To smo moja žena i ja. Ona je u stanju da jede `leba i masti samo da bi putovala negde a mene za to nije nešto briga. Da se ne razumemo pogrešno, volim da putujem ali ne želim da se odričem ničega zbog putovanja.
Imao sam sreće u životu (ili sposobnosti ) pa sam proputovao dosta, ona nije. Možda zbog toga nemam neku želju.
I ona i ja imamo veoma visoke plate za naše uslove, nemamo dece ni nekih posebnih i velikih troškova pa možemo, Bogu hvala, sebi to da priuštimo ali pitanje je opravdanosti tih troškova.
Kada vidim cene, pogotovo avionskih karata, nije mi dobro. Osećam se kao magarac. Letos sam gledao neke aranžmane za Dominikanu, Maldive i druge egzotične destincije. Kada se sve sabere, živog čoveka to letovanje ispadne od "tričavih" 3000 evra pa naviše. Pri tom, znam da hotel nije više od hiljadu evra. Deo ide na avionsku kartu a za aerodromske takse i ostale "usputne" troškove ide skoro 50% cene. U ovom slučaju to je skoro 1500 evra. Šest prosečnih srpskih plata. Za šta?!
Šta ja dobijam za taj novac? Da li bilo koje putovanje vredi toliko? Šta u toj vukoiebini ima što nema u nekoj drugoj, mnogo povoljnijoj? Kristalno plavo more, beli sitni pesak? Ima toga na mnogo destinacija, mnogo pristupačnijih.
Mislim da ljudi tamo idu čisto da bi "overili" pasoš. Bili smo svuda pa hajde i tamo. Da li vredi? Naravno da ne. Koliko god novca da imaš.
Putovanje je bolest, baš kao i skijanje, motori..
|