Radite ono što volite.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Isidora01, Kule15, Srećnica, vasa.93, juba, mpman, kaivmair, LoXo, Mila_90, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li ste ikada primetili da kada radite nešto što volite da radite i kada imate strast za tim, vreme izgleda kao da leti i tada se osećate potpuno živi, a kada radite nešto za šta vam nedostaje strasti i volje, osećate se na razne moguće načine – samo ne živi, a vreme izgleda kao da se beskonačne vuče.
Puno ljudi provodi svoje živote u poslovima koji ih ne ispunjavaju(nazalost ), jer im nedostaje vizija i vera da mogu da rade ono što vole… Ili se potpuno izgube u tome kako da posao što pre bude gotov, umesto da vole sam proces rada.

Bez obzira šta mislite o tome da li je moguće voleti ono što radite, činjenica je da u bilo kojoj oblasti da se pronađete i u bilo kom zanimanju da se trenutno nalazite, možete raditi ono što volite, šta god to bilo.
Nikada nije kasno da promenite svoj životni pravac i svoju sudbinu i ta promena je vredno truda.
Jer, kada volite ono što radite, onda nemate osećaj da je posao nešto odvojeno od vas, već da je sastavni deo vašeg života i vaše ličnosti.
I naravno, samim tim ce i vreme brze ici. :-)



Postavite sebi pitanje danas:
"Ako trenutno ne radim ono što volim, koje korake bi trebalo da preduzmem – bilo da su ti koraci mali ili veliki, kako bih omogućio sebi ispunjenost i obilje?"

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Isidora01, A.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlična tema mcrule samo mi je žao što nije naišla na veći odaziv!
Nislim da je danas teško naći posao u onome što te ispunjava ali najteža stvar je svakako odlučiti da promeniš nešto u svome životu i da slediš svoje snove...ovaj put je rizičan i treba puno truda i sreće da bi ispao dobar na kraju i baš zato ljudi odustaju strahujući od neuspeha a mislim da je društvo to koje na kraju nameće taj strah,ljudi se povuku u "bunker" i zadavoljavaju se nezadovoljstvom bojeći se da ne izgube i to malo što imaju iako ih ne ispunjava...isto tako teško im je i puno da rade pa ostaju na onome na čemu su trenutno.

Koraci koje treba preduzeti su stvaranje istrajnosti neverovatne upornosti i volje,mentalne snage kao i vere u sebi i svoje kvalitete...i još nešto...
Oduševila me je Šarapova nedavnom izjavom nakon osvajanja Roland Garros a koji joj je jedini falio od većih turnira.Nakon teške povrede mislila je da se nikad i neće vratiti tenisu i svi su joj govorili da je mlada,lepa i da nema potrebe da se cima i vraća u teniski vrh jer olako može da živi od stare slave,sponzora,da pokrene tenisku školu,modnu liniju da se bavi dizajnom,skautingom mladih talenata i sl.
Ona je uprkos svi tim predlozima odbila i nastavila da vežba i evo sad je osvojila i RG i prva je na svetu(ne znam da li će se to promeniti nakon wimbldona ali to sad nema veze sa temom )

Rekla je: "Velike stvari možete postići samo ako ne slušate šta vam drugi ljudi govore!"

Isto tako smatram da ne treba slušati druge koji nekakko nesvesno teže da vrate ljude na sredinu i da ih odvrate od nekog odstupanja iako to odstupanje može biti pozitivno!!!

• 2Ovo se svidja korisnicima: mpman, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čovek koji radi ono što voli ostaje večno mlad duhom.
I zaista sam primetila,ljudi koji rade ono sto uzivaju su veseli,vedri,idu nasmejani na posao i kao da su uvek isti(po fizickom izgledu mislim)

• 2Ovo se svidja korisnicima: Srećnica, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se Srećnice...a jesi li i ti u duhu tvoga nick-a ovde,srećna i zadovoljna poslom,i voliš to što radiš?
Isto tako bi voleo da čujem i druge...podelite iskustvo,kakvi ste vi ili ljudi oko vas,rade li šta vole i kako se ponašaju ti ali i oni koji ne vole svoj posao?

• 6Ovo se svidja korisnicima: _Sale, zoranzota, acikabig, mcrule, Mila_90, Fa7aL!tY
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez uvrede, ali da li vi koji zagovarate tezu "radi ono što voliš" radite negde?
Mislim, ono, za platu kojom hranite sebe ili porodicu, uz radno vreme od sedam do tri ili od devet do pet, ili od sedam do pet? Svakog dana, ponekad i vikendom?

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Bez uvrede, ali da li vi koji zagovarate tezu "radi ono što voliš" radite negde?
Mislim, ono, za platu kojom hranite sebe ili porodicu, uz radno vreme od sedam do tri ili od devet do pet, ili od sedam do pet? Svakog dana, ponekad i vikendom?

Osećam da je ovo i meni upućeno (msm,i sam sam govorio o tome radi šta voliš) i uopšte se ne vređam zato što znam da je lako govoriti iz moje perspektive sve to a da je realnost malo drugačija,i razumem zašto me sve to pitaš...

Evo da ti odgovorim...nikad ja nisam radio puno radno vreme od 7 ujutro do 3 popodne,nikad nisam radio za decu ili porodicu i morao da stignem na hiljadu strana...

No to ne znači da nisam radio.Kao gimnazijalac,radio sam stvarno dosta,iako sam radio pametno,tj. imao odličan : uloženi trud-rezultat odnos, radio sam i ovako na sebi,vežbao fizički (nisam imao para da upišem neki sport jer je tenis bio jako skup,pa sam trošio pare igrajući ga 2 sata nedeljno i to uglavnom vikendom i to samo 6 meseci godišnje a i morao sam da štedim zbog važnih životnih stvari) jer tenis nije dovoljan,hteo sam više od toga,hteo sam da smršam, čitao knjige,i to ne samo lektiru nego mnogo štošta što me je interesovalo sa strane,jednostavno radio na sebi i svojoj kulturi...rezultat je:
radni dan:Npr,škola prepodne: ustaj u 7 vrati se u 14...od 15-19 učenje.Od 19 jedem i malo odmorim.od 20-21 vežbanje,onda tuširanje i čitanje knjige do 22:30 a zatim krevet.
vikend: ustaj u 9,uči od 10-16 zatim jedi,odmori...od 17 do 19 čitaj lektiru...od 19 do 24 bleja...
Znači samo vikend je još bio slobodan,koliko-toliko,rezultat ovoga su silni pozivi od drugra za zezanje odbijeni i izolacija od društva,nije da nisam imao drugare,ali sam daleko manje vremena provodio sa njima nego ostali...

Ovo učenje je podrazumevalo sve,pošto većina je bila glupa i nepotrebna,uživao sam iz samo 2 predmeta,mata i srpski a fizika i informatika nisam jer sam imao loše prof i digao sam ruke od toga...
Ostali predmeti ma koliko zanimljivi na momente,brzo su zasitili i prezasitili moju radoznalos...

Nisam se Slobo provalčio u gimnaziji,bio sam cenjen ne kao neko sa max ocenama (imao sam 3 četvorke za 4 god jer nikako nisam mogao da progutam gramatiku iz francuskog ) već kao neko ko imao neverovatno opšte obrazovanje,neko ko uči,ali za razliku od 95% ZNA,ne zaboravlja olako lekcije i zna da koristi mozak...

Nisam uživao u 80% gradiva...
Valjda shvataš koliko je mladom umu realno ubistvo raditi protiv želje da baci one knjige kroz prozor i da ih spali žive na lomači
Ali dobro,4 god napraviše od dečaka,mladog zrelog ČOVEKA,to s ponosom i pravom tvrdim.Sa ispravnim stavovima i znanjem pravim...

Zadnju godinu (2 deo,od januara 2012-te) sam proveo radeći još više,jer sam spremao prijemni za ETF i maturski u do sad NEVIĐENOJ konkurenciji na istom faxu...
Nakon 25 maja,raspustio sam se samo fizički,mentalno daleko od toga.
Zadnjih mesec dana sam radio 7 sati matematiku,+ 2 sata i više koja odu na odmor,a uveće išao na plivanje zbog kičme,koja me ionako boli od previše sedenja.

Nije mi bilo teško raditi matu! Jedini predmet koji sam mogao raditi 3 sata is cuga a da ne provalim koliko je sati Radio sam kao crnac,ali radio sam ono što volim,a da sam morao upola manje da učim biologiju,ili nedajbože hemiju,explodirao bi! Ne ozbiljno!!!

Nakon ovog odmora idu studije ETF-a...jako ozbiljan fax, a ja želim prosek od 8 do 8,5 i da upišem željeni smer od 2 godine(prva nema smerove,zajednička je za sve)...svi mi govore,kad uđeš na ova vrata,ostavi život napolju Ok znam da je to prenaduvano,ali realno,ima da se radi mnogo,mnogo,mnogo...
Sem toga usavršio bi svoj france tokom faxa,i naučio krav magu,msm,ipak ti treba ventil
POred svega,teško da ću imati više od 2 sata slobodnog vremena na 10-dnevnom nivou,mislim 2 sata bez ikakvog fizičkog i mentalnog napora,ono,samo da uživam...ok,možda malo preterah,ali ima puno posla...
Znam da treba puno rada i truda da bih postigao šta želim,a veruj mi,materijalno želim samo normalan život...ne trebaju mi ni avioni ni kamioni...samo da moje dete nema problema i da trenira šta ono hoće,i da ide svake godine na neku ok letnju detinaciju...
Znam da sam ambiciozan,i da sa strane želim puno: da znam da kuvam,da znam 3 strana jezika,da pročitam većinu dela koja bi svaki intelektualac trebalo,da znam da se odbranim od manijaka i da usavršim neku veštinu,da budem dobar ljubavnik(e vala ako ništa drugo,barem ovde da se ostvarim ) i znam da kad dobiješ decu kažu: Game over!!!
ALi ipak mislim da samo čovek istinsku sreću može naću u radu,savladavajući tehnike,savladavajući veštine,upoznajući život,živeti ga a ne životariti,jer rad jeste bitan i ne treba ga se plašiti,on je sastavni deo života,zašto bi nakon nekog vremena sedeo kući i buljio u TV i bio ozlojeđen gledajući kako je sve u svetu bajno(čitaj.ispiranje mozga medijima,nabijanje komplexa,potrošačko društvo )
misleći šta sam sve mogao da budem...

Jer i dalje misliš da sam samo napaljeni klinac...da sam idealista i da ne znam kako funkcionišu stvari teško? Ne znam aj daću možda raditi nešto treće čak i sa diplomom etf-a ali šta je tu je...važno da ja nisam digao ruke od života...misliš da ne znam koliko je roditeljstvo teško,vidim na primeru mog brata od tetke,10 god starijeg,šta znači cimati se oko bebe...misliš da ne znam kako je to teško,ali čemu žaliti se,zar nije taj bebiron njihov najlepši poklon na svetu???Zar se ne isplati motati se oko njega?

Šta misliš Slobo,da ne znam šta pričam,da mi je detinjstvo bilo ispunjeno blejom i partijima? ne,nije!
Usput,nisam ni mazohista niti sadista
Samo radim na sebi!!!

Šta kažeš Slobo? Reci mi ti svoj iskustvo,reci mi kako je život težak,a onda se zapitaj da li uradio baš sve što si mogao?

Nadam se da se ti ne vređaš sad pošto mi ton zaista deluje napadalački,ali uvek sam spreman za injekciju realnost,pa bi voleo i da čujem i tvoje iskustvo.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Dusan, angelika, _Sale, Kule, g0c47777, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Posebno mi je drago što sam pročitao ovu tvoju ispovest, i vidim da si vredan i zreo momak.
Ne, neću ti pisati kakav je bio moj život, ni kakav je sada, iz jednostavnog razloga što se ovde ne radi ni o meni ni o tebi, već o pričama mnogih čiji su životi i lepi i ružni, i laki i teški.

Ono što razlikuje tvoju životnu priču i priče onih koji se ne slažu da je rešenje "radi ono što voliš" je odgovornost prema drugima.
Ti si tokom svog odrastanja i školovanja (kad kažem ti, mislim na učenike i studente generalno, pa i na sebe iz vremena kad sam bio mlad), bio odgovoran samo za sebe i svaka greška u odlučivanju, svaki kiks u školi, svaki propušteni trening uticali su samo na tebe. OK, roditelji brinu o tvom uspehu, zdravlju, ocenama, ali ne zavise od njih. Dalje, bilo gde na tom putu da si zastao, odustao ili napravio pogrešan izbor, to se obijalo samo tebi o glavu, ali nije pravilo ozbiljnu štetu. Sve je to normalno, i tako i treba da bude.

Ali, kad dođeš u situaciju da od tebe zavise i drugi, žena, deca, stari i nemoćni roditelji, onda se prioriteti menjaju. Onda tvoje zadovoljstvo u sportu, radu ili radu na sebi biva potisnuto u drugi plan, a na prvo mesto se postavlja blagostanje ljudi koji od tebe zavise. Onda radiš ono što moraš (sreća je ako to i voliš), jer je to (najčešće) jedini način da ispuniš svoje obaveze. I zato što je posao koji radiš postao obaveza (iako, kako rekoh, možda u njemu uživaš), vremenom će taj posao da se pretvori upravo u to - posao, iz navedenih i mnogih drugih razloga koje život nosi. OK, neko ima sreće da dobar deo života radi kreativni posao u dobrom radnom okruženju i za adekvatnu novčanu naknadu i ostale satisfakcije koje neki posao može da pruži. Ali velika većina više ili manje školovanih, više ili manje hrabrih najčešće ne voli posao koji radi (primetićeš da nisam rekao "ne radi posao koji voli"), jer uglavnom posao za koji su se spremali nije onaj koji sada rade. Ista firma, ista struka, ali posao nije isti. Nisu se spremali za male plate, za suludi prekovremeni rad, za pokrivanje tri radna mesta, za kamere po kancelarijama i po proizvodnim halama, za prekidanje godišnjeg odmora zbog potreba firme, za stečaje i gašenje preduzeća, za mobing, za plaćanje prevoza iz svog džepa, za kašnjenje plata... A sve to moraju da trpe jer imaju odgovornost prema onima koji direktno od njih zavise. Sve to moraju da trpe jer teško mogu da pronađu drugi posao. Čak i ako ga pronađu, najčešće nije mnogo bolji od onog koji su napustili. Zamisli inženjera koji je morao da ode u Beč da tamo po deset sati, mesecima, kreči stanove u izgradnji, ili TT montera koji radi noćnu smenu u trafici već šest godina, okružen pijancima i narkomanima. Šta misliš, vole li oni svoj posao? Da su mogli da nađu bolji, sigurno ne bi radili to što rade. A nešto moraju da rade, da bi preživeli.

Ova priča koju sam ti ispričao nije moja, to je priča dobrog broja ljudi koje i ti i ja srećemo svaki dan. Hajde, reci njima da treba da rade ono što vole. Kažeš, znaš kako je teško biti roditelj (nije teško, ali je ogromna odgovornost), kako je teško raditi... Ne, ne znaš, samo si bio u gostima kod brata na dva tri sata. On zna kako je biti roditelj i danju i noću, i kad je beba vesela i kad plače i kad je bolesna. Kad iskusiš sve to na svojoj koži, onda znaš. Naravno, ni malo ne zameram tvojoj tvrdnji, samo ti govorim ono što ćeš uskoro i sam shvatiti. I ja sam shvatio kad sam doživeo.

Da li sam učinio sve što sam mogao tokom života? Sigurno nisam. A nećeš ni ti za 30 godina, veruj mi. Ne šzato što nećeš imati volje ili zato što nećeš prepoznati stvari koje treba uraditi, ne. Već zato što se menjaju prioriteti i što se životni uslovi takođe menjaju.

E, da, nema ljutnje, obična mala polemika, ništa više.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kule, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Где би нам крај био када би сви радили оно што волимо. Међутим. у овој земљи би многи волели да раде било шта само да имају за егзистенцију. Овде ћу стати јер би даље ишло у политику.
Питање за све вас је чиме би ви волели да се бавите?
Да не морам да радим због новца, ја се не би бавио нисачим, већ бих волео да време проводим на некој тропској плажи у друштву две плавуше

• 3Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kule ::


...nikad ja nisam radio puno radno vreme od 7 ujutro do 3 popodne,nikad nisam radio za decu ili porodicu i morao da stignem na hiljadu strana...

Šta kažeš Slobo? Reci mi ti svoj iskustvo,reci mi kako je život težak,a onda se zapitaj da li uradio baš sve što si mogao?

Nadam se da se ti ne vređaš sad pošto mi ton zaista deluje napadalački,ali uvek sam spreman za injekciju realnost,pa bi voleo i da čujem i tvoje iskustvo.

Kako onda mozes napisati elaborat, na temu ili ti parolu (floskula) radite sta volite. ????

Mislim da tebi treba dobra doza injekcije protiv arogancije, koja nikako ne prilici tvojim godinama.
Pa kazes da ne treba slusati druge...mislim Sarapova tebe odusevila tom izjavom.. to se naravno ne vazi kad ti nama kazujes... Kad znas.


*****

Ja sam radila poslove i gotovo sam ih sve volela na neki nacin i gotovo sam ih sve zamrzela upravo zbog ljudi koji su bili menadzeri sa (navodno) visokim ocenama, zbog kojih su postali.... velike vodje...bez imalo smisla za kompromis, i nedaj Boze za salu, i popili mozak celog sveta. Kad su rodjeni desio se veliki prasak. Njihov talent je otkriven odmah po njihovom rodjenju.To je odmah otkrila njihova majka cim je prvi put menjala njihove pelenice. Odnos prema suradnicima i mladjim i starijim, nadmen, krut, uvek su u pravu. Razlog da promenim posao kad vec ne mogu uzrok.
Otvorila vlastiti biznis, mali malecki, lepo zaradjivala samo, ne lezi vraze ispostavilo se da vise od zaradjuje ma znate vec, ko.....Dignem ruke...Nadjem nov posao, kreativan lep, samo zarada, skoro ni za leb dovoljna. Izguram i tu neko solidno vreme, skupljajuci znanje, informacije itd, itd..
Ponovo otvorim svoju firmicu, malu, malecku.
I volem, i ide mi nekako. Nekad gore nekad bolje.
Dobar knjigovodja moze uciniti da volite ono sto radite. Da vredi da radite, voleli ili ne...

Mali je broj ljudi koji moze sebi dozvoliti da radi ono sto bas, bas voli.. Mislim na obicne, "male" gradjane... Ja sam eto, samo praksu i staziranje radila u smeru za koji sam se skolovala.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Avg 2012 12:37

Pa Slobo,činjenica je da ljudi nikad ne mogu znati koliko je nekom drugom teško,dokle god to isto ne prežive i sami...život se ne može predvideti,i jako često ispadne potpuno drugačiji...

Ono što recimo meni malo smeta je to što,kad recimo mladim ljudima(sve ispod 35 god) stariji govore kakav je svet i kakva je realnost je reakcija istih na te lekcije...većinski,ali baš baš većinski pomisle:
Radio,ne radio,opet ću se mučiti,znači u čemu je poenta rada? Rezultat ovakvog razmišljanja je dizanje ruku od ambicija,od rada i od života uopšte...umesto da nastave da daju svoj max,oni padnu u depresiju i na taj način sigurno ne pomažu svojim bližnjima...vidim ljude kako tegle svoju decu na Olimpu(iz BG-a sam) i vidim prosto nezadovoljstvo samim tim što moraju da se uopšte trude oko tog istog deteta...dete im je teret i ne verujem da ga toliko gledaju kao blagoslov već kao kamen koji moraju svuda sa sobom da vuku...roditelj na taj način,ja sam ubeđen,ubija radoznalost i entuzijazam kod deteta,baš kao i što izbegava odgovore na brojna dečija pitanja sa otrcanim izgovorima tipa: još si ti mali da razumeš,nemoj me mučiti,reći ću ti posle i šta znam još...uglavnom zato što ih MRZI da to rade.
Kako objašnjavaš to što roditelji toliko malo vremena posvećuju svojoj deci,ne govorim samo o onima koji rade 2 smene,nego uopšteno,dođu kući i sednu pred tv. I ne znaju gde su im deca?

Mislim da situacija nije baš tako crno-bela štos e tiče nzaposlenosti i recimo biroa...

Koliko ljudi na tom birou ima realne zahteve i koliko njih je kompetentno za posao koji traže? Da li znaš a ljudi sami čekaju da im posao padne sa neba i da se ni ne trude toliko da nađu posao...da,jeste da se trude mnogo više no što bi trebalo,ali mislim da ipak da su se potrudili više,našli bi posao...mnogi imaju za izgovor s*anje u zemlji za njihovu lenjost,i takvih je mnogo...
Masovno mi srbi,ne volimo da radimo...

I uvek se podsmevamo tipa: "vidi ga ona budala kako se lomi i grze,pa šta će mu to?" Kakva budala "

Smejemo se onome ko radi i smatramo da smo pametni zato što ne radimo...

I to visoko obrazovanje...šta misliš koliko upisuje mladih fakultete? 36-38% što je isto kao i zapadno-evropske zemlje...a koliko ljudi ima visoko obrazovanje?
6%
Bednih 6 procenata,i među tim ljudima su:
Pravi visokoškolovani koji rade i znaju.
Idioti koji nemaju pojma i sa kupljenim diplomama.
Ljudi sa bednim prosecima koji nisu hteli da uče
Ljudi koji fax gde studije traju 4 god studiraju 10 godina
Ljudi koji su išli principom:ma samo da se provučem,ili samo da imamm fax.
Šta misliš da su SVI gore navedeni sposobni da rade i doprinose kako treba...sem pod 1 ja ostalima ne bi ni dao da mi rade...

Oko sebe i to baš u gimnaziji sam video primer gomile IZUZETNO INTELIGENTNIH I SPOSOBNIH MLADIH LJUDI koji ništa ne preduzimaju,lenji su,a nemaju pokriće u smislu veza itd.

Mnogi lupetaju gluposti i time skrivaju svoj nerad!!!!
Zato dobro razmislim kad čujem da inženjer pere autobuse...jer znam da nije ni on cvećka (90% slučajeva) čim radi tako...

Dopuna: 08 Avg 2012 12:48

angelika ::

Kako onda mozes napisati elaborat, na temu ili ti parolu (floskula) radite sta volite. ????

Mislim da tebi treba dobra doza injekcije protiv arogancije,


Objasni mi tu moju arognaciju...kako sam ja arogantan? Tako što radim puno i dajem sve od sebe?
Tako što kažem da nije sve tako ružičasto?
Kako sam ja arogantan,tako što kažem da sam kao klinac radio puno i da znam kako je to raditi? i to raditi većinski ono što ne voliš pa čak i mrziš...Znam šta znači raditi,šta ta izjava je arogantna?

Citat:Pa kazes da ne treba slusati druge...mislim Sarapova tebe odusevila tom izjavom.. to se naravno ne vazi kad ti nama kazujes... Kad znas.

Služajući priče drugih,dolazim do zaključka da je najbolje dići ruke od svega i baciti se sa Savskog mosta,taaaako daaaaa...

Dopuna: 08 Avg 2012 12:54

vilenjakmax ::Где би нам крај био када би сви радили оно што волимо. Међутим. у овој земљи би многи волели да раде било шта само да имају за егзистенцију. Овде ћу стати јер би даље ишло у политику.
Питање за све вас је чиме би ви волели да се бавите?
Да не морам да радим због новца, ја се не би бавио нисачим, већ бих волео да време проводим на некој тропској плажи у друштву две плавуше

He,ja ne bi mogao da ne radim ništa,meni je čak malo lakše kad radim previše nego kad umirem od dosade...ne raditi ništa i raditi previše je podjednako pogubno za mentalno zdravlje...

Pa ja bi voleo da se bavim telekomunikacijama...kao inženjer elektrotehnike(sistemsko inženjerstvo) da se bavim recimo,uređivanjem,proširenjem i projektovanjem telekom. mreža,ureženjem internet mreže,i sl. Ima puno poslova u struci Elektrotehnike,tako da ne znam ni šta sve ne postoji,ali dobro,ovo je moja prvobitna zamisao...eto,osmisliti novi sistem i način za distribuciju signala,novu tehnologiju...