Poslao: 16 Nov 2006 23:19
|
offline
- duna
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 16 Nov 2006
- Poruke: 1
|
Da li je ispravno: magnetno polje, magnetna traka
ili magnetsko polje, magnetska traka?
Ili oba?
help, pliiiiiz!!
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 17 Nov 2006 18:06
|
offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
U Rečniku Matice srpske pored pojma magnetni stoji „= magnetski“. Dakle, ispravno je i jedno i drugo.
|
|
|
|
Poslao: 17 Nov 2006 18:32
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Ovaj topic stoji ovde od juče, a niko od brojnih lingvista na MC (inače, sve rodjenih cepilaka) nije regovao i kahm, kahm, podsetio dotične da postoje prisvojni i opisni pridevi, te je dilema ovakve vrste izlišna...Uspavane lepotice, šta se dešava?
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 03:02
|
offline
- filipm81
- Ugledni građanin
- Pridružio: 21 Maj 2004
- Poruke: 316
- Gde živiš: Nis
|
Tako je Sirius! Lepo zapažanje.Oba prideva su pravilna, ali sa različitim značenjima (prisvojni i opisni).
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 09:13
|
offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
Pretpostavljam da ne tvrdite kako je potpuno određeno šta označava sufiks -ski a šta -ni?
U koju god našu gramatiku da zavirimo, krajnje je nedorečeno kad se koristi jedan sufiks a kad drugi. Čak i u popularnoj literaturi, poput Rečnika jezičkih nedoumica, Klajn se ograđuje od bilo kakve šematizacije i tvrdi kako „Nema opšteg pravila o tome kad će se upotrebiti jedan a kad drugi“; sve to potkrepljuje raznim tipovima primera:
1) sufiks -ski u srpskom a -ni u hrvatskom: autobuski/autobusni, operski/operni, poreski/porezni;
2) oba sufiksa znače isto: padeški/padežni, obalski/obalni;
3) sufiksi imaju različito značenje: logički/logičan.
Ako sam dobro shvatio, vi tvrdite kako uvek postoju distinkcija kao pod rednim brojem 3, a očito nije tako. Da bismo za neki konkretan pridev proverili u koju grupu spada, treba zaviriti u gramatike ili rečnike (i nadati se da ćemo tamo naći baš to što nam treba). Ovog puta smo imali sreće, budući da Rečnik Matice srpske stavlja znak jednakosti između ovih dvaju oblika, što znači da su oba ispravna i imaju isto značenje.
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 11:59
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
U tom slučaju ne bi bilo potrebe i za opisnim i prisvojnim pridevima; reč je o nečemu drugome: dobro si se pozvao na Klajna jer je on naš najfleksibilniji lingvista, poslednji živi iz velike četvorke koja je sastavila ''Jezički priručnik''. U tom priručniku naći ćeš na više mesta objašnjenje za pojavu koja se zove jezičko osećanje i koje nama, koji se ne bavimo fizikom, ne mora da znači ništa. Profesor fizike će ti vrlo lako objasniti razliku izmedju magnetnog i magnetskog (što će reći, lako će je napraviti jer zna za nju). Tako je i u drugim oblastima. Hvala za odlično objašnjenje šematizacije, ali nemoj je prihvatati dogmatski (''...vi tvrdite da uvek postoji dinstinkcija kao pod rednim brojem 3, a očito nije tako''). Nije očito i ne mora da bude tako, kao što vidiš. U svakom slučaju, odličan ti je doprinos ovoj temi, mnogi koji tu razliku nisu uočavali do sada,počeće drugačije da razmišljaju.
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 12:27
|
offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
Nisam baš najbolje razumeo tvoju poruku, ali čini mi se da i dalje tvrdiš kako magnetski i magnetni znače različito. Ono moje „očito nije tako“ odnosi se na to što ti i filipm81 tvrdite: da jedan nastavak uvek označava prisvojni pridev, a drugi opisni (pod uslovom da sam dobro razumeo šta hoćete da kažete) — pokazao sam na primerima namerno uzetim iz Klajnovog rečnika (mogao sam i smisliti neke druge, ali uvek je lakše uzeti neke koje je lako moguće proveriti) da „očito nije tako“ jer se često dešava, kao pod rednim brojem 2, da je svejedno koji ćemo od dvaju nastavaka upotrebiti. Znači, profesor matematike će mi lako objasniti zašto logički i logičan nije isto, ali mi nijedan profesor gramatike neće moći da objasni kako padeški i padežni nije isto, niti će mi neki moreplovac objašnjavati da je obalski i obalni različito, jer su u poslednjim dvema situacijama u pitanju sinonimi. Tvrdim da su magnetski i magnetni isto tako sinonimi, i kao potkrepljenje se po treći put pozivam na Rečnik Matice srpske (zašto ovo uporno ostaje ignorisano?):
Citat:màgnētnī, -ā, -ō = magnetski koji se odnosi na magnet, koji je pod delovanjem magneta
...
màgnētskī, -ā, -ō = magnetni.
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 13:11
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lepo; vodimo interesantnu raspravu na istom jeziku i čini mi se da smo se , ipak , dobro razumeli. Da, ja tvrdim da su pridevi magnetni i magnetski različiti po svojoj semantičkoj vrednosti, inače ne bi postojali. Potpuno se slažem da su to sinonimi i u tome ništa nije sporno. Naravno da su sinonimi, sa svim osobinama koje sinonimi u sebi sadrže (pa i izvesnu, uočljivu različitost). Mislim da su stvarno ništa nije sporno. Pitanje je samo kako se i kada koja vrsta prideva u struci koristi. Obrati pažnju na Rečnik Matice srpske; ti ga ispravno citiraš, ali nemoj prenebegavati činjenicu da je ovde reč o jezičkom osećanju, ali i o različitosti. Rečnik nije Sveto pismo već skup leksičkih jedinica koje se ne posmatraju odvojeno od stvarnog života (pri tom uzmi i nastale promene u jezičkog doktrini). Reči nisu samo cigle u zidu jezika, ali to svi znamo, ne bih da otkrivam toplu vodu. Da budem do kraja jasan - za mene postoji nevelika, ali ipak vidljiva razlika izmedju prideva u sledećim iskazima:
magnetska kutija (kutija u kojoj stoji magnet)
magnetna kutija (deo uredjaja koji ima svojstvo magneta).
Dragi kolega, ponavljam da sam obradovan što vodimo ovakvu purističku raspravu; čak da se i ne nadje kompromis u ovoj stvari, otvorićemo neke druge dileme. Kako god, za sve nas ostaje notorna činjenica: neko je, nekada, tvoreći te prideve, pravio razliku medju njima. Možda je bolje da počnemo da tragamo po rečnicima i pronadjemo kada se prvi put ta razlika pojavila. Baš su nam lep posao napravili...
Naći ću nekog kolegu iz gimnazije koji predaje fiziku i napraviću mu lepu glavobolju, a i vama predlažem da uradite isto, pa da se onda nadjemo sa tim iskustvima
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 13:36
|
offline
- Pridružio: 18 Okt 2006
- Poruke: 72
|
Sirius ::Da, ja tvrdim da su pridevi magnetni i magnetski različiti po svojoj semantičkoj vrednosti, inače ne bi postojali.
Samo bih još da razjasnimo ovaj podvučeni deo. Da li isto važi i za već više puta citirane parove padeški/padežni i obalski/obalni? Ako ne važi, kako to da kod njih može postojati i jedan i drugi oblik? Ako pak važi, zašto Klajn kaže da se prilikom njihovog izvođenja „upotrebljavaju oba sufiksa, bez razlike u značenju“?
|
|
|
|
Poslao: 18 Nov 2006 16:36
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Staležni, staleški...itd. Primera ima koliko hočeš (i koliko nećeš ). Mi govorimo, naravno, o jeziku kao živom tkivu, s mnoštvom promena i izuzetaka. Padeški i padežni jesu po konstrukciji ispravni, s tim što je ovaj prvi oblik već ''zastareo'', odnosno redje se upotrebljava. Jezička praksa nametne neki izraz ili iskaz, nezavisno od volje lingvista. Njima ostaje posle toga da ga usvoje i zvanično normiraju. Recimo da ja nikada ne bih upotebio izraz padeški, ali zato rado pravim razliku izmedju obalske straže i obalne morfologije. Na onoj zgradi koja se nalazi u ulici Srpskih vladara u blizini Ruskog doma u Beogadu (dugo je tu bio ''Kluz'') piše na frizu, pri vrhu ''Prva američkanska banka''. Nema lingviste koji vam tu jezičku promenu neće priznati i opravdati - ali je neće izgovoriti. U ovom slučaju kao što je magnetni-magnetski, mislim da su oba izraza još mlada za ''penziju''.
Dodao bih još nešto, što potkrepljuje i tvoju principijelnost i upornost u ovoj diskusiji. Kada je reč o jezičkim nedoumicama , odnosno dilemama, neki lingvisti jednostavno dogmatski posebnu za normom; drugi fleksibilno postupe i prihvate dolazeću realnost, a ima ih koji to jednostavno proglase dubletima sa istim pravom postojanja. Stoga mislim da treba ostaviti upotrebi da odredi mesto ovim pridevima. Ako jednog dana, za nekoliko godina, budemo čuli samo magnetni ili samo magnetski, znaćemo šta je po sredi. Seti se kosih padeža imenica ženskog roda na ska i ška . Svi znaju pravilo, a izuzetaka koliko i pravila (Beška-Beški, Češka-Češkoj, Mečka-Mečki, Bačka-Bačkoj). Obiter dicta - da li je neko u medjuvremenu našao nekog profesora fizike? Biće veselo kad budemo njih čuli...
|
|
|
|