offline
- dekao
- Moderator foruma
- Dejan Trajković
- Realist painter
- Pridružio: 06 Apr 2006
- Poruke: 3598
- Gde živiš: Somewhere in time
|
Upravo sam razmišljao da pokrenem temu o ovoj seriji, kad vidim, već je pričano o njoj. Sećam se prvog emitovanja na tv davnih osamdesetih, ali sam tada još bio mali za serije tog tipa. Moji su gledali. Setio sam je se i odlučio da odgledam. Iako se radi o dve serije, Vetrovi rata i Rat i sećanja, govoriću o njima kao o jednoj, jer su to praktično dve sezone iste serije. Vetrovi rata prate porodicu Henri kroz istorijske događaje bitne za početak II svetskog rata do ulaska SAD u rat. Rat i sećanja nastavlja kroz rat do njegovog kraja. Epizode su dosta duge i spore, neke traju dva i po sata, ali naviknete se na taj tempo pa i nije neka smetnja. Glava porodice Henri je mornarički oficir Pag Henri koga igra standardno odlični Robert Mičam i oko njega i njegove uloge u ratu se vrti priča serije. Pratimo ga u njegovim diplomatskim aktivnostima u Nemačkoj i Rusiji, i taj je deo dosta dobro odrađen, obuhvaćeni su skoro dokumetarno svi bitni događaji sa početka rata. Drugi krak priče je gotovo klasično sapunjarski i bavi se ljubavnim dogodovštinama članova porodice Henri, njihovim zaljubljivanjima, romansama i raznoraznim švaleracijama. To već nekako i ide u prvom delu serije dok još rat nije uzeo zamah, ali u drugom delu postaje gotovo neprirodna mešavina žanrova, ako se uzme u obzir s kolikom ozbiljnošću je obrađena tema holokausta i kako je prikazano funkcionisanje konc-logora. Nikako mi se ne uklapa da u jednoj epizodi gledamo odvođenje ljudi u gasnu komoru, a u sledećoj patetično ljubavisanje. Likovi su inače prilično pojednostavljeni. Pag je mudri i promućurni diplomata, ali je smešan kao zaljubljen u mladu novinarku. Ali Mek Grou standardno očajna, pritom prestara za ulogu snaje Henrijevih, jevrejke Natali Džestrou, udate za mlađeg sina Henrijevih, Bajrona koga u prvom delu igra takođe prestari Jan Majkl Vinsent. U drugom delu njihove uloge su preuzeli prilično bolji Džejn Sejmur i Hart Bohner. Od glavnih likova tu je još Pagova supruga Roda, koja je prikazana kao beskrajno glupa matora sponzoruša željna provoda. Oko ostalih članova porodice Henri vrte se neke sporedne priče, izuzev pogibije starijeg sina Vorena u bici kod Midveja. Ono što kod podele uloga moram izdvojiti jeste fenomenalan kasting za uloge Ruzvelta, Čerčila i Hitlera, pogotovo u prvom delu serije. Ima se utisak da su to zaista oni, sličnost je gotovo neverovatna. U drugom delu Hitler i Čerčil su zamenjeni manje ubedljivim glumcima.
Ako se uzme u obzir da je serija snimana osamdesetih, u vreme kada su tv serije bile mnogo manje produkcijski moćne, onda se može reći da je ipak urađen dobar posao. Rat je obuhvaćen taman toliko da se napravi pozornica, jer su ratna dešavanja prikazana prilično siromašno, ali ipak je dokumentarni aspekt serije onaj zbog kojeg preporučujem njeno gledanje. Normalno, pro-američka propaganda i preuveličavanje njihove uloge u ratu je prisutno kao i uvek u serijama i filmovima sa tom tematikom. Ono što je stvarno bitno i što je pomerilo granice, jeste brutalan prikaz dešavanja u koncentracionim logorima. Postoje dosta mučne scene masovnih streljanja, spaljivanja, pokopavanja...čak je u jednoj sceni prikazana egzekucija u gasnoj komori, sa puno ljudi, žena i dece unutra. Jeste jezivo, ali i prilično tačno prikazano. Ipak, ako ste slabog stomaka za te stvari, budite na oprezu, ume dobro da protrese. Nije za gledanje sa decom, i mislim da bi trebalo da nosi 18+ oznaku. Ne zbog golotinje, nego zbog brutalnosti. Iako je tema holokausta u kasnijim godinama mnogo više eksploatisana, ne pamtim nijedno ostvarenje pre ove serije da se toj temi pristupilo na taj način, da se bez maskiranja prikažu sve strahote koje su se tamo dešavale.
|