Srpska latinica: piši kao što čitaš!

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Poznati lingvista dr Milan Šipka predlaže usavršavanje srpskog latiničnog pisma po principu „jedan (jedinstven) grafem za jedan fonem standardnog jezika”, kako je uređena i srpska ćirilica.



Dr Milan Šipka kaže da usavršavanje srpskog latiničkog pisma ne predstavlja nikakvu radikalnu reformu, već samo prestilizaciju digrafa. Ipak, priznaje da su mišljenja oko njegovog predloga podeljena: razloga za i protiv ima dosta, a koji će razlozi pretegnuti, neka pokaže praksa.

Ceo tekst:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

PS. Skrećem pažnju da je ovo lingvističko, a ne političko pitanje! Nemojte da idete van teme!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Pošto sam i ja odaaaavno o razmišljao o ovom pitanju, "moja" nova slova su bila ovako zamišljena:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh, ako bi se krenulo sa reformom, onda je red da se konacno ubaci i samoglasnik Î (muklo I).
Gornja grafema je iz rumunskog jezika.

U srpskom se muklo I izgovara, ali se ne pise.
Posledica toga je da "slovo R ponekad moze imati ulogu samoglasnika".
Ranije je muklo I cesto pisano kao E (Serbija, berdo, verba - Srbija, brdo, vrba), ali je Vuk malo omasio po ovom pitanju.
Ukoliko lepo izanalizirate gornje reci, videcete da je naglasak negde ispred slova R, a ne na samom slovu. Ukoliko bi bio na samom slovu, onda bi se te reci izgovarale kao Srébija, brédo, vréba (koristim sada é da bih docarao donekle izgovor).
Vuk je pogresio, verujte mi na rec

Znaci, moj glas ide i za ubacivanje muklog I, pa da konacno kao sav svet imamo R koje je iskljucivo suglasnik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Muklo i"? Hm, ne primećujem ga u navedenim rečima... A ni u ćirilici Ovde je samo reč o kvalitativnom izjednačavanju latinice i ćirilice, ne o uvođenju novih slova i glasova...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZoNi ::"Muklo i"? Hm, ne primećujem ga u navedenim rečima... A ni u ćirilici Ovde je samo reč o kvalitativnom izjednačavanju latinice i ćirilice, ne o uvođenju novih slova i glasova...
Ne primecujes ga zbog toga sto si tako naucio i navikao.
Meni srpski nije maternji, i ja ga jos kako primecujem, a primecuju ga i svi oni stranci koji ne pisu Srbija, vec Serbia, jer im je ovo prvo nelogicno, i citali bi ga sasvim drugacije od onoga kako ga mi sada citamo.
Nateraces me na kraju da potrazim mikrofon, pa da nasnimim, da bi mogao da uocis razlike.

Pokusaj da izgovoris dugo B, ono, kao kada kazes Aaaa kod doktora. Izgovorices u stvari Bîîîîîîîîîîîîî.
Rusi ga pisu ы.


Jasno mi je o cemu je tema, no rekoh - ako se vec rade reforme, onda nije lose da se i ovo odradi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby ::Pokusaj da izgovoris dugo B, ono, kao kada kazes Aaaa kod doktora. Izgovorices u stvari Bîîîîîîîîîîîîî.
Rusi ga pisu ы.
Hm, pa valjda ni jedan suglasnik ne može da se izgovori "dugo" Kad izgovaraš "dugo" npr. B, ti u stvari kažeš B, pa iza toga nekevo muklo A (imho, najsličnije engleskom neodređenom članu A), ali u svakom slučaju, to nije glas u srpskom jeziku (opet: imho ).

U svakom slučaju, predlog dr Šipke mi se dopada, jer ne vidim razlog da i latinica u srpskom jeziku ne bude analogna ćirilici. A uvođenje dodatnih slova/glasova i u ćirilicu i latinicu? Ne znam, stvarno nemam neko mišljenje o tome...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rumunski poznaje muklo I i muklo A.
Za muklo I sam vec objasnio kako zvuci.
Muklo A ti je ono kada recimo neko drzi govor, pa se zbuni, pa onda pocne nesto kao "ahm... ahm".
E, to sto neki opisuju kao "ahm", to je muklo A.

Ako ja primecujem muklo I u reci Srbija, to znaci da ga tu i cujem, i izgovaram. To sto ti kazes da to nije glas u srpskom jeziku, to samo znaci da je Vuk omasio. Pre njega su ljudi jos kako pisali jos jedno slovo u reci Srbija , samo sto su koristili E ili nesto trece umesto muklog I.

Elem, potrazi na Googlu "Hora Sîrba"
To ti je na rumunskom "srpsko kolo", a tako nazivaju svako brzo kolo.
Elem, svaki rumun ce da primeti da taj glas tu postoji, posto mu je uvo od malena naviklo da ga primecuje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ZoNi

Ima pravo bobby. Gledao sam neko istrazivanje u kome se pokazuje da deca do ne znam koje godine (2 ili 3) gubi sposobnost razaznavnanja nekih glasova kojih nema u maternjem jeziku.
Zato je Kinezima tesko da razumeju kineski koji bi recimo Srbin naucio, ili je Englezu tesko da razlikje č i ć, tj. đ i dž.

Vuk jeste napravio azbuku koju mi koristimo, ali ne mozemo da tvrdimo da je savrsena.

• 2Ovo se svidja korisnicima: helen1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milan Šipka je jedno od naših najvećih imena u oblasti lingvistike, sa ogromnom referencom, i vrlo ozbiljno treba primiti njegove predloge iz više razloga. Jedan od tih razloga je vezan za dijalektičku borbu ''vukovaca'' dogmata i ''vukovaca'' reformatora i revizionista. Niko ne spori Vukov epohalni značaj za naše pismo, azbuku i jezik; u vremenu kada se on bavio reformom našeg jezika to je izgledalo kao kada bi se neko u Etiopiji bavio svemirskim programom (izvinjavam se Etiopljanima zbog poredjenja, no pretpostavljam da imate predstavu o dimenziji Vukovog sizifovskog i misionarskog rada). Naravno, vremenom jezik je evoluirao i više niko od naših lingvista nema pravo da traži da se slepo drže Vukovih načela koja su, u vremenu kada su nastala bila revolucionarna, a sada su ''zrela'' za promene. U tom svetlu posmatram i ovu Šipkinu inicijativu. Šta u toj inicijativi ne može da se promeni? Naš fonetski sistem ima pet vokala (glasova koji se tvore vazdušnom strujom bez prepreke te mogu da se pevaju, odnosno izgovaraju bez smetenje kakvu nepopravljivo ima , npr. navedeno Bbbbb ili Rrrrrr). Ne samo to, ali neka to bude za početak.

Glavni problemi grafičke prirode u procesu koji se zove preslovljavanje pisma kod nas se javlja u tome što ćirilica nema digrafe ( u štamparstvu ih nazivaju ligaturama - lj, nj, dž) i dijakritičke znake (crte, crtice i tačke iznad ili ispod slova, osim iznad malih pisanih slova j , p , t i g, ispod malog pisanog š, kao i tačke iznad broja 1 kako se nekada u knjigovodstvu pisalo ). Upravo je Vuk na taj način pojednostavio ćirilicu. Sada bi trebalo uraditi suprotan proces , a da se u lingvistici ne napravi zemljotres. Taj proces nastaje iz istih onih razloga zbog koga je ranije ćirilica pojednostavljena - da bismo lakše ostvarili komunikacijski čin.

Šipka je sigurno pred sobom imao i ovu knjigu čije vam delove predstavljam kao ilustraciju koliko je revolucionaran posao koji on predlaže. Za neke dogmate ovi predlozi jesu jeres, ali tako to uvek u nauci biva. Meni je svakako drago što se na MC može podstaći i ovakva rasprava. Očigledno je da je ona više nego potrebna. Na ovim skenovima možete pročitati delić problematike koja je ovde načeta.
Knjiga se zove ''Naša azbuka i njene norme'', napisao ju je akademik profesor dr Mitar Pešikan, a objavili su je zajednički ''Vukova zadužbina'' (!), ''NIP Politika'' i ''Zavod za udžbenike i nastavna stredstva'') u Beogradu 1990. godine. Ko želi da je pronadje, evo i skena korica da bi je lakše pronašao. Naravno, tu je i neizostavna kapitalna knjiga Petra Djordjića ''Istorija srpske ćirilice''.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Šipka svakako nije prvi koji predlaže nešto slično. To je predlagao još Đura Daničić (i to, od njegovih slova u upotrebu je zaista ušlo ’Đ, đ’, dok su ostala bila ’Ļ, ļ’, ’́N, ́n’ i ’́G, ́g’; štaviše, rečnik JAZU štampan je ovakvim pismom, ali nije se dalje održalo), a u novije vreme o sličnoj reformi pisao je i Slobodan Nedeljković, po čijoj bi ideji srpska latinica izgledala ovako:



Da budem iskren, Šipkina rešenja mi se mnogo manje dopadaju od Nedeljkovićevih (a pritom vidimo i da se Šipka za ’LJ, lj’ poveo za Đurinom idejom).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Normirani srpski jezik ne poznaje nikakvo muklo i o kome je ovde bilo reci. Neko je napisao da se to muklo i cuje kada izgovaras dugo B ili bilo koji drugi suglasnik dugo. To sto se tada cuje jeste poluglasnik, koji se u nauci obelezava grafemom ,,obrnuto e". Poluglasnik postoji i danas u, na primer, prizrensko-timockom dijalektu (u recima kao sto su vlk i slza).
Poluglasnik se javlja i u nekim izuzetnim recima, na primer u prezimenu Bkic, izmedju prva dva konsonanta.

A sto se tice teme... u pitanju je nazovireforma koja ne doprinosi nicemu.