 07 Jan 2005
- Poruke: 25503
- Gde živiš: Beneath the Black Sky
|
$elena ::Kažu da je strah od smrti najjači strah, kao i to da je u prethodnih deset godina preko 600 000 ljudi umrlo od posledica infarka izazvanog paničnim strahom od smrti.
"Najstarija i najjača emocija čovečanstva je strah, a najstarija i najjača vrsta straha je strah od nepoznatog."-Howard Philps Lovecraft
Sa druge strane evo vam malo "food for thought" materijala u slučaju besmrtnosti...
Šta bi npr bilo sa doktorima i njihovom profesiojom? Kako bi i od čega lečili ljude?
Šta bi bilo sa zakonima pogotovo sa onim koji se odnose na ubistva? To delo bi bilo izbrisano iz zakonika.
Sa druge strane ispada da smo mi svi već besmrtni.
Setite se osnova hemija i fizike:
Citat:Osnovno svojstvo materije je kretanje. Materija je neuništiva, ona se ne može stvoriti ni iz čega, kao što se ne može ni uništiti. Materija prelazi iz jednog oblika u drugi. Prilikom tih promena materija se niti troši, niti stvara.
Ako ovo primenimo na nas ispada da smo kao što rekoh besmrtni i nastavljamo život ali u drugom obliku.
|
|
|
|