|
Sudbina Meta Satera (19) iz SAD nadmašila i holivudske filmove
Devetnaestogodišnji gimnazijalac iz Fordlanda u Americi stajao je u nedelju u prikolici svoje bake, pokušavajući da zatvori prozor koji je u toku noći otvorio jak vetar. Tada je čuo strašnu buku koja je bila sve jača i jača.
„Zvučalo je kao da dolazi deset vojnih aviona“, ispričao je Met Sater. „Odjednom, osetio se snažan pritisak u prikolici. Prednja i zadnja vrata koja su bila zaključana otkačila su se i odletela. Pogledao sam u baku koja je bila u kuhinji, dok su se krov, pod i zidovi pokretali kao da su od želea. Osetio sam kako se prikolica prevrće.“
Tada je pala jedna lampa i udarila Meta u glavu. U sledećem trenutku tornado ga je usisao dok su se zidovi prikolice odvajali. Vetar brzine 240 kilometara na sat oduvao je mladića koji je bio u nesvesti u podivljali crni vrtlog i bacio ga skoro 400 metara dalje od prikolice koja se raspadala. Mladić je pao na mekanu travu. Za divno čudo, prošao je bez povreda, osim što mu je krv curila iz glave na mestu gde ga je udarila lampa.
Sater je, po svoj prilici, postigao svetski rekord u razdaljini na koju je tornado bacio čoveka. Nacionalna meteorološka služba uz pomoć GPS-a izračunala je tačnu razdaljinu - 398 metara.
„Nikad nisam čuo da je tornado nosio nekoga tako daleko i da je taj preživeo“, izjavio je Tom Grazulis, istraživač tornada, čija knjiga „Tornado, najveća prirodna oluja“ svedoči o čudnim podacima vezanim za ovu prirodnu pojavu. Grazulis kaže da je Met oborio dosadašnji zabeleženi rekord. Naime, jula 1955. godine, pijavica tornada usisala je 9-godišnju devojčicu i njenog ponija u mestu Baudl i odbacila ih 300 metara.
Iako niko po mraku nije video Metov pad, ljudi koji su se okupili oko njega posle oluje verovali su da govori istinu. Možda je potrebno napomenuti da sam Sater nije tražio medijsku pažnju.
Sater nije bio jedini preživeli u ovom naletu tornada. Njegova baka Linda Keli i ujak, invalid Robert Djuherst bili su zatrpani raznim otpadom koji je leteo svuda uokolo, ali su uspeli da prežive. Keli je ispričala kako je na nju pao težak sto od hrastovine u trenutku kad je vetar bukvalno odneo njenu prikolicu. Kad se malo pribrala, osvrtala se i tražila Meta, ali ga nije ugledala.
„Tada sam se uspaničila. Bilo je grozno. Želela sam da ga pronađem, ali sam molila Boga da ga ne pronađem mrtvog“, rekla je Keli.
Za to vreme, ošamućen i dezorijentisan, bos i mokar od kiše, Sater je preskočio bodljikavu žicu i potrčao ka putu koji je bio prekriven raznim otpadom i krhotinama. Tada je Don Kornelison, komšija, izašavši iz svoje kuće ugledao Satera okrvavljenog i u donjem vešu:
„Rekao mi je da ga je oluja bacila u polje i da ne zna da li su njegovi baka i ujak živi. Noge su mu bile u ranama. Uopšte mi nije jasno kako je stigao ovako daleko.“
Don i njegov brat uvili su ga potom u ćebe i odvezli do mesta gde je pre nepogode bila prikolica.
„Jedino što sam zatekao bila je ograda koju sam pravio za baku. Sve ostalo je bilo rasuto okolo ili na drveću“, rekao je Sater kasnije. Saterov lekar Ron Buening rekao je da ne sumnja da je tornado podigao Satera u vazduh.
„Činjenica da nije imao ozbiljnijih povreda govori o tome da se najverovatnije sve desilo tačno onako kako je Met opisao. Da ga je vetar kotrljao preko polja, on bi imao više povreda i ogrebotina nego što ih ima. Jednostavno, on je najsrećniji čovek na planeti“, rekao je dr Buening.
Sater, koji je prošao sa samo pet kopči na glavi tek je kasnije shvatio šta se zapravo dogodilo i kaže: „Uvek sam pričao svojoj devojci da bih voleo da vidim neki tornado. Ali sigurno je da nisam hteo da se nađem u samom tornadu.“
http://www.blic.rs/
|
