Uticaj konteksta na znacenje reci

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako se u gramatici, lingvistici ili filologiji naziva pojava da u razlicitim recenicama ista rec poprima razlicita znacenja? Na primer:
1) Helena je bila sama na ''Carskoj Bari''.
2) Helena nije bila sama na ''Carskoj Bari.''

U prvoj rec ''samo'' ima znacenje da pored Helene nije bio niko sa njom na ''Carskoj Bari'', dakle iskljucuje bilo koga, a u drugoj recenici ista rec znaci da je bio jos neko sa njom. Da li neko od vas zna kako se ta pojava u nauci o jeziku naziva?

Pozdrav

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2011 15:16

Pretpostavljam da se radi o višeznačnosti (polisemiji).
Isplazio je jezik od napora. Naš jezik bogat je rečima. Pokidao se jezik cipele.
Primer koji je elbatas naveo nije odgovarajući jer pretstavlja potvrdan i odričan oblik glagola biti u perfektu.

Dopuna: 05 Mar 2011 15:17

predstavlja treba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok, medjutim mene zanima slucaj kada ista rec kao u mojim primerima ima ne samo razlicito znacenje nego i suprotno znacenje. U prvoj recenici pridev ''sama'' svojim znacenjem iskljucuje bilo koga, a u drugom primeru ona svojim znacenjem ukljucuje jos nekoga.

Vi mozete da kazete i ovako:
Isplazio je jezik od napora.
Nije se pokidao jezik cipele.

Ostaje ipak razlicito znacenje izraza ''jezik'' stim sto smo sada uveli i negaciju.

Ono sto mene interesuje jeste da li ja mogu promenom konteksta, nemora to da bude neka rec za negaciju nego recimo ubacivanjem dodatnih reci ili recenice ispred ili iza reci ''samo'', da promenim njezino znacenje tako da ona poprimi suprotno znacenje od svog osnovnog? Da li to moze da se izvede ili je neophodno da recenica u tom slucaju bude odrecna prema prvoj sa kojom se uporedjuje?

Na primer:
Sedeo je sam na klupi.
Sedeo je sam na klupi, a pored njega je sedela devojka biserne kose.

Kako se recenice ovakve vrste, kao ova druga, nazivaju u nauci o jeziku?

• 2Ovo se svidja korisnicima: elbatas, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne shvatam baš o čemu govoriš.
U određenom kontekstu, rečenica uvek može drugačije da "zvuči". Zato često novinari izvlače rečenice iz konteksta i time one dobijaju drugačije značenje, često suprotno od onog što je govornik rekao.
Evo jednog lepog primera (ja sam ovu rečenicu napisala ovde, na forumu, a Dubara mi je skrenuo pažnju na promenu značenja zbog izostavljene zapete): "Moj pas iskreno i ne laje", a trebalo je "Moj pas, iskreno, i ne laje".
U prvoj rečenici ispalo je da pas ne laje iskreno, već onako... , dok u drugoj ja dajem svoj komentar kao "da vam kažem iskreno".
Je li ovo odgovor?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

''Ne shvatam baš o čemu govoriš.
U određenom kontekstu, rečenica uvek može drugačije da "zvuči". Zato često novinari izvlače rečenice iz konteksta i time one dobijaju drugačije značenje, često suprotno od onog što je govornik rekao.
Evo jednog lepog primera (ja sam ovu rečenicu napisala ovde, na forumu, a Dubara mi je skrenuo pažnju na promenu značenja zbog izostavljene zapete): "Moj pas iskreno i ne laje", a trebalo je "Moj pas, iskreno, i ne laje".
U prvoj rečenici ispalo je da pas ne laje iskreno, već onako... , dok u drugoj ja dajem svoj komentar kao "da vam kažem iskreno".
Je li ovo odgovor?''

Smatram da jeste odgovor. Stvar je u tome sto ja zelim da znam kako da nazovem recenice onakve vrste (naucnim, strucnim izrazom). Ne mogu da izadjem pred nekim i da kazem da je recenica sasava ili sizofrena to je uvredljivo, ali se takve recenice srecu i u literaturi cak i u onoj ozbiljnoj. Zato bih voleo da znam pravi izraz za takve jezicke pojave ako takav izraz uopste postoji?

Evo jos jednog primera:
''Poruka u pismu koja najavljuje pocetak velikog rata na Bliskom Istoku, mora da se odnosi na mnostvo ratova koji su se nekada dogodili na raznim mestima u svetu, pa su se zavrsili. Kako posle ove poruke sledi najava o sutrasnjem lansiranju rakete sa ljudskom posadom prema planeti Mars, znaci da se ona mora objaviti u buducnosti, i zato se ne moze odnositi samo na Bliski Istok, jer se on vec mnogo vekova nalazi u ratnom stanju.''

Kako bi ovakav tekst neki jezicki strucnjak nazvao?

• 2Ovo se svidja korisnicima: elbatas, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ta rečenica se zove kontekstualna rečenica, a deo teksta u kome se nalazi (i na koji utiče) zove se kontekstualni . Može se prepoznati po kontekstualnom signalu (reči koja izaziva kontekstualnu nedoumicu).

Na osnovu grčke reči amfibolija (dvoznačnost, nedoumica) može se reći za takve rečenice i da su amfibolične.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li su dvoznacne (amfibolicne) recenice isto sto i dvosmislene?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dvoznačnost i dvosmislenost jesu sinonimi. Dakle, postoje razlike, ali ne suštinske. Dvosmislenost može da bude alegorijska, simbolička, a dvoznačnost može da bude strukturalna - da značenja jednog iskaza budu očigledno različita. U tom kontekstu rekao bih da je dvosmislenost fleksibilnija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Mar 2011 13:13

Рекла ми је:

Волео ме је више од тебе.

Давно, давно...

Dopuna: 06 Mar 2011 13:17

А и смешно је:

Овде почива наш драги и никад не прежаљени...тај и тај.

Мада се и то прихвата - скупа су слова (два евра).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Često možete čuti ovakve konstrukcije:
Poznaješ ga bolje od mene...a pri tom misle: ''Poznaješ ga bolje nego ja''.

Problem u razumevanju nastaje kada ljudi ne žele da ulože dovoljan napor kako bi izrekli razumljivu, pa time i smislenu rečenicu.

Setite se nepravilne upotrebe prezenta u glagolaskom obliku futura:
-Možda dođem sutra, možda ga nađem, itd.
-