Poslao: 15 Jan 2013 15:27
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Откуда разлика у фонетском лику придева одвожен и одвезен, одношен и однесен и шта нас наводи да грешимо?
Ликови одвожен и одношен претрпели су гласовну промену коју је српски језик наследио још из прасловенске епохе. Реч је о тзв. старом или прасловенском јотовању, које је у то давно време захватило одређене морфолошке категорије. Jедна од њих јесу и трпни придеви глагола чија се инфинитивна и презентска основа завршавају на и (возити, возим; носити, носим и сл.). Знамо да се трпни придеви граде тако што се на инфинитивну основу додаје наставак ен: носи+ен, вози+ен.
У тој позицији, испред самогласника е, и прелази у ј, које јотује претходни сугласник (вози-ти: вози+ен – возјен – вожен; носи-ти: носи+ен – носјен − ношен). Дакле, вожен и ношен јесу регуларне форме глагола возити и носити.
Тако је и: довожен, одвожен, превожен, увожен, односно доношен, одношен, преношен, изношен, уношен, заношен итд.
Зашто јотовање није захватило и глаголе одвести и однети? Зато што је њихова основа одвез- и однес-. Када се на њу дода наставак ен, нема услова за јотовање: одвести (од одвезти): одвез+ен = одвезен; однети (од однести): однес+ен = однесен.
Дакле, правилан облик трпних придева глагола одвести и однети јесте само одвезен и однесен. Тако је и: довезен, извезен, увезен, као и: донесен, унесен, изнесен, пренесен, понесен, занесен (последња два се често употрељавају у пренесеном значењу).
Јотоване сугласнике по старом јотовању налазимо и у: кошен, угрожен, купљен, дељен, враћен, плаћен, премлаћен, али овде се не греши.
Зашто се греши у трпним придевима у којима није извршено јотовање?
Зато што насупрот облицима одвезен и однесен стоје бројни облици као вожен, одвожен, довожен, вожња, вожах, ношен, одношен, ношња, ношах и сл., па се нејотовани облици угледају на бројнији низ, успостављајући нарушен поредак.
У прилогу је сајт који ме је мотивисао
http://www.opismenise.com/index.php/sr-RS/opismeni.....5-prevezen
Облик загрижен је успостављен аналогијом. Регуларна форма глагола загристи гласи загризен. Ту није било јотовања јер није било услова за њега: загристи (од загризти): загриз+ен = загризен.
Дакле, јабука може бити само загризена. Али човек може бити загрижен.
Разлика у значењу је довела до тога да се прихвати и ова друга форма. Значење „захваћен зубима“ остало је резервисано за трпни придев загризен, а аналошка форма загрижен добила је значење „тврдоглав, задрт“.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 15 Jan 2013 18:05
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18561
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lepo i korisno. Hvala u ime svih ljubitelja jezika.
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2013 10:34
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Како одредити РОД ИМЕНИЦЕ? За одређивање граматичког рода именице не треба полазити од њеног природног рода (девојчурак, цуретак и бабац, нпр., именице су мушкога рода). Род именице се одређује на основу атрибута (придева или заменице) који уз њу стоји. Ако је он у облику мушког рода и именица је мушког рода: овај владика, мој тата, храбри војвода (као и: леп цуретак, несташни девојчурак и сл.). Да је именица девојче средњег рода видимо из примера типа „добро (лепо/ово) девојче“. Именице пијандура, пијаница, пропалица, изјелица и мушког су и женског рода; кажемо: „Он је велики изјелица (пропалица, пијаница)“ и „Он је велика изјелица (пропалица, пијаница)“.
Понекад није довољан номинатив да се одреди ког је рода, а и броја именица. Лако именицу леђа проглашавамо именицом женског рода у једнини (па имамо једна леђа!), а именицу деца – именицом средњег рода у множини. У овим случајевима помаже нам акузатив. Дакле, номинатив: ова жена, овај владика, ова врата (деца/леђа). Код именице владика довољан је номинатив овај владика, али код именице врата, деца, леђа није; тек ће акузатив показати разлику, односно род и број: ову децу (као ову жену, што указује на женски род једнине), ова врата, ова леђа (као ова села, што указује на средњи род множине).
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2013 10:50
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18561
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Кад год је то могуће треба испоштовати конгруенцију природног и граматичког рода неке именице, међутим , стилисти дозвољавају одступање у номинативу множине . Добар пример за то су именице као што су судија или војсковођа. У номинативу једнине јасно је да ће односна заменица бити у мушком роду (тај судија, тај војсковођа) , међутим, већ у номинативу множине може се рећи ''те судије'' или ''славне војсковође'' (уместо - ти судије или славни војсковође).
|
|
|
|
Poslao: 11 Feb 2013 12:14
|
offline
- Pridružio: 15 Apr 2011
- Poruke: 572
|
Napisano: 11 Feb 2013 12:07
Kongruencija imenica deca i braća je nešto složenija. Ove imenice imaju oblik jednine a značenje množine. Kongruencija s atributom je gramatička, oblička - jednina ženskog doda: ta, ova, naša, dobra deca /braća, a kongruencija u predikatu je i gramatička (deo predikata koji razlikuje rod - jednina ženskog roda) i semantička (deo predikata u ličnom obliku): Sva deca SU došlA, Naša deca SU dobrA. Zbirne imenice na -ad takođe imaju atribut u ž.r. jed, (gramatička kongruenija, jer su i one jednina ž.r.), ali im predikat može biti i u množini i u jednini (gramatička i semantička kongruencija): Sva čeljad JE došlA, Sva čeljad SU došlA. (Ako sam malo zakomplikovala, daću dodatna objašnjenja)
Dopuna: 11 Feb 2013 12:14
Tek sad vidim da sam ostala dužna OVO :
Rod imenica treba posmatrati odvojeno od njihove promene, od nastavaka u promeni. Većina imenica na -a ženskoga je roda, ima i imenica muškog roda na -a, dalje, u istu vrstu ulaze imenice različitog roda, a imenice istog roda menjaju se po različitim vrstama .
Imenica Nikola menja se kao imenica žena: Nikola, od Nikole, Nikoli, Nikolu...
Da li ćete na osnovu toga zaključiti da je ženskoga roda ?
A nadam se da ne mislite da su imenice tata, deda, vladika imenice ženskog roda
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2013 11:55
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Napisano: 16 Feb 2013 11:28
Ovde govorimo o prirodnom i gramatičkom rodu imenica. Imenice: Nikola, tata, vladika , deda jesu imenice prirodnog muškog roda, ali su gramatičkog ženskog roda jer se menjaju kao imenice ženskog roda na -a (žena). Svoje učenike savetujem da uvek po strani nacrtaju tabelicu
jd. mn.
m. taj ti
ž. ta te
sr. to ta
Na primer , dobili smo zadatak : imenica braća. Imenica brat nema oblik množine (ne može biti bratovi), pa ta imenica kao oblik množine dobija oblik braća (zbirna imenica). Zbirne imenice imaju samo oblik jednine, pa kad imenicu braća stavimo kraj odgovarajućeg kongruencijskog indikatora u tabelu, odmah će nam biti jasno.
Dopuna: 16 Feb 2013 11:55
Uh, sad primetih : Selena reče leđa su jedna. Jesu leđa jedna , ali imenica leđa pripada kategoriji pluralija tantum što znači da oblikom množine iskazuje jedninu (ima samo oblik množine). Ako je srvrstam u tabelu odmah je jasno da je u pitanju srednji rod množine. Vidim da je Selena objasnila, malo drugačije, doduše, ali je objasnila!
|
|
|
|