Porijeklo riječi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam da li je bila tema slicna ovoj, ali sam sigurna da ce jos nekome nekada zatrebati. Mozda ne ova rijec ali neka druga sigurno.

Mozemo da zapocnemo ovdje - a ko zna gdje cemo zavrsiti.

Znaci Etimologija - grana lingvistike koja proucava porijeklo rijeci.

Mene licno zanima ormar ili orman (zavisi ko dolazi iz kojeg govornog podrucja).

Da li neko zna?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova reč potiče od latinskog armarium, pa je ormar nešto bliži izvornom obliku (mada svakako nije očigledno); s druge strane, ako smo bez problema prihvatili prelazak početnog a u o, nema razloga da zabranjujemo promenu završnog r u n, čime dobijamo oblik orman. (U italijanskom je došlo do slične „metamorfoze“, pa kod njih ova reč glasi armadio. I u našem i u italijanskom jeziku ova promena je posledica težnje da se izbegne nagomilavanje dva ista glasa — tzv. disimilacija.)

Dakle, original je latinski, a naša dva (pravopisno ravnopravna) oblika predstavljaju (poprilično) iskrivljene verzije originala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Bojane Basicu.

Jel' imas neku strucnu literaturu koju bi preporucio sto se tice porijekla rijeci?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dva kapitalna dela: Vujaklijin ''Leksikon stranih reči i izraza'' i ''Rečnik stranih reči i izraza'' Klajna i Šipke;prvi imam baš odavno, a ovaj drugi se već nekih desetak dana ponosno kočoperi u mojoj biblioteci. Bio sam presrećan što sam ga dobio i nisam zagledao da li je ovo baš u slovo tačan naziv, već sam odmah počeo po nemu da ''surfujem''.
Inače, kao izuzetno dragoceno komparativno sredstvo može ti pomoći Vukov ''Riječnik'' jer su u njemu jedinice obradjene na latinskom i na nemačkom, tako da se može relativno lako doći do izvornika reči. Posedujem original, dragoceno treće izdanje iz 1898. godine , štampano u Beogradu i kada ti nešto zatreba, samo pitaj. Naravno, postoje još mnogi drugi rečnici (Kangrgin, zatim neka džepna izdanja ) ali ako imaš Vujakliju i Klajna-Šipku, imaćeš odgovore na sva pitanja.A pošto nam je Bojan ovde stalno kao dobra vila (nekako slutim da ima Rečnik Matice srpske ) onda smatraj da nema pitanja na koje nećemo moći da odgovorimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius je sve pomenuo, samo ne ono najbitnije za ovakva pitanja: Etimologijski rječnik Petra Skoka. Vujaklija i Klajn—Šipka dobri su samo za strane reči i izraze.

Što se tiče poslednjenavedenog, Siriuse, žao mi je što si ga kupio tek pre desetak dana; kad si već toliko čekao, mogao si sačekati još malo pa da kupiš drugo izdanje koje će biti (nadamo se) urađeno kako treba. Naime, prvo je prepuno grešaka, autori zbog toga užurbano rade na drugom, a sam Klajn u poslednjem NIN-u potvrđuje ovo i podseća na poslovicu o prvim mačićima. (Nadam se da će autori makar negde javno okačiti spisak korekcija, kako bismo i mi koji smo dali ne baš male pare za to prvo, „mačeće“ izdanje dobili makar deo onoga što smo očekivali; ili će i to otići u vodu zajedno s mačićima?)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam ga spomenuo jer je to rečnik za profesionalce, a naša draga Ella se bavi drugim poslom i nema toliku ambiciju, ali svakako si u pravu što ga spominješ, neka se zna. Za Vujakliju i Klajna-Šipku treba ,naravno, predznanje da bi se komparativno iskoristili kao pomoć u etimološkom istraživanju, no - rekoh - stvar je ambicija. Inače, znam za ove nedostatke, ali izdavač mi je ponudio izuzetno povoljno (hiljadu dinara jevtiniji nego u prodavnici i na nekoliko rata), prihvatio sam ponudu. Uz listu korekcija nekako ću se snaći do drugog izdanja...Pozdrav!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

А што би ормар била латинска реч - само зато што је записана у речнику?
Јесу ли се додиривали стари Срби и стари Римљани, и ко је од кога преузео реч?
Има ли везе реч ормар са речју амбар?
Ко жели да одговори?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nanistojs

Citat:А што би ормар била латинска реч - само зато што је записана у речнику?

Kako to misliš - samo zato što je zapisana u rečniku? A gde treba da bude zapisana?

Citat:Јесу ли се додиривали стари Срби и стари Римљани, и ко је од кога преузео реч?
Ovo pitanje bi morao mnogo preciznije da postaviš. Sloveni su se ''dodirivali'' sa mnogima, pa i sa Rimljanima, a zna se čija je kultura starija (nisam rekao civilizacija) i čiji je uticaj bio jači. Latinski jezik je, pored grčkog, postao nezamenjivi deo svetske baštine, pa i mnogih struka. Recimo medicinska nauka (i ne samo ona) nezamisliva je bez upotrebe latinskih izraza.

Kad je reč o preuzimanju slovenskih reči, poznato je da je jedina slovenska reč koju je preuzeo engleski jezik reč vampir, a ni drugi jezici nisu se mnogo ''pretrgli'' od preuzimanja naših reči. Naravno, pri tom ne računam granična područja sa susednim narodima gde su izmešani običaji, kulture , stil življenja pa i jezici, te nije neobično da se tamo čuju i reči našega jezika, prilagođene dotičnoj kulturi.

Da ne cepidlačim previše, ali u principu treba izbegavati izraze tipa ''stari Srbi'' ili ''stari Grci'' jer su kolokvijalni, neprecizni i nenaučni. Bolje je precizirati period o kome hoćeš da govorimo. Ja znam mnogo ''starih Srba''... Viđam ih svaki dan na ulici.

Citat:Има ли везе реч ормар са речју амбар?
Ко жели да одговори?

Ambar (tursko ambar, hambar, persijsko anbar) jeste spremište za sitnozrnastu hranu pa ti proceni da li ima veze sa ormarom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта говори чињеница да је латински језик у употреби у медицини? То је само конвенција.
Ево нпр. у Србији се на једном (можда и више) филозофском факултету користи немачко-хрватски речник. Говори ли то да је "хрватски" језик незамењиви део светске баштине или да су наши били немарни према свом језику и својим студентима - јер нису издали немачко-српски речник?
А под појмом старих Срба не мислим на старце по годинама или по духу, већ на античке Србе, на Етрурце или Рашане, па онда на Илире и Трачане - многобројна српска племена.
Не постоји словенски језик и словенска реч (ако смо обоје Словени).
То је шупаљ (политички) назив, исто као да кажете југословенска реч.
Поздрав!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nanistojs
Citat:Шта говори чињеница да је латински језик у употреби у медицини? То је само конвенција.


Samo konvencija?!? Što se onda ne dogovoriše da u medicini bude, recimo, finski jezik nego baš latinski?

Citat:Ево нпр. у Србији се на једном (можда и више) филозофском факултету користи немачко-хрватски речник. Говори ли то да је "хрватски" језик незамењиви део светске баштине или да су наши били немарни према свом језику и својим студентима - јер нису издали немачко-српски речник?


To drugo. I nije to jedini primer. Pogledaj Bojanov post u kome spominje Etimologijski rečnil.

Citat:А под појмом старих Срба не мислим на старце по годинама или по духу, већ на античке Србе, на Етрурце или Рашане, па онда на Илире и Трачане - многобројна српска племена.
Znam da ne misliš na te starce, ali kad već hoćeš da cepaš dlaku na četvoro , onda budi dosledan u tome.

Citat:Не постоји словенски језик и словенска реч (ако смо обоје Словени).
То је шупаљ (политички) назив, исто као да кажете југословенска реч.
Поздрав!

Proveri na stablu indoevropskih jezika šta tačno piše, pa se onda bavi zaključivanjem ima li našeg jezika ili nema. Tamo se lako može videti koji jezik je prvo nastao.

Bez predznanja nema ozbiljne rasprave.

Pozdrav i tebi.