Psihosomatski poremećaj

• 1Ovo se svidja korisniku: Shrink I Am
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DEFINICIJA



Psihosomatski poremećaji su telesni poremećaji u čijem nastanku psihogeni faktori igraju bitnu ulogu.
Psihosomatske pojave se najčešće odnose na posledice psihičkih sukoba unutar individue, na telesne funkcije.
Psihosomatski poremećaji su u početku funkcionalni, bez vidljivih telesnih oštećenja, ali nakon izvesnog vremena mogu dovesti do patoloških promena na napadnutim organima.


Intenzivne emocije (Citaj: stresno stanje) izazivaju promene u metabolizmu i radu organa i to, preko 4 fiziološka telesna sistema:
Sistem simpatikus - srž nadbubrežne žlezde, hipofiza - kora nadbubrega, sistem neuropeptida i imunološki sistem.
Nastanak pojedinih vrsta bolesti dovodi se u vezu sa stepenom direktnog uticaja stresa na fiziološke puteve.





KLASIFIKACIJA PSIHOSOMATSKIH BOLESTI



Psihosomatske bolesti se prema američkoj psihijatrijskoj klasifikaciji D.S.M. III dele na:
- Kožne bolesti (akne, urtikaria, neurodermatitis, angioneurotični edem)
- Digestivne bolesti (kardio i pilorospazam, gastrični ulkus, duodenalni ulkus, kolopatije, ulcerozni kolitis, regionalni enteritis)
- Respiratorne bolesti (bronhijalna astma i tuberkuloza)
- Kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, esencijalna hipertenzija, aritmije)
- Endokrine bolesti (diabetes mellitus, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireodizam)
- Reumatološke bolesti (reumatoid artritis, sakroiliačni bol)
- Ginekološke bolesti (bolne menstruacije)
- Ostalo (gojaznost, alergične reakcije, migrena i tenziona glavobolja, pruritus ani)





STRES, PSIHOSOMATSKA BOLEST I LIČNOST



Istraživanja pokazuju da je za odnos između stresa i bolesti od velikog značaja prethodna psihološka i telesna vulnerabilnost. Patogeni efekti stresa veći su u slučaju postojanja prethodne bolesti ili organske osetljivosti.
Indirektno, stres utiče na bolest preko promene ponašanja osobe.
Pušenje, konzumiranje alkohola, gubitak apetita, nesanica itd. mogu stvoriti uslove za razvoj različiih oboljenja.
Postoje osobe koje su zbog specifične strukture ličnosti sklone stresu i teskobi koji se za uzvrat negativno odražavaju na njihovo zdravlje.
Negativna osećajnost tj. anksioznost, depresija i hostilnost je za psihološki doživljaj stresa značajnija i od samih stresora.
Introverti, skloni socijalnoj izolaciji i manje spretni u socijalnim veštinama, u susretu sa stresom pokazuju tendenciju ka učestalijim psihičkim tegobama i ponašanjima rizičnim po zdravlje.
Postoji opšte slaganje među istraživačima ove oblasti da negativne predispozicije mogu pojačati stres i njegovu vezu sa bolešću tj. da su neke vrste ličnosti više sklone psihosomatskim reakcijama od drugih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Interesuje me zasto se ljudima i nekim bitnim situacijama javljaju blokade. Mene to prati čitav život i jako mi smeta. Da pojasnim, dešava mi se da u pojedinim sitacijama kada je potrebno da uradim neku važnu stvar jednostavno zakažem i podbacim iako to odlično znam da radim. Poslednjih godina sam savršeno svesna te svoje mane, ali i dalje mi se dešavaju takve stvari. Daću Vam nekoliko konkretnih primera..još u osnovnoj školi ja jednom takmičenju iz matematike zadatak koji sam pre toga već vežbala jednostavno nisam mogla da uradim tačno, a zašto jer sam konstantno računala da su 8+3=12..da sam uradila taj zadatak pobedila bih na tom takmičenju. Danas mi se desila ista stvar posle više od dvadeset godina, prilikom polaganja jednog vrlo bitnog stručnog ispita za profesionalno usavršavanje, materiju sam odlično savladala i bukvalno znala pitanja na sve odgovore, medjutim kad sam izašla sa ispita jednostavno sam shvatila da sam dala pogrešan odgovor na nesto za šta sam bila sigurna da ću u pola dana u pola noći uvek prosuti kao iz rukava. Postoji još sličnih sutacija koje već počinju da mi smetaju i da me nerviraju, a nekim stvarima sam prestala da se bavim upravo zbog ove svoje osobine jer smatram da je i rizična u nekim aktivnostima npr. vožnja auta. Bukvalno kao kada sportista na treningu pokazuje sjajne rezultate a ne glglavnom takmičenju zakaže.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Verovatno te velika napetost blokira da deluješ ispravno.
Imao sam i ja katkad tih situacija, a poznajem drugara koji je svirao klavir, naučio da svira perfektno jedno delo za polaganje i na ispitu nije mogao da se seti đavolje note.

Ovo ja posmatram sa laičke osnove, dakle, mislim da čovek stvara pritisak sebi i da zbog toga sam sebi stvara prepreke. Kada nauči da bude opušten i život će prema njemu biti opušteniji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala, da jasno je i vrlo logično, ali ne i tako lako izboriti se sa tim.. volela bih kada bi neko znao da preporuči neke tehnike za prevazilaženje istog problema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo mišljenje koje ću ti izneti je iz ugla psihoterapije koju ja učim, možda tebi odgovara nešto drugačije, ali eto, ovo je moj doprinos Nisam sigurna koliko će ti neka tehnika pomoći ukoliko ti je visoko stresna situacija testiranja, a pogotovo ako se dodatno uspaničiš kada vidiš da si zablokirala. Ono što bi bilo dobro da se promeni jeste tvoje doživljavanje situacije u kojoj tvoje znanje biva procenjivano. Jer, ukoliko veruješ da moraš da pokažeš savršeno poznavanje gradiva, da ne smeš da pogrešiš ili da se blokiraš, da ispitivač ne sme da provali koliko si se uspaničila, ili nešto slično, teško ćeš prevazići blokadu.
Ali menjanje ovog načina razmišljanja ne mogu nikako ugurati u post, to je već duža priča.