treba ili trebam?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dakle?
po mom misljenju je treba..
dakle primer:"Treba da uradim domaci."
da li sam u pravu, posto se devojka i ja raspravljamo, a skoro svi pricaju trebam, pa sam pomalo poceo da se tripujem da je to ispravno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

treba da uradim ili trebam uraditi . . . .
koliko se secam vestice iz srpskog to bi trebalo biti pravilno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Treba da... je tacno! Glagol trebati je bezlican.

• 1Ovo se svidja korisniku: p2all
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Cvele,
Dobro je što nadješ vremena da s devojkom o ovome raspravljaš. Evo ti potpunog i tačnog odgovora na vašu zajedničku dilemu:

Trebati - upotrebljava se bezlično ako je u spoju s glagolom, npr. ''Svi treba da dodju'' (ne: trebaju). ''Trebalo je da znaš'' (ne trebao si da znaš), ''Trebalo bi da razmislimo'' (ne: trebali bismo).
Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:
''Trebao mi je njegov savet''
''Što su vam trebali ključevi?''
Dopušteno je i kao prelazan glagol, npr. ''Trebaćemo vas''. ''Trebao sam novca'', ''Trebate li nešto?''.
U odnosnim rečenicama kao : ''Evo imena ljudi koji su trebali da govore'' pogrešan je lični oblik su trebali , ali ne bi valjalo ni ''koji je trebalo da govore'' jer se ne slaže sa subjektom u množini. U takvom slučaju jedini izlaz je da se trebati zameni nekim drugim glagolom (imati, morati, itd.).

U ''Rečniku jezičkih nedoumica'' Ivana Klajna sasvim dovoljno i za najnepoverljivije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

definitivno treba i trebalo!!!
uzhasavam se kada neko upotrebi trebaju, trebala...aaaa!!! ali to tako malo ljudi zna, jer mnogi prave greshq, profesori i na televiziji svakodnevno! jedan lik na tv - u je milion puta ponovio 'trebala je da...' jer je izgubio misao pa se ponavljao, doshlo mi je da gadjam onaj televizor!!!! uzhas!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:"^8jeya9^"]definitivno treba i trebalo!!!

Citat:U ''Rečniku jezičkih nedoumica'' Ivana Klajna sasvim dovoljno i za najnepoverljivije ...Ali izgleda da ni on nije dovoljan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"trebacemo vas" hm ...
"trebate li nesto?", "zar pre nije da li vam esto treba?" ?

elem, uglavnom, raspravljamo samo treba/trebam, ostalo mi je nevazno samo hocu da joj dokazem, jer je ona pametnica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glagol trebati je bezličan i uvek zahteva dopunu glagolom u ličnom glagolskom obliku: Treba da uradim domaći / Trebalo bi da uradim domaći.

Ako je pak glagol trebati jedini glagol u rečenici (tipično za zapadnu varijantu nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika), onda se menja po licima kao u primeru:

Trebam pomoć, odmah!

• 1Ovo se svidja korisniku: p2all
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

filipm81 je potpuno u pravu.
Još samo mali dodatak.
Srpski jezik "ne voli" infinitiv. Znači, čak i u zapadnoj varijanti, konstrukcije tipa "trebam raditi", "volim pevati" i sl. nisu u duhu jezika. Mnogo lepše zvuči "treba da radim" , "volim da pevam" itd. To je, vrlo verovatno, u Srpski jezik došlo iz Grčkog u kome infinitiv, kao glagolski oblik, uopšte ne postoji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo, mala ispravka:

filipm81 ::Ako je pak glagol trebati jedini glagol u rečenici (tipično za zapadnu varijantu nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika), onda se menja po licima kao u primeru:

Trebam pomoć, odmah!

Potrebno je reći: „...onda se može menjati po licima“ (dakle, nije obavezno). Tj. rečenicu koja je uzeta za primer sasvim ispravno je napisati i: „Treba mi pomoć, odmah!“ Sve je to već razjašnjenu u citatu koji je dao Sirius, ali izgleda treba ponoviti još nekoliko puta.

Drugo, mali osvrt na poslednju poruku.

MADduke ::Srpski jezik "ne voli" infinitiv.

Nije tačno. Preporučujem da se pročita Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpskog jezika (O odnosu između da-konstrukcije i infinitiva u srpskom jeziku). Glavni zaključak je da su konstrukcije podjednako prihvatljive i da ne treba favorizovati ni jednu ni drugu. Navedeno je nekoliko primera koji potkrepljuju takav stav, što onih u kojima je svejedno koju ćemo upotrebiti (Želja mi je da budem pilot/Želja mi je biti pilot), što onih gde je infinitiv nemoguće zameniti da-konstrukcijom (Razumeti znači oprostiti) ili pak onih gde je obratna zamena nemoguća (Hajde da zapevamo), pa čak i onih gde značenje zavisi od upotrebljene konstrukcije (voljna konstrukcija Neću da dođem protiv negiranog futura Neću doći). Jedno pravilo je ipak formulisano, a to je da ne treba dozvoliti nagomilavanje više infinitiva ni više da-konstrukcija u istoj rečenici, kao u Zna da će moći nastaviti baviti se onim što voli, ili Zna da treba da odluči da nastavi da se bavi onim čime najbolje može da im pomogne.

Konkretan primer (glagol trebati) spada u kategoriju konstrukcija u kojima od upotrebe infinitiva ili da-konstrukcije zavisi značenje (Treba raditi ne znači isto što i Treba da radim), pa je očito da nipošto ne možemo odbaciti ni jednu ni drugu varijantu.