Pismo srpskoga jezika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поштовани,
Савремени српски језик је, по мом сазнању, једини језик који се пише помоћу два писма (тзв. двоазбучје): српског писма (у народу често називан ћирилица због евидентне сличности са овим писмом) и латиничног писма. Бројни фактори довели су до ове ситуације. О њима ћемо, надам се, дискутовати у оквиру ове теме.
Савремени српски језик је настао почетком 19 века. Реформа Вука Караџића је анахрони и умртвљени старосрпски језик (славеносрпски) трансформисала у „живи“ народни језик. Предности које су донеле Вукове реформе, осетили су и Срби и Србија. Тзв. Вукова ћирилица је била прихваћена од Срба и хваљена у Европи. Некако истовремено(?) долази до реформе „хрватског“ језика. Људевит Гај је у делу „Кратка основа хрватско-славонскога правописа“ установио хрватску латиницу, тзв. Гајева латиница. Уз мале измене ово писмо је данас у употреби у Хрватској.
Данас, у науци (можда је боље рећи у разним научним дисциплинама), не постоји јединствени став у вези писма српског језика. Уметници су, попут научника, подељени у ставовима, мада преовлађује мишљење да је двоазбучје предност за српски језик.
Посматрано из угла појединца, познавање и употреба два писма свакако представља предност. Али не треба занемарити чињеницу да системска употреба два писма представља опасност по опстанак српског језика. Једина суштинска разлика између српског и „хрватског“ језика јесте писање различитим писмима. Уколико прихватимо да се српски језик може писати латиничним писмо, није ли то онда хрватски (или ублажено „хрватскосрпски“) језик?
Народна Скупштина Р Србије је, усвајањем Закона о службеној употреби језика и писама (Сл.Гл.РС - 30/2010), прописала да је у службеној употреби српски језик а службено писмо „ћириличко“ писмо. Службеном употребом сматра се свака званична писана комуникација између правних и физичких лица. Овај пропис је, од ступања на снагу, прекшен више пута него сви остали прописи у правном поретку Србије заједно.

• 1Ovo se svidja korisniku: Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srpski jezik nije jedini koji se piše pomoću dva pisma - malajski i japanski (istina, donekle diskutabilno) koriste više pisama.

Takođe, svi jezici koji ne koriste neki oblik latinice imaju (neslužbenu) digrafiju prisutnu u svakodnevnom životu (tehnička ograničenja, praktični razlozi).

Citat:српског писма (у народу често називан ћирилица због евидентне сличности са овим писмом) и латиничног писма.

Srpski jezik ima dva pisma: latinicu i ćirilicu. Tako su mene u školi učili.

Štaviše, to mi je i logično - kada nešto pomislim na srpskom, to mogu potpuno precizno da zapišem i ćirilicom i latinicom.

Zar ti ne možeš?

Citat:српског писма (у народу често називан ћирилица због евидентне сличности са овим писмом) и латиничног писма. Бројни фактори довели су до ове ситуације.

Kako bi se drugačije ćirilica nazivala?


Citat:Али не треба занемарити чињеницу да системска употреба два писма представља опасност по опстанак српског језика.

Srpski jezik nije u opasnosti dok god ga govore milioni ljudi.
Način na koji oni zapisuju taj jezik nema veze sa opstankom istoga.



Srpski jezik bi postojao (i zvučao potpuno isto) čak i da se ćirilica u potpunosti prestane koristiti. Mnoge zemlje su iz praktičnih razloga promenile korišćeno pismo, pa njihovi jezici nisu nestali.


Citat:Једина суштинска разлика између српског и „хрватског“ језика јесте писање различитим писмима.

Zašto si stavio hrvatskog pod znake navoda?

Citat:Уколико прихватимо да се српски језик може писати латиничним писмо, није ли то онда хрватски (или ублажено „хрватскосрпски“) језик?

"Ukoliko prihvatimo"? Srpski jezik ne samo da se može pisati latinicom, već se piše latinicom - svaki dan, od strane miliona ljudi.





Arčibald Rajs, ja ovde ne vidim nikakav jezički problem. Ono što vidim jeste potreba da se negira postojanje tuđeg jezika, a da se vlastiti nasilno osiromaši uklanjanjem jednom od osnovnih elemenata istoga - jednog od dva pisma koje koriste oni koji govore srpski jezik.

• 1Ovo se svidja korisniku: real
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Др Бора,
Свако питање Вам је "на месту". Пробаћу, колико је у мој моћи, да Вам одговорим на нека од њих.

У праву сте, и мене су, попут Вас, у школи учили да српскохрватски језик има два писма. Али, овде је реч о српском језику (не српскохрватском). Да ли су Вас учили да српски језик има два писма?

Ћирилица се не може назвати другачије, али српско писмо може. Уобичајени назив је Букова ћирилица (по творцу писма, разуме се). Разлике између српског писма и ћирилице су значајне. Нпр. српско писмо нема утврђиваче и умекшиваче самогласника, чирилица их има. Затим, у српском писму не постоји двозначје и двогласје. У ћирилици постоји. Српско писмо се пише, за разлику од ћирилице, по правилу један глас један знак.

Слажем се да српски језик није у опасности док га говоре милиони људи. Али ако је српски са хрватским у говору готово исти, једина разлика се може наћи у писму. Ако наставимо да употребљавамо латинично писмо, како ћемо, ако српско писмо нестане, знати за 100 година да ли говоримо српски или хрватски?

Основно правило српског писма је један глас један знак. Уколико желим да напишем реч "пањ" латинициом мораћу да употребим четири знака, уместо три. Дакле изговорићу реч на српском али ћу је написати на другом језику, јер кршим једно од основних језичких правила.

Поздрав

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dr_Bora ::Srpski jezik nije jedini koji se piše pomoću dva pisma - malajski i japanski (istina, donekle diskutabilno) koriste više pisama.


Srpski jezik nije u opasnosti dok god ga govore milioni ljudi.
Način na koji oni zapisuju taj jezik nema veze sa opstankom istoga.



Srpski jezik bi postojao (i zvučao potpuno isto) čak i da se ćirilica u potpunosti prestane koristiti. Mnoge zemlje su iz praktičnih razloga promenile korišćeno pismo, pa njihovi jezici nisu nestali.
Citat:Једина суштинска разлика између српског и „хрватског“ језика јесте писање различитим писмима.




.

Bobby, gde ja stadoh , ti produzi

Rumunski jezik (a jel govori ga mnogo vise ljudi nego sto je to
slucaj sa srpskim) do 1860 godine pisan je samo cirilicom,a od tada samo latinicom.

Objasnjenje ( a Bobby mozda ima i bolje i korektnije) u
mojim izvorima za promenu pisma su Banatski Shvabe
( Siebenbürger Schwaben) koji su inisistirali, a i iz meni nepoznatih razloga, to je i prihvaceno,
da se rumunski pise samo latinicom.

Taj uzasno komplikovani japanski jezik moze u nekom svom jednostavnom
obliku da se pise latinicnom, a i pisao se u
vreme kada su postojali samo teleksi.

I Turci su svoje pismo ( ako se ne varam u vreme Ataturka) prebacili
na latinicu.

Ja zaista oba pisma ( cirlica i latinica) smatram velikim bogatstvom
naseg nam nasusnog jezika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тачно је за турски и румунски језик. Али то није повезано са српским језиком. Очигледно је да је у оба језика (турском и румунском) једно писмо замењено другим. Дакле, није дошло до увођења још једног писма. Тако да су и турски и румунски језик остали на једном писму. Што се тиче јапанског језика, употреба латиничног писма је тзв. комерцијална употреба писма. Нешто слично се деђава са традиционалним кинеским језиком. Међутим, када јапанци комуницирају међусобно увек, али увек, пишу јапанским писмом. Истина је да Јапанци уче латиницу од почетка образовања, али не у оквиру јапанског језика, већ у оквиру страног, нејчешће енглеског језика.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::Тачно је за турски и румунски језик. Али то није повезано са српским језиком. Очигледно је да је у оба језика (турском и румунском) једно писмо замењено другим. Дакле, није дошло до увођења још једног писма. Тако да су и турски и румунски језик остали на једном писму. Што се тиче јапанског језика, употреба латиничног писма је тзв. комерцијална употреба писма. Нешто слично се деђава са традиционалним кинеским језиком. Међутим, када јапанци комуницирају међусобно увек, али увек, пишу јапанским писмом. Истина је да Јапанци уче латиницу од почетка образовања, али не у оквиру јапанског језика, већ у оквиру страног, нејчешће енглеског језика.

Ja sam se nadovezala na topik u kome je receno da bi srpski
bio i ostao srpski i sa jednim pismo, pa i latnicnim

Nego Archi sta ti kazes na crnogorsko pismo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је црногорски правопис створен да би се "црногорски" језик разликовао од хрватског.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs ::Мислим да је црногорски правопис створен да би се "црногорски" језик разликовао од хрватског.
Прецизно, а надасве - тачно!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Arčibald Rajs,

Citat:У праву сте, и мене су, попут Вас, у школи учили да српскохрватски језик има два писма. Али, овде је реч о српском језику (не српскохрватском). Да ли су Вас учили да српски језик има два писма?

Da li je ovo retoričko pitanje?

Gde su stanovnici Srbije naučili latinicu ako ne u školi?


Citat:Ћирилица се не може назвати другачије, али српско писмо може.

Pokaži tu rečenicu bilo kojem građaninu Srbije i pitaj ga kojim pismom je napisana.


Citat:Слажем се да српски језик није у опасности док га говоре милиони људи.

Obzirom na značaj ove činjenice, drago mi je da se slažemo.


Citat:Али ако је српски са хрватским у говору готово исти, једина разлика се може наћи у писму. Ако наставимо да употребљавамо латинично писмо, како ћемо, ако српско писмо нестане, знати за 100 година да ли говоримо српски или хрватски?

Ako su ti jezici isti, a pogotovo, kako ti kažeš, ako hrvatski uopšte ne postoji već je to srpski, i ako se jedina razlika može naći u pismu, onda čemu briga za srpski jezik? Kako on može da nestane i kako može da ga "proguta" nešto što je isto kao i srpski jezik?

Jezik i pismo nisu isto - ona nepismena baba, koja ni slova ne zna, svejedno priča srpski.

Tu babu da naučiš da se glas a piše 骨, glas b 草, c 体, itd. ona bi i dalje pričala srpski; štaviše, pisala bi i savršeno razumela to što napiše.

Njeno pravo da govori srpski jezik je isto kao i tvoje i moje. Zar ne?

Bi li nju brinuli pojmovi latinice i ćirilice? Teško. Ona zna šta priča i njoj to niko ne može da oduzme.

Naravno, njoj to niko ne želi da oduzme, a to je prilično bitan detalj u ovoj priči.


Citat:Основно правило српског писма је један глас један знак. Уколико желим да напишем реч "пањ" латинициом мораћу да употребим четири знака, уместо три. Дакле изговорићу реч на српском али ћу је написати на другом језику, јер кршим једно од основних језичких правила.

Reč "panj" ima tri slova, ne četiri.


Citat:Али то није повезано са српским језиком. Очигледно је да је у оба језика (турском и румунском) једно писмо замењено другим.

Totalna promena pisma nije uništila te jezike. Po kojoj onda logici srpskom jeziku može da škodi korišćenje dva pisma?

Citat:Што се тиче јапанског језика, употреба латиничног писма је тзв. комерцијална употреба писма.

Ja sam mislio na upotrebu tri različita sistema znakova u japanskom jeziku, ne na latinicu. No, oni to ne mogu da koriste kako im dođe (kao mi), pa nije toliko ni bitno.



Arčibald Rajs, ja i dalje ne vidim u čemu je problem.

Mogao bih da prihvatim, pa čak i razumem, zabrinutost za opstanak ćirilice, samo kada me u tome ne bi ometala dva omanja detalja:

- stavljanje jednakosti između jezika i pisma;

- bespotrebno čačkanje u jezike drugih nacija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bez namere da diskusiju usmerim u pravcu razglabanja o "crnogorskom" jeziku i pismu, prilažem jednu vest i jedan link, da se malo zabavite i informišete.

Citat:Na internet sajtu organizacije „Krstaš„, čije je sedište u selu Lovćenac kod Malog Iđoša, može se pročitati da su „etnički“ crnogorski iseljenici u Australiji prošle godine naišli na „jezičku“ prepreku.

Predsednik tamošnjeg udruženja pokušao je da pokloni nekoliko knjiga sa „crnogorskom tematikom“ Kongresnoj biblioteci Australije. Tamo mu je rečeno da je poklon dobrodošao, ali da će knjige, saglasno lingvističkim pravilima, biti bibliotečki zavedene kao knjige štampane na srpskom jeziku, zato što je govor na kojem su pisane jedan od dijalekata srpskog jezika.

Ćутра ћемо се наћи у ресторану

Još jednom bih zamolio da prethodno napisano ne uzimate kao poziv i povod za diskusiju, pošto je sve svima jasno.

Da se i ja okrenem temi. Smatram da je sasvim opravdan stav da jedan jezik ima samo jedno pismo. Ne smeta da ih ima više, ali samo jedno od njih može da se smatra karakteristikom jezika. Prema tome, sasvim sam uveren da jedino ćirilica, ovakava kakvom je danams poznajemo, treba da bude i ostne pismo srpskoga jezika.

Negde sam ranije pročitao, da li u ovoj temi, ili u onoj iz koje je ova proistekla, da je lakše/brže pisati latinicom nego ćirilicom. Ne znam odakle takva ocena? Da li je to rezultat neke analize ili studije? Ja sam npr. u osnovnoj školi imao druga koji je pisao ćirilicu štampanim slovima (pisanim slovima nije ni pisao), jednako brzo kao i svi mi ostali koji smo pisali ćirilicom i latinicom, "pisanim" slovima.

Takođe, postoji mišljenje da je osobama koje se bave tehnikom, zgodnije da koriste latinicu nego ćirilicu. Nadam se da nije potrebno da navodim razloge koji su doprineli takvom mišljenju? I sam sam takođe bio u (ne)prilici, da zbog posla, mnogo više koristim latinicu nego ćirilicu. Gotovo da mi nije padalo na pamet da tekstove vezane za mašinsku tehniku pišem ćirilicom. Sa druge strane, čudio sam se kako rusi sve tekstove iz oblasti tehnike pišu ćirilicom? Čak štaviše, oni i u obrascima zamenjuju neke latinične oznake koje su u celom svetu prihvaćene kao standardne, svojim ćiriličkim oznakama. Npr., oznaku za silu "F", pišu kao "Ф". Mogu da se pohvalim da sam nedavno, upravo ćirilicom, i sam napisao jedan poduži tekst iz oblasti mašinske tehnike. Isprva sam se bojao na šta će to sve da liči, ali, desilo se da je moj strah bio neopravdan, jer nije bilo nikakvih problema pri mešanju ćiriličkog teksta sa latiničnim oznakama i obrascima. Prema tome, za mene lično, razbio sam "mit" da ćirilica nije pogodna za pisanje tekstova iz oblasti tehnike.