za sorelag

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako je topic sa temom Dubravka Ugrešić u Beogradu zaključan, nisam imala načina na odgovorim na obradu ove teme od strane Sorelag drugačije nego ovako.

Pošto me je citarala, prilično precizno:

"Posle predavanja, mlada naočita žena iz publike postavi provokativno intonirano pitanje: „Kad ste već pomenuli odnos između Krleže i Tita, šta mislite o odnosu Kastro-Markes?“, Dubravka Ugrešić zastane, s ozbiljnim izrazom lica (da li ovo blago mrštenje najavljuje buru? pitam se), a onda nekom vrstom verbalne ekvilibristike izazove salvu smeha u publici: „Znate, ja nemam ništa protiv prijateljstva među muškarcima.“ Ovaj ironijski otklon je na mestu: pitanje implikuje ozbiljnu temu koja se ne može apsolvirati u jednom neformalnom razgovoru "autorke i publike", a autorka koja zagovara subverzivnu funkciju umetnosti sigurno ne vidi sebe u ulozi književne policije."

želela bih samo da dodam da sam ja svakako ta žena iz publike, da sam mlada, više nisam, samo redovno farbam kosu, a ako sam bila provokativna, moram da kažem da mi to nije bila namera i da sam procenila, kako sam pročitala bukvalno sve knjige Dubravke Ugrešić još mnogo pre ovog predavanja da bi se neki pojmovi u tim odnosima između pisaca i političara mogli relativizovati. Krleža je pravi primer za to. Krleža bi, sasvim sigurno bio pisac tog formata i da nije bio prijatelj sa Brozom, isto se odnosi i na Markesa. Ali kada se kaže Krleža je bio prijatelj sa Titom iskreno me zanima šta se time sugeriše? Nije to, priznaćete isto kao kad se kaže Aralica je Tuđmanova perjanica ili Ljiljana Habjanović se družila sa Mirom Marković. Krleža je možda anti-primer. Kada se sugeriše njegovo prijateljstvo s Brozom možda se želi reći da on nije morao da tavori po nekim zavodima mučen glupošću, besmislom i fah idiotizmom kako bi se pretvorio u nekog stručnjaka mediokriteta, već je čovek bio po profesiji pisac i to je mogao bez problema da artikuliše. Ili šta se želi reći, iskreno me zanimalo. Nisam tražila policijski izveštaj, daleko od toga. Žao mi je što je to tako shvaćeno.

A pošto niste mogli da se opredelite koju knjigu od Dubravke Ugrešić da pročitate, predlažem "Zabranjeno čitanje". Možda Vam posle toga bude jasnija intonacija moga pitanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iskreno mi je žao ako ste moju subjektivnu opasku "provokativno intonirano" shvatili kao uvredu ili ogrešenje. Lično, ne vidim u toj kvalifikaciji ništa negativno niti uvredljivo, ali dopuštam da sam pogrešila i da Vi niste imali na umu takvu nameru. Htela sam samo reći da je ta vrsta pitanja o odnosima između umetnosti i politike, umetnika i političara u načelu ili potencijalno provokativna. Isto tako, konstatovala sam da ste "naočiti". To je verovatno podjednako subjektivan stav, ali bar nije sporan, zar ne?

Zahvaljujem na ljubaznoj preporuci. Upravo sam pročitala Muzej bezuvjetne predaje. Čim stignem pročitaću i Zabranjeno čitanje, pa onda možemo razviti diskusiju.

Pošto ste književni znalac, ovaj Forum će biti počastvovan ukoliko budete pisali na njemu o vama zanimljivim književnim temama. Pravilnik ovog Foruma strogo zabranjuje pisanje o aktuelnim političkim temama, zato što one podstiču zlu krv među korisnicima sajta. Ja, pak, verujem da odrasli, kompetentni i racionalni ljudi mogu pisati o odnosu između književnosti, umetnosti, stvaralaštva uopšte i politike na sofisticiran i kritičko-saznajni način.

Dakle, pozvani ste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez obzira na nesporazum, zahvalna sam Vam što ste makar na netu pisali o toj večeri. Kako ste shvatili da sam "naočita", to mi nije bilo najjasnije. Samo zato što sam čula za Krležu i Markesa, te to nisam ni htela komentarisati.

Nisam najsrećnija što sam se ja našla u tom kontekstu, jer iz Vašeg teksta sam shvatila da moje pitanje nije domen književnosti, nego književne policije. Kad pročitate Zabranjeno čitanje, shvatićete da je u poglavlju Low Income pisci, ako se dobro sećam Dubravka Ugrešić već postavljala i sama slična pitanja, samo tada je govorila o Geteu, Turgenjevu i Tolstoju. Možda to nije tako eksplicitno, kao to što je uzgred nehajno pomenula Krležu i Tita, ali sve navodi na činjenicu da su neki pisci, ma kako dobri, bili u privilegovanijem položaju od nekih drugih koji su možda morali čekati da im se dela objave posthumno, kao Bulgakov. Iz prostog razloga što nisu voleli da se druže sa muškarcima, ajmo reći, uticajnim muškarcima.

Daleko od toga da je sve što imam za reći povodom literature Dubravke Ugrešić samo to nesrećno pitanje, ali eto tako je ispalo.

Više sreće nekom narednom prilikom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako smem da sudim, to pitanje je legitimno i pripada domenu istorije književnosti. Izraz književna policija je u mom postu više metafora i odnosi se na funkciju nekog ko donosi konačne presude, sankcioniše, cenzuriše ili zabranjuje i sl. po merilima koja nisu isključivo književno-estetska. Npr. prijateljstvo između pisca i moćnog političara, zaštitnika ili mecene može mnogo toga govoriti o statusu pisca i njegovog dela u datom kontekstu, kontekstu nacionalne književnosti, njegovoj čitanosti i popularnosti, piščevom životnom standardu i stilu sl., ali ne mora stajati ni u kakvoj vezi sa umetničkim aspektom njegovog dela.

Apropos Krleže (nadam se da će mi Uredništvo dopustiti samo ovu opasku):
veći deo njegovog opusa nastao je pre druženja sa Titom i u predratnom periodu kada je Krleža postao disident i antistaljinist. Krležin primer je dobar primer javne uloge, odgovornosti i moći intelektualca. Političarima su potrebni intelektualci takvog kalibra.