|
Nijedna država na planeti nije pošteđena kriminala koji je povezan sa trgovinom ljudima, bilo da je u pitanju prodaja zbog seksualnog iskorišćavanja ili prisilnog rada.
U najnovijem izveštaju kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droge (UNODC), a koji je objavljen juče, navodi se da žrtve trgovine ljudima potiču iz 127 zemalja širom sveta, da su 98 zemalja samo tranzitne stanice ka 137 država, koje su označene kao krajnje odrednice. Globalni napori da se stane na put trgovini ljudima u 21. veku ne daju rezultate zbog nedostatka preciznih podataka i odbijanja nekih zemalja da priznaju postojanje problema.
„Ekstremno je teško da se ustanovi tačan broj žrtava u trgovini ljudima. U pitanju su milioni jer su skoro sve zemlje na planeti pogođene ovim problemom“, kaže Antonio Marija Kosta, izvršni direktor UNODC.
Prema nezvaničnim podacima 2,5 miliona muškaraca, žena i dece svake godine završi u kandžama trgovaca ljudi. Žrtve dobro organizovanim bandama godišnje zarade oko 30 milijardi dolara, a polovina ovog novca zaradi se u industrijski razvijenim zemljama.
„Činjenica da u 21. veku postoji ropstvo radi seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada trebalo bi sve da nas postidi. Zaštita žrtava za koju se načelno zalažu sve zemlje se često ne poštuje i žrtve se često u praksi tretiraju kao kriminalci koji su prekršili antiimigrantske zakone“, upozorio je prvi čovek UNODC.
Prema podacima UNICEF-a, trenutno je širom planete 211 miliona dece starosti od pet do 14 godina prisiljeno da radi i većina ih se ne vodi kao žrtve prisilnog rada.
U izveštaju koji je juče predstavljen istaknuta su tri najveća izazova sa kojima su suočene zemlje u borbi protiv trgovine ljudima. To su smanjenje potražnje (bez obzira da li se radi o jeftinoj robi ili pružanju seksualnih usluga), obračun protiv kriminalnih bandi (oni iskorišćavaju osobe koje žele da pobegnu od siromaštva, nezaposlenosti i gladi) i zaštita žrtava (smeštaj u privremena skloništa i njihovo uključivanje u normalan život).
Trgovci ljudima zarađuju milijarde dolara koristeći nedorečene zakonske regulative i slabu saradnju na međunarodnom nivou.
A. Petrović
--------------------------------------------------------------------------------
http://www.blic.rs/
|
