offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
micoboj ::U Pravopisu srpskoga jezika, Matica srpska - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2002, priredili M. Pešikan, J. Jerkovic i M. Pižurica, na strani 112, tačka 60e stoji: "Spojeno se piše obadva, obadvoje i sl..."
Da li se ovo može smatrati previdom autora ili su namjerno naveli ove nepravilne riječi? Nije valjda da su za njih ove riječi pravilne???
Da ne bi izazivao nedoumice kod sebe i kod drugih, preporučujem da citiraš potpun tekst jer se u njemu nalazi odredjen i jasan odgovor koji otklanja sve nesporazume:
Citat:Pravopis srpskoga jezika, ekavsko školsko izdanje, Matica srpska, Novi Sad, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000. str. 256-257
oba m. i s., obaju, obama; u ž. rodu obe, obeju, obema (ek.), obje i obije, obiju, objema (ijek.); u primeni se dopunjava sa obojica za m. osobe, oboje za živa bića (za muško i žensko ili uz im. tipa pilad i pilići) i za apstr. pojmove ("oboje mu je na umu, posao i kuća"), oboji, -e, -a (uz imenice u mn., npr. oboji svatovi, oboje čarape); u istom zn. (stilski nešto pojačanom) :eek: :eek: :eek: i var. obadva, obadv(ij)e, obadvojica, obadvoje, obadvoji; primena i gram. promena (za obe varijante) kao dva, dvojica, dvoje, dvoji (v.)
Kao što svi vidimo i svi znamo, zbirni broj obadvoje koristi se za lica i stvari mešovitog roda ili srednjeg roda. Tako kaže pravopis.
Rasprava o zbirnim brojevima (ili brojnim pridevima, kako reč obadvoje objašnjava Pravopis bosankoga jezika) vodi se na mnogim forumima(srpskim, hrvatskim, bosanskim, pa čak i na jednom gej forumu) i najveći broj diskutanata previdja ovu važnu finesu i ne stižući u nepažljivom čitanju do nje.
Kad smo već kod te reči, navešću da se ona pojavljuje već i u Vukovom ''Riječniku'' u više varijanti (obadva, obadvije, obadveručke, objeručke, obadvoje, obadvojica itd), a da se kraća verzija oba (na koju autor upućuje) pojavljuje i kao obadva, obedva ,obe dvije) ; to nije presudan činilac u ovoj raspravi jer Vukov ''Riječnik'' nije ''Sveto pismo'' ili dogma, ali jeste važan. Zašto? Pravopis ne insistira uzalud na pojašnjenju u istom zn. (stilski nešto pojačanom) jer se u našoj literaturi, lektiri pa i u kolektivnom pamćenju zadržao i taj stil koji se danas naziva arhaičnim.
Stil je nešto što izdvaja jednog autora od drugog. Kada bismo govorili samo oboje (eliminišući obadvoje) ugrozili bismo načelo jezičke ekonomičnosti:jezik teži da sa što manje oblika izrazi što više značenja i zato pribegava polisemiji kad god je to moguće i kad ne preti opasnost od nesporazuma. U ovom slučaju ne preti nam nesporazum. Pre bih rekao da je zbirni broj obadvoje (kao i mnoge reči ) vremenom evoluirao u redundancu, lepi višak ,kako to skladno umeju da kažu teoretičari komunikologije.
PS
Za one koji bi i dalje da cepaju dlaku na četvoro i insistiraju da je obadvoje pleonazam preporučujem da pre toga pročitaju u ''Srpskom jezičkom priručniku'' (Ivić,Klajn, Pešikan, Brborić, ''Beogradska knjiga'' 2004) odeljak pod nazivom ''Pleonazmi koji to nisu'' pa će se svi iznenaditi koliko se reči, koje mi obično proglašavamo pleonazmima, kao takve redovno pojavljuju i stekle su pravo gradjanstva.. Ako neko nema tu knjigu, sa zadovoljstvom ću skenirati navedeni tekst bez obzira na OT, veoma je koristan - kao i cela knjiga, uostalom.
|
dakle, reč "ukoliko" postoji!
. Evo ti, najkraće, bez ulaženja u teoriju gramatike (vrste reči, funkcija, tvorba) sken iz Rečnika jezičkih nedoumica (najnovije izdanje, 2007) . Za to što tebi treba ima sasvim dovoljno. Ima tu i drugih sitnica, onako -usput, koliko da te zaintrigiram da kupiš to vredno izdanje velikoga Ivana Klajna. Pozdrav!
