Tako mnogo ljudi, a tako malo vremena

• 13Ovo se svidja korisnicima: milos97, SlobaBgd, mcrule, Dusan, vasa.93, zoranzota, daxytt, $elena, ThePhilosopher, _Sale, Sagacity, Kule, Gedza98
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pre nego što započnem obrazloženje o čemu je ova tema, ajmo prvo da pomenemo nekoliko činjenica:

- Ljudski vek je u proseku dug oko 75 godina u razvijenim sredinama, što znači 75 * 365 = 27.375 dana ili 27.375 * 24 = 657.000 sati.

- U Srbiji u ovom trenutku (prema popisu iz 2011.) živi oko 6.000.000 (šest miliona) ljudi

- U svetu u ovom trenutku (od Oktobra 2011.) živi preko 7.000.000.000 (sedam milijardi) ljudi

E sad, o čemu je tema. Da li ste nekada razmišljali šta te brojke znače i koliko je to zapravo zastrašujuće, mada i interesantno u isto vreme. Dakle, ukoliko bismo mogli da odvojimo po sat vremena da upoznamo jednu osobu i da samo to radimo od trenutka kada se rodimo pa do trenutka kada umremo, teoretski maksimum ljudi koje bismo mogli da upoznamo iznosi 657.000. Na stranu što sat vremena nije ni izbliza dovoljno vremena da nekoga upoznamo, već su ponekad za to potrebni meseci ili godine. To znači da teoretski možemo upoznati 10% ljudi u Srbiji ili 0.009% ljudi na svetu.

U praksi, stvari stoje mnogo gore, odnosno verovatno ne možemo upoznati ni 0.1% ljudi u Srbji, niti 0.000000001% ljudi na svetu, ali argumenta radi, zadržimo se na teoriji kako bismo imali "best case scenario". E sad, šta je meni tu toliko zastrašujuće. Pa recimo sama ta ograničenost. U tih 0.009% nalazimo prijatelje, partnere, saradnike... A da li se nekada zapitamo šta je u onih 99.991% ljudi sa kojima ni teoretski nikada nećemo progovoriti, makar na minut. Da li se zapitamo da je možda među njima naša "srodna duša", neko sa kime smo 100% kompatibilni, bez obzira da li se radi o drugarstvu ili ljubavi ?

Inače, ako nekoga baš zanima, ova tema je nastala kao proizvod jednog ne tako davnog razgovora (kao i svaka tema koju postavim na nekom forumu uostalom ) sa drugaricom, koja je tvrdila da ne postoje srodne duše. Tada sam je, još uvek nesvestan brojki koje sam naveo, pitao kako može da bude sigurna kada je upoznala možda 100-nak ljudi, a koliko ih ima na svetu. Onda smo iz čiste dosade krenuli da predstavljamo to matematički na papiru i oboje se poprilično zamislili oko rezultata.

Dakle, pitanje, da li ste razmišljali o ovome i kako na vas utiče to saznanje ?

• 6Ovo se svidja korisnicima: mcrule, $elena, Dusan, vasa.93, Vitez2, ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wow, nemam ništa pametno da dodam osim da si u poruci naveo mnoga pitanja koja sam i ja (sam sebi) postavio mnogo puta.

• 1Ovo se svidja korisniku: daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad bih ja otvarala sličnu temu, ona bi nosila naziv: Toliko mnogo ljudi, a tako malo bliskosti
Zašto?
Zato što smatram da vremena imamo sasvim dovoljno.
To je moje mišljenje i dajem za pravo da mnogi misle sasvim drugačije.
Pitanje koje mene muči, iz godine u godine sve više i sve češće je: Koliko smo, zaista, zainteresovani da upoznamo nekog? Za njim slede: Koliko smo spremni da ga vidimo i prihvatimo onakvim kakav jeste? Da li smo spremni i u kojoj meri umemo da budemo bliski?
Jutros, dok sam čitala post ove teme, razmišljala sam o tome koliko sam (u ciframa) ljudi upoznala.
Nisam mogla da stvorim čak ni približnu cifru u glavi. Ne znam da li zato što za mene ljudi nisu brojevi ili zbog toga što moje misli idu u sasvim drugom pravcu od onog u uvodnom postu.
I jedno i drugo je tačno.
Čovek je društveno biće.
No, za mene milijarde, milioni, pa i hiljade predstavljaju tek cifre koje mi ne znače ama baš ništa.
Nikada nisam želela da upoznam ogromnu količinu ljudi, ali sam oduvek želela da upoznajem one s kojima sam na istoj talasnoj dužini, one s kojima ću moći da ostvarim bliskost, one koji će me razumeti i koje ću razumeti i to bez reči.
Citat:
ova tema je nastala kao proizvod jednog ne tako davnog razgovora (kao i svaka tema koju postavim na nekom forumu uostalom ) sa drugaricom, koja je tvrdila da ne postoje srodne duše.
Ja verujem da postoje srodne duše.
Da nema tog verovanja, svet bi bio užasno hladno i pusto mesto.
Čak i statistički gledano zvuči mi nemoguće da u 7.000.000.000 (sedam milijardi) ljudi nema srodnih duša, a da li smo mi svoje srodne duše sreli i umeli da prepoznamo-to je već d(r)uga priča.

• 3Ovo se svidja korisnicima: daxytt, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U svetlu gornjih poruka, postavlja se i pitanje - koliko ljudi zapravo čovek može da upozna?
Ne govorim o vremenu, prostoru, želji, volji, već o kapacitetu čoveka da prima a da ne bude prezasićen. Da se opet pozovem na naše korene: ljudi kao vrsta su počeli u malim zajednicama koje su bile autonomne, nisu se previše mešale sa sličnim grupama. Jednostavno, gradili su odnose sa nekoliko desetina svojih saplemenika. OK, razumem da se razvojem društva promenio i broj ljudi sa kojima stupamo u neke relacije, ali čini mi se da smo ipak ograničeni na tih prvih nekoliko desetina ljudi. Ako već treba da se zbližimo sa većim brojem ljudi, čini mi se da u tom slučaju povećanu aktivnost izgrađujemo nauštrb starih prijateljstava - smanjuje se intenzitet, učestalost i kvalitet već uspostavljenih veza.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ama to već postoji na internetu, evo mene Google otprilike 1 u 2 nedelje obaveštava o ljudima koji me možda znaju, onda formulari za upoznavanje na ljubavnim sajtovima, onda pop-up prozori gde me zove ženske iz svih krajeva Srbije i ako ih ne znam a one mene znaju. Ni sam nisam znao koliko sam popularan na Fejsu iako nikad nisam bio tamo. Ma kad te jednom provale posle ideš kao halva.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Michael Samuel, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Michael Samuel ::E sad, šta je meni tu toliko zastrašujuće. Pa recimo sama ta ograničenost. U tih 0.009% nalazimo prijatelje, partnere, saradnike... A da li se nekada zapitamo šta je u onih 99.991% ljudi sa kojima ni teoretski nikada nećemo progovoriti, makar na minut. Da li se zapitamo da je možda među njima naša "srodna duša", neko sa kime smo 100% kompatibilni, bez obzira da li se radi o drugarstvu ili ljubavi ?
Moram priznati da nekako ostajem ravnodušna pred ovakvim saznanjima i brojkama. Ne sklapam lako prijateljstva, pa u skladu s tim i ne baratam velikim brojevima, niti oni za mene imaju veći značaj. Više me fasciniraju i više sam okrenuta "malim" brojevima.

Pod pretpostavkom da upoznam 0.009% ljudi za života (što se najverovatnije neće desiti), jedino što bi me moglo "uplašiti" je kada bi tih 0.009% obuhvatalo isključivo jednu vrstu/tip ljudi. E, to saznanje bi bilo udarac.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da malčice mašite poentu. Nije poenta u tome da li imamo kapacitete da upoznamo toliki broj ljudi, niti da li uopšte treba da upoznamo neki veliki broj ljudi. Poenta je više u tome da na svetu postoji 7 milijardi ljudi o kojima nikada nećemo saznati ama baš ništa. Dakle, sam uzorak ljudi koji su nam na raspolaganju za upoznavanje je izuzetno mali i kolika je onda šansa da se baš u tom uzorku nalazi neko koga možemo smatrati "srodnom dušom" ?

Strogo matematički gledano, šansa da za života upoznamo srodnu dušu je manja od 0.01%, što je praktično gledano jednako nuli. E to je ono što mene, na neki način, intrigira. Dakle, sve i da negde postoji naša "srodna duša", šanse da je zaista i upoznamo su ravne nuli. Naravno, ako izuzmemo sudbinu i ostale bakrače

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Gedza98, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma da, zamisli da ti je srodna duša neka policajka iz Holandije do koje nikada nećeš doći

----
Slažem se da ima mnogo ljudi, i slažem se da ljudi na najrazličitije načine mogu da upoznaju srodne duše.
Ali tu ima jedan problem - daljina, ako postoji

No, uprkos ciframa, ja verujem da ljudi koliko ulože u kosmos toliko i dobijaju, tako da će se verovatno za njih i naći neko "dovoljno srodan".

Inače, dosta puta sam gledao ljude kako žele da se druže, a ovi drugi naprosto odbijaju da "budu upoznati", bilo zbog lošeg iskustva sa ljudima, bilo što imaju neke druge prioritete.


Damn.

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoranzota, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Michael

Ako bismo zanemarili boju kože, jezik, kulturu, sve irelevantno za srodne duše, ono što bismo najpre opažali kod ljudi bio bi, pretpostavljam, njihov karakter. Za mene postoje 2 vrste karaktera: "odgovarajući" i "neodgovarajući". Stoga, mislim da nije neophodno upoznati čitav svet da bismo naleteli na odgovarajući karakter, srodnu dušu.
~ A inače, ne prihvatam da na svetu postoji jedna srodna duša.

Ovde završavam svoje razmišljanje naglas.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bojan Marjanovic, Dusan, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh ja sam baš pravi ''primerak'' za priču o srodnoj duši. Čak sam joj i blog posvetila..
Biti na pravom mestu u pravo vreme i sresti pravu osobu je ono što treba da se ''složi''....

A može se desiti da si i upoznao srodnu dušu, ali ne znaš da bi to mogla biti baš ta...Jednostavno, ne obratiš pažnju...A šta ako je baš ta u tvom komšiluku, ali ne primećuješ jer je Perina kći, a on ti užasno ide na nerve...I tako ti godine prođu u traganju, a ona baš pored tvoje kuće...

Mislim da to nema neke veze sa tim da upoznaješ što više ljudi da bi došao do prave osobe...Naravno, treba upoznavati ljude, sve je to zanimljivo, ali se prave osobe sretnu ili ne, nezavisno od kvantiteta...

Mislim da to ne ide baš tako...Inače, sada internet otvara mogućnosti za komunukaciju i upoznavanje ljudi. Verovatno postoji mogućnost da se upozna mnogo više ljudi danas nego ranije, a ipak broj ''zbračenih'' nije drastično porastao..naprotiv....