|
Za gimnaziju potrebno 90 bodova
Prijemni i kvalifikacioni ispiti za upis u srednje škole i gimnazije se približavaju. Do početka prijavljivanja za polaganje prijemnog za upis u specijalizovane škole ostalo je još samo nedelju dana.
Prvi koji će odmeriti snage biće kandidati za umetničke srednje škole i specijalizovane gimnazije, jezičke, matematičke. Oni već od 15. maja počinju da se prijavljuju za polaganje ispita. Pošto im se prijemni ispiti završavaju nedelju dana pre nego što se završava prijavljivanje za polaganje kvalifikacionih ispita, u slučaju da se ne upišu u umetničke škole, moći će da konkurišu i u „običnim“ srednjim školama i gimnazijama, gde prijava traje do 15. juna.
Ono što svršene osnovce svake godine najviše zbunjuje i u čemu najviše greše u upisnoj proceduri jeste računanje bodova i popunjavanje liste želja. Da bi znao koliko bodova nosi iz škole, učenik mora sabrati opšti uspeh iz šestog, sedmog i osmog razreda osnovne škole, tako što će sabrati srednje ocene na kraju svih ovih razreda, a brojeve zaokružiti na dve decimale. Onda te brojeve treba sabrati i pomnožiti sa četiri. Tako on može sakupiti najviše 60 bodova. Međutim, prva, druga i treća mesta sa republičkih, saveznih i međunarodnih takmičenja donose dodatne bodove - između jednog i 20, u zavisnosti od takmičenja i osvojenog mesta. Na kvalifikacionom ispitu đak može da osvoji najviše 40 bodova, po 20 iz maternjeg jezika i matematike, te ukupno 100 bodova za upis, plus bodovi sa takmičenja.
Listu želja treba popuniti vrlo pažljivo, tako što se na prvo mesto stavlja obrazovni profil i škola koju učenik najviše želi da upiše, a zatim redom i drugi profili i škole koji dolaze u obzir - od većeg ka manjem interesovanju. Nikako ne treba upisivati profile za koje dete uopšte nije zainteresovano, jer ga kompjuter, na osnovu broja bodova i mesta na rang-listi, može rasporediti baš u tu školu. Takođe, nije preporučljivo odlučivati se za škole koje su daleko od mesta stanovanja deteta, jer se ono kasnije neće moći prebaciti u drugu, bližu školu.
Statistika Ministarstva prosvete kaže da 58 odsto učenika upiše školu po prvoj želji, a čak 81 odsto u okviru prve tri želje. Najpopularniji obrazovni profili su iz oblasti medicine, ekonomije, prava i administracije (bankarski službenik, poslovni i finansijski administrator i ekonomski tehničar), ličnih usluga (muški i ženski frizer, konobar i kuvar), a veoma su popularne i gimnazije, naročito društveno-jezički smer.
J. Subotić
http://www.blic.rs/
|
