|
Pre pet godina Negovan Trajković je ostao bez posla. Bio je magacioner u skladištu rezervnih delova u smederevskoj Železari. Otpremninu koju je dobio iskoristio je da kupi opremu za proizvodnju hladno ceđenog ulja. Tako je sve počelo.
– U mašini se presuje uljana repica, dobija se sirovo ulje i pogače, idealne za ishranu stoke. Potom se ulje filtrira. Ja to radim gravitacijom. Za 15 do 20 dana dobijete čisto ulje. E, tu sam ja, praktično, nastavio proces. Pošto poslednjih desetak godina idem po sajmovima, mnogo sam toga video i sam sam konstruisao i napravio reaktor. Posle odležavanja, ulje ide u reaktor, zagreva se, dodaju se alkohol i aditivi. Sve to traje još devet sati. Na kraju dobijamo gorivo, taj čuveni biodizel, a kao nusproizvod dobije se glicerin...
Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/175609/Biodizel-iz-kucne-radinosti-
Lepo je to što ovaj čovek radi; i cena koju pominje (50 dinara) je primamljiva, samo nisam siguran da je to realna cena. Negde sam pročiao da je za proizvodnju 1l bio dizela, potrebno 1,5l dizela. I gde je tu onda ekologija i rentabilnost? Pa još ako i svi krenu u proizvodnju kultura od kojih se može praviti bio dizel, eto novog problema, manjak kultura koje se koriste u ishrani ljudi i životinja, tu nastupa kriza nedostatka hrane.
|
