Svatovske(Svadbarske) pesme i zdravice u vlasotinačkom kraj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сватовске(Свадбарске) песме и здравице у власотиначком крају


1. Свадбарске-Сватовске песме:


Девојци-невести:

Кад треба да се премењује девојка, долази се код девојке и доноси јој се премена.
Кад се млада невеста премењује, на врата стоје две и две девојке и певају:

1.1. Премењување(Облачење) девојке(1)

„Куде је мајка ,да види бел' премене
Мајка меси бел' погаче-невиди
Куде је татко да види
Татко броји жуте паре-невиди
Куде су браћа да виде
Броје бел' премену-невиде
(„Поје четири девојке-две по две се измењују, набрзину се пева, нерзвлачи се-исто се поје као у лазарице)

А када девојке премењују девојку момка, онда оне певају песму

1.2. Премењување(Облачење) девојке(2)
„Сплитајте добру девојку
Викајте мајку да види
Мајка невиди
Спрема бел' погаче
Викајте татка да види
Татко броји жуте паре-невиди.“
-------------------------
(„Поје четири девојке-две по две се измењују, набрзину се пева, нерзвлачи се-исто се поје као у лазарице)

Запис: 1981. године село Крушевица
Казивач:баба Јулка Лепојевић(1900.г, девојка и удата у село Крушевица, а песме се певале између 1912-1945године. Неписмена.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник

Када се девојка премењује често се певала и македонска песма:

1.3. Црешња се од корен корнеше

„Црешња се од корен корнеше,
Девојка се од мајке делеше
..............................................
Запис: 1979. године село Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић наставник
О девојачким даровима говори и песма:

1.4. Шта се бели у планини
Шта се бели у оној планини?
Дал' је иње ил' бело ковиље?
Нит' је иње, нит' бело ковиље,
Већ девојка дари распрострала.
Запис: 1985. године село Бољаре
Казивач: Нада Ашанска((По казивању Наде Ашанке-Ашанска(грци) сточарска породица живела на бачији сама у планини између села Комарица и Црна Бара, а доселила се у село Бољаре крајем 20. века; подвукао М.М)
Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац, учитељ и професор руског језика



Момку-младожењи

Кад се момак премењује(облачи)-девојке му певају песму:

1.5. Премењување(Облачење) момка (1)

“Викајте мајку да види,
Мајка носи бел погачи,
Викајте татка да види,
А татко си точи:
Рујно вино па не виде
.......................................“.
(„Поје четири девојке-две по две се измењују, набрзину се пева, нерзвлачи се-исто се поје као у лазарице)
Запис: 1981. године село Крушевица
Казивач:баба Јулка Лепојевић(1900.г, девојка и удата у село Крушевица, а песме се певале између 1912-1945године. Неписмена.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник



Ујутру првог дана свадбе, у дворове младожење скупљају се сватови, мало замезе, попију по коју ракију и крену по девојку. Када се полази за девојку, онда се момак бричи и девојке му певају песму Бричете Павла:

1.6. Бричете Павла
„Бричете Павла не види
Зовете мајку да га види
Мајка меси погаче-невди
Мајка спрема да види“
---------------------------------
--------------------------------

Запис: 1981. године село Крушевица
Казивач:баба Јулка Лепојевић(1900.г, девојка и удата у село Крушевица, а песме се певале између 1912-1945године. Неписмена.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник


Кад се иде по девојку се пева (кад долазе сватови момка, испред капије девојке су певале песму):

1.7. „Натраг кићени сватови“
„Натраг, натраг кићани сватови
Ова девојка није још за удадбу
Још има времена за удадбу.“
............................................
.......................................
Запис: 1979. године село Крушевица
Казивач:баба Јулка Лепојевић(1900.г, девојка и удата у село Крушевица, а песме се певале између 1912-1945године у свим селима Горњег Повласиња. Неписмена.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник

Куму и старом свату(старојку-побратиму):

1.8.Појди ми, појди, млад куму
Појди ми, појди, млад куму,
Дома те чекају три здравице:
„Прва те чека да венчаш,
Друга те чека да крстиш,
Трећа те чека да стрижеш“.
Запис: 1978. године село Козило
Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године
Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика




1.9.Појди ми, појди старејко
Појди ми, појди
појди, Старејко,
Појди, поступи,
Дома те чека
врућа ракија,
Дома те чека,
Црвено вино,
Појди, поступи.
Запис: 1978. године село Козило
Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године
Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика




Свекрви

1.10.Свекрво, свекрвице
Ој свекрво свекрвице
Што ти дође у наше село.
Да ли заткив да заткиваш
Да ли завез да завезујеш
Или заплет да заплетеш.
Бити заткив да заткивам
Нити заплет да заплетем
Но сам дошла по девојку.
Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга село Бољаре
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић

Младенцима

1.11.Благослов за младенци:
„Да се омалди шума
Да се омалди трава
Да се омалде говеда
И да све иде на младо:
Млада дечица!
Живели! Бог нам све дао.“
Запис 1978. године: село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник




Остале сватовске песме:

1.12. Маркова женидба
Има Марко у Видин воденицу
Марко је коња спремио
Хоће да иде у Видин
Мајка њему говорила:
“Немој синко да идеш
Твоја се драга удала“.
Марко не послуша мајку
Спреми коња и пева
Оћу мајко да ти
Доведем одменицу
Није свађалица
Кућу ћети измете
Воду ће ти донесе
Немој сине да идеш
Твоја се вереница удала
Марко не пслуша мајку
Марко крену
У Видин по девојку
И прелазећи низ Мораву
Срете сватове са девојком
Са невестом покривених очију
Са аленим превезом на глави
Са свиленим кушаком на леђа
Онда Марко запева из свег гласа:
“Дуни ветре горјанине
Да видимо шта смо дангубили“
Ветар дуну, сватови попадаше
Невеста откри чарне очи
Па погледа у Марка
Марко зграби девојку
И одведе нје својој
Остарелој мајци.

Запис: 1975.године село Средор Власотинце
Казивач:баба Риска Станојевић(100.г) село Средор
Забележио: Мирослав Младеновић наставник


1.13.Мучи, не плачи, душо, девојко,

Мучи, не плачи, душо, девојко,
Твоја ће мајка, млого да плаче,
Млого да плаче, тебе да жали.
Кад твоје друшке пођу по воду,
Лепа гу Ружа, на воду нема.
Ни лепа ружа, ни вода студена.

Запис: 1995. године
Казивач: Косара Стојановић, девојачко презиме Костић, рођена 1932.године у Самарници. Удата у Власотинцу. Није похађала школу.
Забележила: Тасић Слађана ученица првог разреда гимназије у Власотинце


1.14.Ој купино, лозо преплетена
Ој купино, лозо преплетена.
Ти преплиташ друме и ливаде.
Да не прођу убави сватови.
Да одведу нашу милу доду.
Запис: 1995. године
Казивач: Перса Стојановић, девојачко презиме Јанковић, рођена 1933. године у Самарници. Удата у Доњој Лопушњи. Завршила течај описмењавања
Забележио: Слађана Тасић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу

1.15. Проклет да је куј девојче лаже
Вала Богу, вала јединоме,
Проклет да је куј девојче лаже,
Па га не узима.
Плаво беше, мени мило беше.
Ал ми га други преотеше.
Но што ме одродише.
Мене кума,
Брата старог свата,
А братанче мало барјактарче.
„кумо и куме не проклињај много“.
„Ја не кунем,
Само срце куне,
За недељу млада невестица,
А за другу моја суђеница“.
Запис: 1980. године и 1992. године села: Крушевица и Доње Гаре Казивачи:Марија Петровић, девојачко Благојевић, рођена 1932. године у Доње Гаре, где је и удата. Неписмена; и Раденковић Чедомир(80.г), село крушевицанеписмен и свира тамбурицу
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележили: Јасмина Илић ученица првог разреда гиманзије у Власотинцу и Мирослав Младеновић наставник у ОШ „Карађорђе петровић“ село Крушевица





1.16. Ја, подуни ветре
Ја, подуни ветре,
Ветре са планине,
Па подигни, ветре
На невесту превез.
Запис: 1978. године село Козило
Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године
Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика


1.17. Мајкина клетва на удају

Мајка Јану на родидбу клела:
„ ћеро Јано, Турци те одвели
Кад ти биле петнаес године“.
Расте Јана, порасте голема
Дођоше вој петнаес године
Па је пошла низ поље широко
Сретоше ју три Турчина млада
Едн каже:“Каква лепа сека“
Други каже:
“како ћу је мајка прежалити
Трећи ћути, ништа не говори
Метну Јану коњу на облуке
Па побеже низ поље широко.
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г)
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић


1.18. Варала се два брата рођена
Вараали се два брата рођена
Варали се за једну девојку
Па пођоше за једну девојку
Ед'н Мика, а други Никола
Мика бере двеста и три свата
А Никола триста и три свата
А тој беше гиздава девојка
Кад дођоше гиздаве ги двори
Проговору два брата рођени:
“Стан'те, стан'те кићени сватови
Да искочи гиздава девојка
Да ни каже куга ће да узне“.
Проговара гиздава девојка:
“Нећу да ви ни једнога узнем
Да не праим свађу међу браћу
Оба живи, оба мајки мили
Дајте мене сребрни кључеви
Да отворим сребрни сандуци
Да дарујем Мику и Николу“.
Мике дала свилену кошузљу
А Николе дозрену дуњу
Нечуде се свилене кошуље
Но се чуде дозреле дуње:
“куд је расла куд је дозрела“
Порасла у братљеви двори.
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г)
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић

1.19. Високо орлови летеше
Високо орлови летеше
Далеку сенку држеше
Под сенке седам сватова
Русу си косу чешљају
Своји си коњи поткову
Што желе белу Јану да истерају.
Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

1.20. Зарам куме, зарам стари свате
Зарам куме, зарам стари свате
Моли вам се жемикова мајка
Зарана јој снау доведите
Да донесе сунце у недрима
А у рукав
Ме сјајне месечине

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

1.21. Шта се бели горе на планини
Шта се бели горе на планини
Дал је иње , дал је бело ковиље
Нит је иње, нит ковиље
Већ се бели сватовска кошуља
са мома убава.

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

1.22. Да ја видим Јованпове сватове
Мила мајко подигни ме малко
Да ја видим Јованове сватове
Да их видим да ме жеља мине
Чини ми се лакше би ми било.

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић



1.23. . Предавај се, девојко
Предавај се, девојко,
Туђа је кућа, девојко,
Туга је голема.
Туђи су дворови, девојко,
Туђи су наћви, девојко,
Туђа је мајка, девојко,
Туга је голема.
Запис: 1978. године село Козило
Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године
Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика

1.24. . Мајка дану не дава
Бела рада у града
За Дану ми долазе
Троји двоји сватови
Мајка Дану не дава
Док не праве ђуприју
Али дана не чека
Него сама побегне.
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г) село Шишава
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић

1.25. Здравица домаћину куће
Чаша ти пуна рука ти дуга
Срце ти весело, веселио те Бог
У овај дом, под овај кров
У твојој се кући, свака срећа свила
У кући ти се рађала, мушка дечица
У брду ти расла, винова лозица
У пољу ти расла, пшеница белица
Твоје торове, Бог напунио
Виторогим воловима,
витоногим коњима вилоруним овцама
овце ти се хиљадиле
а краве ти катун промушиле
а пчеле ти небо помрачиле.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник Мирослав Младе

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2010 20:27

-наставак-
1.25. Здравица домаћину куће
Чаша ти пуна рука ти дуга
Срце ти весело, веселио те Бог
У овај дом, под овај кров
У твојој се кући, свака срећа свила
У кући ти се рађала, мушка дечица
У брду ти расла, винова лозица
У пољу ти расла, пшеница белица
Твоје торове, Бог напунио
Виторогим воловима,
витоногим коњима вилоруним овцама
овце ти се хиљадиле
а краве ти катун промушиле
а пчеле ти небо помрачиле.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник Мирослав Младеновић



1.26. Дрво врбово и зетово чување
Ој бела џигерицо
И ти ли си месо
Ој врбово дрво
И ти ли си огрев
А зетово чување
и ти ли си 'рана.
Запис: 1977. године
Казивач Роска Ивановић(1903.г) девојка из село Равни Дел, удата у село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник у основној школи у село Крушевица



1.27. Живели, милени снајку смо довели
Живели, милени снајку смо довели
Ракију да пије, свекра да бије
Обојци да очукује од прашину
И од свекрвину носину
Тањири да пере
По старци да се дере
Ој винце, винце, одакле си винце
„Из Власотинце“
Имаш ли личну карту?
“Имам“
Ајде у гушу
Ој ракијо ракијо
Ја ћу тебе лако
Ја ћу тебе у рње
Ти ћеш мене у трње.
Запис: 1987.године Власотинце
Казивач: Сеизовић Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


1.28. Што се драги не жени
Сокол седи на јелу
Питај те га шта вели
Што се драги не жени
Драги би се женио
Ал се није спремио
Драги чека јесени
Да узреју ораси
Јесени су ораси
Тад се драги огласи.
Запис: 1975.године село Златићево Власотинце Забележио: Мирослав Младеновић




2. Свадбарске здравице
Здравице кума
2.29. Кумовска здравица
Ајд помози боже
Данашњи дан све помогне
Од рада вајда
Што радили-вајдили
Срећан дан, срећан рад
Срећно весеље
Нека су срећни зелени венци
И нека су живели младенци
Који се састају од данас па навек
Нека остареју киао старе планине
Нека обелеју као бели снегови
Нека цветају као пролеће
И везују као јесен
Нека се слашу као снег и со.
Што им мило
Нек им је живо
А што им је и драго
Бог нека им помогне
Бог нека им поживи родитељи
Са обе стране:очеви и мајке
Бабе и деде, браћу и сестре, ујке и ујне
Тетке и тетинови
Кума и старога свата-старојка
Па и њи Бог да почува
Како ове године за свадбу
Тако идуће на стрижбу
Како ове године код ове куће
Тако други пут код наше
Вечито овако да се састајемо
Синови да женимо
Кћери да удајемо
И никад да сае не кајемо
Нека је жив домаћин куће
Весељега Бог у свој дом
Под овај кров
Све му здраво и весело било
Што се донело, то се попило
Што остало то се непросипало
Већ други пут чекало
Запис: 1974.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник основне школе у село Крушевица

Здравице Старојка и домаћина

2.30.Старојкова здравица-наздрављање(1)
Срећни зелени венци
Живели младенци
Да цветају као пролет
Да везују као јесен
Да се мрзе као сол и леб
Каkо сад на свадбу
Такој догодине на стрижбу
Ову здравицу пијемо
За младост
Здрав си домаћине.
Запис: 1976.године Власотинце
Казивач: Тихомир Милошевић
Забележио: Мирослав Младеновић наставник

2.31. Домаћинска здравица-отпоздрав(2)
Ви пијете сви у моје здравље
А ја пијем свима вама
У ваше здравље
Нека буде све ваше
Здраво и весело
Драги гости живели.
Запис: 1976.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Тихомир Милошевић
Забележио: Мирослав Младеновић наставник




Шаљиве здравице

2.32. Шаљива свадбарска здравица (1)
„живели милени,
снајку смо довели
по кућу да шврљка
обојци од прашину
да трљка
обојци од прашину
да очукује
од свекрвину мешину
ракију да пије
свекра да бије.
Запис:1976.године
Казивач: Криста Цекић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник у одновној школи у село Крушевица




2.33. Шаљива свадбарска здравица (3)
Живели милени
Снајку смо довели
По кућу да шврљка
Обојци од прашину
Да трљка
Обојци од прашину
Да очукује
Од свекрвину мешину
Ракију да пије
Свекра да бије.
Запис: 1976.године село Бољаре Власотинце
Казивач Криста Цекић
Забележио: Мирослав Младеновић наставник у одновној школи у село Крушевица




2.34. Шаљива свадбарска здравица (4)
„живели милени,
снајку смо довели
Ракију да пије,
свекрву да бије
Обојци да очукује од прашину
И од свекрвину носину
Тањири да пере
По старци да се дере.“
Запис: 1978.г село Доњи Дејан
Казивач: Лепојевић из Д.Дејана(отац ученице Јасмине)
Забележио:Мирослав Младеновић наставник у одновној школи у село Крушевица

2.35. Комшиска шаљива здравица(5)
Један комшија благосиља
другог комшију овако:

„, Еј мој комшија
да будеш срећан и дуговечан,
да се сас здравље ожениш,
да ти да бог три сина
и да ги сви три ишколујеш.
Један да ти буде доктор,
други да ти буде апотекар
и трећи да ти буде поп.
Доктор да ги преглеђује,
а апотекар да ги трује,
а поп да ги оплакује
-а татко ко гробар да ги сарањује.
Такој да си све паре отидну у ваш џеп“.
Ајд комшију и гости живели
у наше и ваше здравље.
Па незамерите ми
на овуј моју шаљиву здравицу
сас мојега комшију.
Запис из села: Скрапеж и Гуњетина, 1999.године
Забележио: Мирослав Младеновић




Остале здравице:

Здравице ракијом
(кад се пече у казан на лулу)

2.36. Дал је знала ракија

Пада листак ракије
Испред чаше махните
Дал је знала ракија
Да је чаша махнита
Листом би се повила
Јер би винце попила.

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забелеђили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

2.37. Мени у гушу
„Ој ракијо рако
Ја те волим јако
Ајде рако
Мени у гушу
Ој ракијо рако
Ја ћу тебе у рње
А ти мене у трње.“
Запис: село Преданча(Г.Дејан), 1972.године
Казивач: Витомир Ђорђевић(1934.г)
Забележио: Мирослав Младеновић



2.38. Ој ракијо, рако
Ој ракијо рако
Ја ћу тебе лако
Ја ћу тебе у рње
Ти ђеш мене у трње.
Ој ракијо рако
Ја те волим јако
А ти мене никако
Кроз лулу си прошла
Код мајстора дошла
Путовала с неба
Стигла где треба
Живели османе
Теби што остане.

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забелеђили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић

2.39. Кроз лулу си прошла
Ој ракијо рако
Ја те волим јако
А ти мене никако
Кроз лулу си прошла
Код мајстора дошла
Путовала с неба
Стигла где треба
Живели османе
Теби што остане.
Ајд живели.“
Запис: 1980.године село Крушевица
Казивач Чедомир Раденковић (84.г)
Забележио: Мирослав Младеновић







Славске(гостињске) здравице

2.40. Здравица (славска) (1)
„Ајде боже помогни,
што арно
Бог нека даје
срећу и здравље,
на чије смо добро
богу помогло.
Славу славили,
славу незборавили.
Увек све срећно и весело
налазили-једно другог помињали.“
Запис: 1978.године село Бољаре
Казивач: Славко Коцић село Бољаре
Забележили: Гордана Богдановић ученица и наставник Мирослав Младеновић



2.41. Здравица (славска-наздрављање) (2)

„Ајд домаћине срећна ти слава
Срећан био славу незаборавио
Много година и лета
Нека се роди пшеница белица
И у кући дечица.“
Запис:1976.године
Казивач: Криста Цекић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић

2.42. Здравица (славска-отпоздраве) (3)
„Нек су пуне кесе у новцу
И велики торови оваца
Рмака, трмака и младих крмака
Све ти здраво и весело било
Бог ти дао што је теби мило.“
Запис:1976.године
Казивач: Криста Цекић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић

2.43. Здравица (славска-гостинска) (4)
„Живели весели,
нек су нам чаше пуне.
Славу да претерамо.
Домаћину све да буде пуно.
Пуни амбари сас жито,
пуни торови сас стоку.
Нек је добра печаловина,
нек нам све буде здраво и живо.
Нек нам је домаћин жив и здрав
цела фамилија и сви његови гости
да су живи и здрави.
Нек нам је жив Тито и Јованка,
нек нам догодине роди
пшеница талијанка.
Ајд свима живели.“
Запис: 1977.године Горње Повласиње
Забележио: Мирослав Младеновић


2.44. Здравица (гостинска) (5)
„Живели весели
Душмани се обесили
Ко ме мрзи
На прсти да лази
Ко нам зло мисли
Бог да га очисти
Живеле козе и јарци
Бабе и старци
Козе низ путину
Бабе и деде
Низ долину.
Запис: 1977.године, село Крушевица и Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић



26.јул 2009. године, Горешњак вашар
Власотинце
Мирослав Б. Младеновић-Мирац локални етнолог


17 март 210. године Власотинце
Мирослав Б.Младеновић Мирац

Dopuna: 18 Mar 2010 18:50

Додатак:
Из рукописа:
НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар, јун 2007. године Власотинце


17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар