offline
- RIA
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 20 Feb 2005
- Poruke: 2841
- Gde živiš: Around Belgrade
|
Citat: Deo knjiga iz Užičke gimnazije završio u kontejneru
Strašan prizor ili drama bez pokrića
Nenad Kovačević
Užice - Pre neki dan, ispred zgrade Užičke gimanazije, na Trgu Svetog Save, čudne li simbolike, prolaznici su bili iznenađeni nesvakidašnjim prizorom - u velikom kontejneru bačene knjige iz školske biblioteke. Učenici ove i susednih škola, njihovi profesori i slučajni prolaznici besomučno su prebirali po kontejneru i uspevali da pronađu zanimljive naslove i odnosili ih kući.
"Oslobađanje" škole od viška knjiga, organizivano je uoči početka rekonstrukcije gimnazijske zgrade, a bačene knjige, koje su završile kao stari papir na užičkom otpadu Sinma, kako tvrde u gimnaziji, godinama se nisu koristile i bile su na tavanu.
Opasnost od mišje groznice
Pored evidentne štete zbog bačenih knjiga, onima koji su ipak uspeli da iz kontejnera dođu do vrednih naslova, preti opasnost od mišje groznice. - Zbog stanja u kome su te knjige bile, bojim se da neko ne dobije mišju groznicu, pa ćemo mi opet biti krivi. Zgrada je stara i u njoj ima miševa, pa su predstavnici Zavoda za javno zdravlje postavljali mamce za miševe na tavanu, ali i po tim knjigama. Nekoliko puta učenike sam upozoravao da knjige ne uzimaju iz kontejnera, ali oni su to ipak činili i odnosili ih kući - rekao je Danasu direktor Užičke gimnazije. Ipak, i pored takve vrste opasnosti, pored kontejnera nije bilo upozorenja da se knjige ne uzimaju.
U načinu na koji je to urađeno, deo javnosti je prepoznao kao elementarno nepoštovanje prema pisanoj reči, prolaznici su bili zatečeni prizorom i isticali da je posebna bruka to što su u kontejneru završile i one knjige pisane goticom iz biblioteke bivšeg profesora Užičke gimnazije Živojina Radulovačkog, koju je on poklonio ovoj školi. S druge strane, u ovdašnjoj Narodnoj biblioteci, koja nadzire školske biblioteke, kažu da se radi o "drami bez pokrića" i da je revizija knjižnog fonda u gimnazijskoj biblioteci obavljena po propisima.
U kontejneru su, između ostalog, završile vredne knjige na francuskom, nemačkom i ruskom jeziku, naslovi domaćih autora, kao i onih o našoj komunističkoj prošlosti. Tako su se u kontejneru, a kasnije na otpadu, susreli Gogolj, Čehov, Puškin, Stendal, Bodler, Rembo, Stefan Mitrov Ljibiša, Svetozar Ćorović, Ljubomir Nenadović i mnogi drugi. Bačena je i vredna publicistika, poput starih primeraka Srpskog književnog glasnika iz 1904. i 1905. godine i teorijskog časopisa Treći program Radio Beograda.
Direktor Užičke gimnazije Živojin Pavlović za Danas kaže da su školski bibliotekari komisijski odabrali knjige za čuvanje i bacanje. Bačene knjige, kako objašnjava, decenijama su bile na tavanu, oštećene i nisu korišćene. - Kada smo pre par godina rekonstruisali našu biblioteku, naši bibliotekari u saradnji sa predstavnicima Narodne biblioteke u Užicu, odabrali su knjige koje će se čuvati, a deo je smešten na tavanu. Nisam pregledao sve knjige, ali većina knjiga koje su bačene, verovatno nisu bile vredne - rekao je Pavlović, dodavši da ne može da tvrdi da je bibliotekarima "promaklo i neko vredno izdanje". - Nesreća je u tome što gimnazija nema dovoljno prostora, pa su knjige koje nisu bile posuđivane odlagane na tavan. One su tamo bile decenijama i morali smo da ih bacimo, jer počinje rekonstrukcija zgrade. - Devedeset odsto tih knjiga je o Titu, Staljinu, Lenjinu, iz komunističkog perioda i u veoma lošem stanju - dodao je on, a na primedbu da su među njima bile i knjige iz poklonjene biblioteke profesora Radulovačkog, kaže da je "možda neka od tih knjiga bačena, ali da je biblioteka bivšeg profesora u ovoj školi".
Anđa Bjelić, bibliotekarka u užičkoj Narodnoj biblioteci, koja je bila uključena u odabir knjiga, kaže za Danas da je postupak selekcije knjiga u gimnaziji urađen po propisima, te da su negativni odjeci o tome u javnosti "drama bez pokrića".
- Sve je urađeno po propisima i Pravilniku o otpisu i reviziji knižnog fonda, a paušalna histerija o neprimerenom odnosu prema knjigama ne znači ništa. Biblioteke nisu smetlišta i magacini. Tačno se zna koje knjige se čuvaju u nacionalnim, a koje u školskim bibliotekama - rekla je Danasu Bjelićka, a potom objasnila da se kao stara i retka kniga ili kulturno dobro, smatra ona knjiga koja je štampana do 1867. godine, odnosno do recenzije Stojana Novakovića.
- Oni koji zateknu takve knjige u obavezi su da ih čuvaju. Izdanja posle te godine nisu stare i retke kniige, ali postoje neka bibliografska izdanja koja to mogu da budu na osnovu formata i tiraža. Postoji i fond spomenika kulture, ali to su knjige koje su štampane tokom Prvog i Drugog svetskog rata - objasnila je Bjelićka.
Na pitanje Danasa da li je bar deo bačenih knjiga, umesto na otpadu, mogao da bude ustupljen bibliotekama drugih škola u gradu, ona navodi da je to "bilo moguće, ukoliko su te biblioteke bile voljne da ih preuzmu, ali samo ukoliko knjige nisu bile oštećene". Ipak, prema saznanjima Danasa, to ipak nije bilo moguće, jer nijedna školska biblioteka u gradu i regionu, nije znala za gimanzijsko "oslobađanje znanja", pa tako nije bilo moguće ni spasavanje sada već uništenih knjiga.
http://www.danas.rs/20080320/terazije1.html
|
