Druženje za normalno odrastanje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Projekat "Stariji brat, starija sestra" pomaže deci u beogradskom domu "Drinka Pavlović" da se lakše socijalizuju

Druženje za normalno odrastanje

Ljiljana Bukvić
Beograd - U dom za nezbrinutu decu "Drinka Pavlović" na Senjaku ovih dana se ulazi na sporedna vrata, odmah pored kuhinje i trpezarije. Glavni ulaz je opkoljen skelema, koje su tu već neko vreme zbog renoviranja kupatila. Hodnik u prizemlju još nije stigao na red. Sva vrata su požutela od starosti. Na zidu, tik uz ambulantna vrata, šareni se kućni red. Zaposleni kažu da se on i te kako poštuje.
- Ko ste vi - pita nas omaleni crnpurasti dečak dok ispija sok od breskve na cevčicu. Kaže da se zove Slađan, al ga zovu Komarac. Utrčava u kuhinju i insistira da i mi uzmemo sok. Ne prihvata ne za odgovor. Slađan je jedno od 60 dece u domu, koja zahvaljujući projektu "Stariji brat, starija sestra" već godinama imaju po jednog ili više starijih sestara i braće - studenata socijalne politike na Fakultetu političkih nauka.



Svi završe školu
Dom "Drinka Pavlović" samo je deo Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine i u njemu su smeštena deca bez roditeljskog staranja uzrasta od sedam do 20 godina, odnosno do onog momenta kada već mogu da se osamostale. U domu je trenutno 60 dece, koja su podeljena u vaspitne grupe, s kojima radi devet vaspitača i troje ljudi iz stručnog tima.
- Dok su deca ovde, svi zajedno radimo na njihovom osamostaljivanju, pomažemo im da pronađu posao i stan, neka od njih se vraćaju u prirodne porodice. Posle škole deca se zahvaljujući nekim našim kompanijama zapošljavaju, dok srednjoškolci dobijaju i stipendije. Svi završavaju školu i dobri su đaci - ističe Marina Brašić.
- Program "Stariji brat, starija sestra" namenjen je uglavnom osnovcima, deci od sedam do 15 godina. Deca dobijaju jednog studenta-volontera s kojim se druže tokom godine, jednom ili dva puta nedeljno. Druže se, izlaze u kafiće, idu u prodavnice, komuniciraju, socijalizuju se. Projekat je dobar, jer se deca osnažuju i imaju osećaj da su prihvaćena od društva. Cilj je pomoći im da se osamostale - kaže koordinator projekta u domu "Drinka Pavlović" Marina Brašić.
Projekat "Stariji brat, starija sestra" postoji već desetak godina, ali je, prema rečima Marine Brašić, tek u poslednje vreme ustaljena jedna šema, tako da se svake godine biraju novi studenti, dok stari odlaze, ali najčešće ostaju u kontaktu sa svojim mlađim bratom ili sestrom.
- Studenti FPN - a se sami prijavljuju za ovaj program, prolaze obuku i tako svako dete dobija svog starijeg brata ili sestru. U maju će ponovo biti izbor za studente, a imamo i nekoliko njih koji će prvi put učestvovati u programu - naglašava Brašić. Deca tako, kaže ona, osećaju i porodičnu atmosferu, koju nisu imali prilike u životu da osete, jer uglavnom dolaze iz neadekvatnih porodica, koje nisu mogle da im obezbede normalno odrastanje. Jedan deo njih je bez roditelja. I zato im mnogo znači tih nekoliko sati koje student provede sa njima. Neki odlaze u bioskop, drugi u kafić, a jedni opet samo traže nekog ko će saslušati priču o simpatiji iz škole ili nekom njihovom velikom problemu.
- Lepo nam je, idemo u šetnju, igramo se, pomažemo jedni drugima - priča nam četrnaestogodišnji Aleksandar, koji se već godinu dana druži sa dve studentkinje, Biljom i Anitom. Odličan je đak, ali iako obožava matematiku kaže da razmišlja o tome da upiše školu za kuvara. Kroz osmeh dodaje da zasad zna da skuva supu.
Nije ni čudo što se Aleksandar zainteresovao za kuvanje, jer Marina Brašić ističe da u domu imaju odličnu kulinarsku sekciju, ali i sportsku, muzičku, kreativnu. Uprkos tome, uvek ima onih dečjih želja koje nije tako lako ispuniti.
- Ima, naravno, i želja koje ne možemo da ispunimo, ali većinu možemo, samo nam treba vremena. Na primer, želeli su bubnjeve i na kraju smo ih i dobili, ali je bitno naučiti ih da ne može sve odjednom i sada. Potrebno ih je naučiti da materijalno nije jedino bitno u životu. Oni to znaju i deca su nam stvarno dobra. Uče da poštuju sebe i ostale i ono što je najbitnije odavde odlaze kao kompletne ličnosti - zadovoljno ističe Marina Brašić.
Dan kad studenti dolaze u posetu za decu je veoma poseban. Nekada su u domu organizovali zajedničke izlete, plovili brodom po Dunavu i Savi, pravili roštilj i družili se svi zajedno. Izleta je, kaže Marina Brašić, sada sve manje, a kako je malo onih koji pomažu projekat koji je sve više na "staklenim nogama", druženje braće i sestara najčešće finansiraju sami studenti.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]